Zanimljivost dana: Luksuzni Fiat 130

Sigurno se sećate dana kada je Volkswagen javnosti pokazao model Phaeton i javnost se zapitala „pa šta mu bi da se takmiči sa velikim imenima?“ Razloga za tako nešto ima dosta i u današnja vremena teško je očekivati da će neko platiti cenu Mercedesa ili BMW-a za vozilo sa značkom Volkswagena ili nekog drugog „narodnog“ brenda.

Ali nekada davno je postojao period kada je svako u svojoj ponudi imao barem jedan veliki luksuzni automobil, čak i one firme iz radničke klase. Pričamo o četvorotočkašima kao što su Peugeot 604, Citroen CX, Ford Granada, Opel Senator i sličnima. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan veoma specijalni Fiat koji se zvao 130.

Italijanski proizvođač vozila danas u svom vlasništvu ima nekoliko premijum brendova, pre svega Alfu Romeo i Maserati, pa samim tim i ne mora da ih proizvodi pod svojim imenom, ali nekada davno je bio samostalan i želeo je da pokrije baš svaku kategoriju.

Sve je započelo još 1903. godine kada je debitovao model 24-32 HP, nakon čega su usledili 510, 520, 527 i 2800. Kompanija se vratila posleratnoj luksuznoj ponudi 1959. godine sa modelom 1800/2100, zatim je usledio i 2300, a onda i model kom posvećujemo ovu zanimljivost dana.

Fiat je bio najveći automobilski proizvođač u Evropi početkom šezdesetih godina prošlog veka. Spomenuti model 2300 nije postao veliki komercijalni uspeh kojem se kompanija nadala, ali je odobren poveći budžet za naslednika pod imenom 130.

On je trebalo da predstavlja vrhunac italijanske automobilske industrije i da bude u svetu limuzina ono što je Ferrari među sportskim četvorotočkašima. Bio je svakako ogroman sa dužinom od preko 4,7 metara i potpuno nezamislivom, na prvi pogled pošto je Fiat u spomenutom vremenu još uvek najviše prodavao mališana s čuvenim indeksom 500.

I masa je iznosila ne baš skromnih 1.550 kilograma, pa je u pomoć pozvan nekadašnji Ferrarijev inženjer Aurelio Lampredi da spremi 2,8-litarski benzinac sa šest cilindara. To je rezultiralo u motoru sa 140 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog ili trostepenog automatskog menjača.

Ta moć će se pokazati najvećim problemom za model 130, pošto mu je bilo potrebno više od jedanaest sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h uz maksimalnu brzinu od 182 km/h.

Fiat 130 je zvanično debitovao na Salonu automobila u Ženevi 1969. godine. Dok su mu neki mogli osporiti performanse, stil je bio taj koji je očarao sve od prvog dana. Za njega se postarao domaći dizajner Glan Boano, što je bilo pomalo čudno kada znamo da je prethodnika dizajnirala čuvena kuća Pininfarina.

Fiat će se obratiti partneru dve godine kasnije da mu spremi konfiguraciju kupe na identičnoj platformi. Sedan 130 je imao još pozitivnih karakteristika, kao što su ručno sklapan i bogato opremljen enterijer. Završna izrada je bila vrhunska, a sve opcije „na dugme“.

Spomenućemo da je i ogibljenje bilo nezavisno kao i disk kočnice i servo volan. Oni koji su imali prilike da ga provozaju, uglavnom su imali reči pohvale na računa stila, ponašanja u krivinama i udobnosti, ali su pritom kritikovali i bučan motor i veliku potrošnju goriva.

Ovaj automobil će se proizvoditi od 1969. do 1977. godine i u tom periodu se izmeniti jako malo. Pored dodavanja kupea, najveća novina je stigla 1971. godine kada je Fiat koliko-toliko rešio problem sa snagom debitovanjem 3,2-litarskog benzinca, što je povećalo brojku na 160 „konja“. Fabriku će napustiti 15.093 primerka, od čega je kupe igrao ulogu sa 4.491 jedinicom. Zamenio ga je model Argenta tek 1981. godine.

Mnogi limuzinu po imenu 130 smatraju najlepšim Fiatom u istoriji, i to s opravdanim razlozima. Ne samo što je bio dizajnerski privlačan, već testovi iz sedamdesetih godina pokazuju da je bio jednako dobar kao Mercedes ili BMW. A kada ste zadnji put mogli da čujete tako nešto za neki drugi model Fiata?

Zoran Tomasović

(10969)