AR pijaca klasika: Ko bi rekao da je iz 1996. godine?
Nema sumnje da je Mini jedna od najvećih legendi u automobilskom svetu. Kada je debitovao davne 1959. godine, napisao je pravila kako bi mali gradski automobil trebalo da izgleda. Nikada ranije jedan četvorotočkaš sa dužinom od svega tri metra nije nudio toliko prostora, a Mini je delo brilijantnog grčko-britanskog inženjera Aleka Isigonisa.
On se odlučio za pogon na prednje točkove, koji u to vreme još uvek nije bio u masovnoj ponudi (sa izuzetkom modela Citroen Traction Avant) i poprečno postavljenim motorom, čime je Mini mogao komotno da smesti četvoročlanu porodicu i mali kofer.
Ono o čemu se retko kada priča jeste podatak da se Mini u originalnom izdanju proizvodio sve do 2000. godine. Njegov tvorac je originalno bila firma British Motor Corporation, da bi se zatim udružila sa kompanijom Leyland Motors 1968. godine, čime je nastao British Leyland.
Tada najveći britanski proizvođač automobila će otići u stečaj sredinom osamdesetih godina, nakon čega je kreriran Rover Group na bazi koliko-toliko stabilnih brendova unutar British Leylanda (Austin, Rover, Mini i MG). Grupa Rover će poslovati sve do 1994. godine kada je kupio BMW, a Mini se nalazi u njegovim rukama do današnjeg dana.
Svaki od spomenutih vlasnika je zadržao originalni Mini u svojoj ponudi iz prostog razloga što se još uvek prodavao u zadovoljavajućim brojevima. Primerak iz 1996. godine, koji možemo da vidimo na priloženim fotografijama, je poslednja evolucija pod imenom Mark VII.
Proizvodila se od 1996. do 2000. godine i donela je neka moderna unapređenja kao što su vazdušni jastuk sa vozačeve strane i nova kontrolna tabla. Ovi modeli se takođe razlikuju od prethodnika po širim bočnim krilima i širom maskom hladnjaka.
Samo jedan motor je bio opcija i to 1,3-litarski atmosferac sa 62 konjske snage i 95 Nm obrtnog momenta. Menjač je bio četvorostepeni manuelni, mada će i automatik biti dostupan na nekim tržištima. To je omogućavalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 11,7 sekundi i maksimalnu brzinu od 153 km/h.
Kao što smo spomenuli, model iz današnje priče je iz 1996. godine i nalazi se u gradu Kalgari unutar kanadske provincije Alberte. Do sada je prešao tek 41.500 kilometara i stiže u veoma poželjnoj „racing green“ boji (koja je proslavila britanske brendove kao što su Bentley i Land Rover) i s kožnim enterijerom.
Takođe je napustio fabriku i sa klima uređajem, što je bila retkost za jedan Mini. Ovo je takođe takozvani „Limited Edition“, što znači da stiže i sa 12-inčnim felnama, maglenkama, drvetom na kontrolnoj tabli i spomenutim kožnim sedištima i klima uređajem. Automobil je originalno bio namenjen japanskom tržištu i tamo je vožen do 2014. godine, nakon čega je uvezen u Kanadu.
Do kraja aukcije je ostao još jedan dan, a trenutno najviša od devet ponuda iznosi 6.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1184)
Mali, sladak, plemenit! Trebalo bi ga ponovo praviti! 🙂 Kao studenti vozili smo se nas cetvorica u njemu – danas se pitam kako nam je to uspelo! 🙂
Točkovi od 12″ ???
Pa, to je zaista u svetu Minija bio monstrum za to vreme 😂
I nas Fica je imao dvanaestice. Nije bio monstrum. 🙂
Da, do ’84-te su Miniji bili fabrički na gumama 145/80 10′ tako da im je „dvanaestica“ zaista bila monstruozna veličina 😉
Znam to, zato sam i napisao „… u svetu Minija …“ 😊
nedavno sam citao test golfa 4 1.9 sdi iz 98me i pise ogromni tockovi od 14 inca
Pa, imao je i BMW 320i prve generacije točkove od 13″ 😊