Istraživanje: Vozači se primaju na sisteme asistencije, ne i na autonomnu vožnju

Studija sprovedena na globalnom nivou otkriva činjenice da je manje od 65% vozača uopšte zainteresovano za mogućnost autonomne vožnje, dok njih više od 80% iskazuje živo interesovanje za sisteme vozačke ispomoći u automobilima.

Vozači današnjice mogu da računaju na celu armiju elektronskih pomagala, sklopova koji vozilo i eksploataciju istog čine neuporedivo bezbednijom i komfornijom u odnosu na primerke od pre desetak i više godina. Paleta dostupnih sistema ispomoći vozaču je prilično široka i obuhvata svašta nešto, počev recimo od pomoći pri održavanju pravca unutar saobraćajne trake pa sve do nadzora nad dešavanjima, eventualnim pokretima u zoni takozvanog mrtvog ugla. Možemo da izdvojimo i sistem autonomnog kočenja u dramatičnim saobraćajnim sekvencama kao i automatsko izvođenje manevara koji pretpostavljaju promenu saobraćajne trake. Danas je čak moguće i parkirati vozilo bez da se vozač nalazi u njemu.

Automobilske kompanije razvijaju i implementiraju sve ove pobrojane funkcije, a i mnoge druge, sve u postepenom nastojanju da dođu do potpuno autonomnog automobila, onog kojem nisu potrebni ni volan, a ni papučice. Nema vozača, već samo putnike koji moraju da veruju da će ih automobil bezbedno odvesti do odredišta.

Interesovanje vozača za novinama u ovom delu industrije kao i poverenje u pobrojane sisteme, sve to je bilo predmet interesovanja agencije S&P Global Mobility. Istraživanje je sprovedeno tokom proleća i uključilo je oko osam hiljada vozača sa svih svetskih meridijana. Na taj način se došlo do spoznaje da je samo oko tri petine upitanih osoba odgovorilo da je zainteresovano za potpuno samovozeće automobile.

Manje od polovine priupitanih (48%) veruje da će vožnja u potpunosti moći biti preneta na kompjuterske sisteme i da će takva eksploatacija automobila doneti više bezbednosti. Oko 47% ispitanih ljudi je iskazalo zanimanje za samovozeće četvorotočkaše, navodeći da bi mogli razmotriti kupovinu istog.

Dobijeni rezultati otkrivaju da je većina ispitanika zainteresovana za osnovne sisteme ispomoći, najpre za nadzor nad eventualnim kretnjama vozila u mrtvom uglu vozača, kao i za kameru koja olakšava vožnju unazad. Nasuprot tome, najmanje pozitivnih ocena od strane kontaktiranih vozača su dobili sistemi za autonomno kretanje na autoputu ili u gradu. Srazmerno malo je njih koji su iskazali interes za potpuno autonomnim vozilima.

Ako interesovanje za sisteme asistencije prevedemo u numeričku nomenklaturu procene, onda brojevi kažu da je 69% ispitanika iskazalo interes za drugim nivoom autonomije vozila. On podrazumeva prilagodljivi tempomat s pomoći u održavanju pravca kretanja unutar saobraćajne trake, dok je 65% kontaktiranih vozača kazalo da ih zanima nivo 2+, a on na prethodno pobrojano dodaje i mogućnost vožnje na autoputu bez nužde da se drži obruč upravljača.

Kada se priča o iskustvima u pogledu korišćenja ovih sistema, ona nisu posebno temeljna. Polovina vozača je probala da se osloni na njih u nekom trenutku, dok oko 35% onih koji su uzeli učešća u anketi, poseduje vozilo sa sistemom autonomnog kočenja u slučaju krajnje nužde. Samo je 30% vlasnika vozila sa sistemom za nadzor nad zbivanjima u mrtvom uglu.

Moramo reći i to da, nažalost većina učesnika ne želi da doplati za elektronske sisteme bezbednosti. Zapravo, ovo i ima smisla jer više od polovine ispitanika veruje da bi oni morali biti deo serijske opreme automobila današnjice.

AutoRepublika

(245)