Zanimljivost dana: Kada je Mazda šokirala svet na LeMansu

Malo je reći da su Japanci na krovu svetu poslednjih nekoliko godina na čuvenoj francuskoj stazi LeMans. Slavili su na poslednjih pet nadmetanja najzahtevnije trke izdžljivosti i to sve za volanom Toyote, a iako su daleko od onih rekorda koje čuvaju nemački proizvođači (Porsche je zabeležio 19 pobeda na ovoj stazi, a Audi šest manje), uspeh je više nego očigledan.

Situacija nije uvek bila takva, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo na kratko analizira automobil koji je omogućio proizvođačima iz „države izlazećeg Sunca“ da pokažu svoje znanje. Reč je naravno o Mazdi 787B i njenoj pomalo iznenađujućoj pobedi tokom sezone vožene 1991. godine.

Iako se Japanci zapravo nisu videli na LeMansu tokom navedenog perioda, zapravo su uživali u uspesima u nekim drugim takmičenjima. Primera radi, McLaren je dominirao u šampionatu Formule 1 sa Hondinim motorima dok su Toyota, Subaru i Mitsubishi osvojili svaku titulu konstruktora u Svetskom reli šampionatu (WRC) u periodu od 1993. do 2000. godine.

Slična situacija je bila i u svetu motocikla MotoGP, gde je bilo teško nadmašiti Hondu, Yamahu i Suzuki. Ali na trkama izdžljivosti kao što je LeMans, Japanci se nisu videli, sve dok Mazda nije još jednom pokušala da bude drugačija.

Kao što nam je poznato, Mazda se nije fokusirala na istu mehaniku kao rivali, već na tada revolucionarne rotacione motore. Kao što nam je poznato, takva tehnologija ima svoje vrline i mane. Sa pozitivne strane, motori su bili lakši i sa manjim brojem pokretnih delova, ali su istovremeno bili veliki potrošači goriva (za svoju zapreminu) uz značajno lošiju pouzdanost.

Ali, Mazda je još uvek verovala u budućnost rotacionih motora do te mere, pa su odlučili da se takmiče na trci „Marathon de la Route“. Vožena je na čuvenoj nemačkoj stazi Nirburgring u trajanju od 84 sata, a dva primerka modela Cosmo su bila u potpuno fabričkom stanju.

Jedan od njih je odustao dva sata pre isteka trke zbog problema sa ogibljenjem dok je drugi završio na odličnoj četvrtoj poziciji. Takav uspeh je omogućio firmi da otvori svoju prvu zvaniču trkačku diviziju u gradu Hirošimi pod imenom Mazda Sports Corner i vremenom će nam poznati poznata pod imenom MazdaSpeed.

Japanski proizvođač vozila će se takmičiti na mnogim trkama izdžljivosti tokom osamdesetih godina. Model 717C je debitovao 1983. godine, a pratili su ga 737C, 757, 767 i na kraju 787. Niti jedan od njih nije uspeo da zabeleži veći uspeh na LeMansu, ali su redovno pobeđivali na sličnim trkama izdžljivosti u Aziji.

Spomenuti 787 je zapravo bio samo evolucija, ali sa nekoliko bitnih izmena na račun laganijih materijala. Takođe je bio u stanju da razvija 900 konjskih snaga, mada će Mazda kasnije ograničiti snagu na oko 700 „grla“. Takođe je imao i bolju aerodinamičnost i bolji raspored težine. Školjka je bila od materijala kao što su kevlar i plastika ojačana ugljeničnim vlaknima i razvijena je u Velikoj Britaniji.

Plan je zahtevao nadmašiti rezultat iz 1990. godine kada je najbolje plasiran model završio tek na 22. poziciji. Mazda je na toj trci koristila tri primerka i to dva nova 787 i još jedan stariji 767B. Ova prva dva su odustala zbog mehaničkih problema, a inženjeri su zaključili da je prevelika toplota bila glavni uzrok takvog epiloga.

Možda ključni detalj je bio onaj koji se tiče zaposlenog legendarnog belgijskog vozača Džekija Iksa kao lidera tima, a ovaj je uspeo da ubediti čelnike Svetske automobilske federacija FIA da dozvoli Japancima da imaju masu od 830 kilograma umesto hiljadu kilograma.

Inženjeri su proveli pauzu između dve sezone da usavrše trkača po pitanju nešto većeg obrtnog momenta i ogibljenja i zbog toga je primenovan u 787B.

Mazda je ponovo spremila tri primerka za pomenutu sezonu voženu 1991. godine, i to dva primerka modela 787B i jedan stariji 787. Automobili su krenuli sa 19, 23. i 30. pozicije, ali je jedan od automobila sa brojem 55 stigao do odličnog trećeg mesta.

Nešto kasnije se probio i do druge pozicije kada je Mercedes C11 morao da odustane zbog problema sa menjačem u momentu dok je vodio. I drugi C11 je odustao posle 22 sata iz istog razloga, a potrebno je reći da je i pre toga namerno usporio da bi uštedeo na gorivu. 787B tada izbija na lidersko mesto i vozač Džoni Herbert je tiho priveo trku kraju. Mazdin velikan će postati prvi (i zapravo jedini) model sa rotacionim motorom koji je slavio na ovoj trci, kao i prvi Japanac kome je to pošlo za rukom.

Pobednički automobil je zato povučen, dok je preostali 787B nastavio da se takmiči širom sveta. Narede godine su nastupila nova pravila koja će penzionisati i preostali primerak. Model 787B će na kraju voziti 21 trku i zabeležio je samo jednu pobedu, ali se danas smatra možda najvećim događajem za japansku automobilsku industriju.

Verovatno će u očima mnogih biti u senci nekih uspešnijih vozila, posebno onih od strane Toyote, ali na kraju dana, Mazda je bila ta koja je otvorila vrata i pionir bi svakako trebalo da zasluži veće poštovanje.

Zoran Tomasović

(426)