Zanimljivost dana: I Đorđeto Đuđaro nekada ume da omaši

Postoji ono nepisano pravilo da ukoliko želite da napravite dizajnerski privlačan automobil, potrebno je da se uputite u Italiju. Mnoštvo samostalnih stilskih kuća je napravilo ime za sebe zahvaljujući nekim od najlepših četvorotočkaša koje je javnost ikada imala prilike da vidi, a spomenućemo imena kao što su Pininfarina, Ghia, Berone, Vignale i mnoge druge.

Ali čak i u mori takvih firmi postoji ona koja je najbolja od svih. To je sigurno ItalDesign Giugiaro koju je osnovao legendarni Đorđeto Đuđaro sada već davne 1968. godine.

Izdvojio se vozilima za šire narodne mase, mada nije bila retkost da vidimo njegovo ime potpisano i pored mnogobrojnih egzotika. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan od njih. To je zaboravljeni Porsche Tapiro iz 1970. godine.

Ono što možda najviše iznanđuje jeste informacija o tome koliko ovaj koncept uopšte ne izgleda kao tradicionalni Porsche koji smo navikli da vidimo. Celokupna istorija nemačkog brenda se uglavnom zasnivala na stilu originalnog modela 356 pre nego što je debitovao sportista 911, i sve do današnjeg dana sve se vrtelo oko njega.

Porsche je još uvek bio nestabilna kompanija početkom sedamdesetih godina prošlog veka, posebno nakon što zajednički projekat sa Volkswagenom oko proizvodnje modela 914 nije dao željene rezultate. Čelnici nemačkog giganta su kontaktirali Đuđara i isporučili mu ovog sportistu s idejom da napravi drugačiju konfiguraciju koja bi potencijalno ušla u serijsku proizvodnju i privukla više kupaca.

Đuđaro će na kraju zadržati samo njegovu platformu, ali će školjka biti potpuno drugačija. Na kraju, sve što su modeli 914 i Tapiro imali zajedničko jeste bio volan, dva sedišta i četiri točka.

Prednji deo vozila je bio onaj koji će definisati italijanske egzotične automobile iz ovog perioda. To se pre svega odnosi na modele kao što su DeTomaso Mangusta i Lamborghini Countach, dok je krov i zadnji deo sličan onom koji ćemo videti desetak godina kasnije na DeLoreanu DMC-12-u.

Malo je reći da je Đuđaro iskoristio stil ovog Porschea kada je Amerikancima dizajnirao DMC-12, ali dok je američki model često hvaljen, Tapiro je uglavnom dobijao kritike za sebe. Jedan detalj koji je svakako privlačio pažnju su bila takozvana „gullwing“ (galebova krila) vrata.

Ona svakako nisu bila nova spomenute 1970. godine, ali niko se ranije nije usudio ponuditi dva para takvih vrata. Jedna su bila za vozača i putnika, a ona druga za motor i prtljažnik. Đuđaro je koristio mnogo stakla na vratima što je Tapiru davao još izraženiji futuristički stil.

Zatim je na red došla i mehanika. Najveći motor u modelu 914, te 1970. godine, je bio Volkswagenov 2,0-litarski benzinac sa 110 konjskih snaga. Iako je bio težak svega 985 kg, pružao je maksimalnu brzinu od pomalo razočaravajućih 207 km/h. Daleko od toga da je takva brojka bila mala, ali od jednog Porschea se svakako očekivalo više.

U pomoć je pozvan tjuner Enio Bonomeli, a ovaj uspeo da poveća zapreminu motora na 2,4 litre. To je podiglo i snagu na 220 „grla“, pa uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, Tapiro je mogao da juri čak 245 km/h.

Kao što smo spomenuli, Porsche je imao nadu da bi ovaj koncept mogao da uđe u serijsku proizvodnju, ali sve nade su pale u vodu nekoliko godina kasnije nakon naftne krize. To je stavilo kompaniju u još lošiju finansijsku poziciju, pa su otkazani svi planovi za novitete.

Tapiro je ipak pronašao privatnog kupca u Španiji i na kratko je korišćen za svakodnevnu vožnju. To će trajati do 1974. godine kada je iz nejasnih razloga završio u plamenu i tada je delimično uništen. Završio je na otpadu, a Đuđaro će ga kupiti nekoliko decenija kasnije i tada će ga kremirati. Njegov pepeo se dan danas nalazi u njegovoj kancelariji.

Tapiro se generalno ne smatra najboljim Đuđarovim delom, ali je njegov uticaj u industriji svakako bio ogroman. A priča o tome kakva ga je krajnja sudbina dočekala….

Ona je takva kakvu ni Holivud ne bi mogao da smisli…

Zoran Tomasović

(936)