AR pijaca klasika: Volter Vajt bi bio ponosan

Šanse su velike da svi znamo za model Pontiac Aztek čak i pre nego što smo ga videli u seriji „Breaking Bad“ (ili kako je to kod nas stručno prevedeno „Čista hemija“). Razlog je veoma prost, pošto se ovaj krosover generalno smatra jednim od najružnijih modela u istoriji, pa je i za očekivati da će ga voziti neko kao Volter Vajt, zar ne?

Naravno, kako se njegov karakter menjao tako je promenio i vozni park i kasnije ćemo ga videti za volanom Chryslera 300 SRT-8, ali tokom većinskog emitovanja serije je vozio bezlični Aztek.

Pronaći ovaj model u oglasima nije lako (verujte mi, dugo vremena sam želeo da pišem o njemu u sekciji „pijaca klasika“) jer zapravo, većinu ljudi je sramota da budu viđeni u Azteku (da, čak i nakon što ga je gospodin Vajt „proslavio“). Istorija nije morala biti takva, pošto je nastao u vreme kada je General Motors bio kritikovan da je previše tradicionalan i da bi trebalo malo više da eksperimentiše.

Na modifikovanoj platformi pod kodnom oznakom U, koja je inače uglavnom služila za minivanove, je trebalo da debituju dva modela. Jedan od njih je bio tradicionalni Buick Rendezvous, a drugi posebni Pontiac Aztek. Koncept je izgledao dosta privlačno (njegove slike možete da vidite u jednoj od ranijih priča na temi o zanimljivosti dana), pa je odobrena i serijska proizvodnja.

Pontiac se nadao godišnjoj prodaji od oko 75 hiljada jedinica, pošto je Aztek na papiru imao sve uslove da bude uspešan. Njegova glavna prodajna karakteristika je trebalo da bude veoma funkcionalan i prostran enterijer, sa dosta opreme i laganim pomeranjem sedišta za sve one koji žele da uživaju u kampovanju i generalno živom u prirodi.

Pontiac će kasnijih godina nuditi i šator koji bi se prikačio na zadnji deo vozila. S mehaničke strane ipak nije bio nešto moderan, pošto se nudio u samo jednoj konfiguraciji. To znači da ga je pokretao 3,4-litarski benzinac sa šest cilindara i 185 „konja“, a snaga se prenosila na prednje ili na sva četiri točka preko četvorostepenog automatskog menjača.

Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 8,5 sekunde uz maksimalnu brzinu od 190 km/h. Spomenućemo da je bazni model koštao 21.530 američkih dolara, ili 33.165 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Aztek naravno nije opravdao očekivanja pošto je stil bio previše dramatičan za većinu kupaca u navedeno vreme. Mnogi će reći da bi se prodavao značajno bolje da je debitovao desetak godina kasnije, posebno ako se uporedi sa komercijalnim uspehom nekih drugih „rugoba“ kao što su Nissan Juke ili Jeep Cherokee. U periodu od 2001. do 2005. godine fabriku će napustiti tek 119.694 Azteka.

Primerak iz današnje priče je iz 2001. godine i trenutno se nalazi u gradu Boni Lejk unutar američke savezne države Vašington. Prešao je 179.680 kilometara i prvi vlasnik definitivno nije štedeo na njemu. Pričamo ipak o modelu sa pogonom na sva četiri točka uz opremu za kampovanje, kao što je frižider između sedišta, vazdušni krevet i šator.

Paket GT je dodavao i 16-inčne felne, kožna sedišta, pomeranje oba prednja sedišta pritiskom na dugme, audio sistem Pionir i još mnogo toga. U oglasu se navodi da su plastični branici pomalo „izubijani“ zbog čestih vožnji izvan asfalta, ali da Aztek izgleda fantastično za svoje godine.

Do kraja aukcije su ostala još dva dana, a trenutno najviša od jedanaest ponuda iznosi 4.200 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1853)