I posle se trgovci pitaju zašto imaju lošu reputaciju…

Statistika pokazuje da postoje tri zanimanja u Sjedinjenim Američkim Državama prema kojima javnost neguje izuzetno negativan sentiment. Na prvom mestu su političari, prate ih advokati, a bronzana medalja pripada onima koji rade u izložbeno-prodajnim salonima. Kupovina novog četvorotočkaša bi barem u teoriji trebalo da bude srećan događaj, ali će većina reći da je izuzetno stresan dan, jer je praktično igra ko će koga više, da izvinite, za.ebati – vi prodavca, ili on vas.

Današnja priča nam ne stiže baš iz SAD već iz susedne Kanade, ali verujemo da je priča ista. Naime, jedan kupac je naručio novi model Ford Mustang Mach-E i onda saznao da je salon prodao njegov krosover drugom kupcu za više novca.

Priča započinje u julu protekle godine kada je čovek po imenu Rajan Lopez posetio izložbeno-prodajni salon Dams Ford-Lincoln u gradu Vankuver i potpisao ugovor prema slovu koga naručuje novi Mach-E po ceni od 70.400 kanadskih dolara. Rečeno mu je da će morati da sačeka nekoliko meseci pošto za ovaj električni krosover postoji lista čekanja i naravno vlada nestašica kompjuterskih čipova.

Lopez je kontaktirao salon par sedmica kasnije za više informacija, a tada mu je rečeno da njihov sistem ne pokazuje da je vozilo ikada naručeno. Sledeća stepenica je bio telefonski poziv Fordovoj kanadskoj diviziji, a ovaj put je dobio informaciju da je vozilo ipak naručeno i da će biti dostavljeno u decembru. Lopezu je omogućeno da prati nove informacije preko firminog zvaničnog sajta.

Decembar je stigao i Lopez je bio sav uzbuđen kada je sistem pokazao da je Mach-E isporučeno salonu preko koga je originalno naručen. Međutim, kada je tamo došao dočekao ga je hladan tuš pošto je prodavac rekao da vozilo više nije tu i da ne znaju šta se desilo sa njim. Ponudili su mu neke druge modele, naravno po višim cenama, među kojima je bio jedan drugi Mach-E.

Međutim, njegova cena nije bila 70.400 dolara kao Mach-E koji je Lopez izvorno naručio već je ona bila za deset hiljada „kanađana“ viša. Zaključio je da je salon prodao njegovog Ford nekome drugom po višoj ceni, a zatim pokušao da mu „podvali“ drugi model za naravno više novca. Salon je kasnije priznao da je njegovo vozilo zaista isporučeno drugom kupcu.

Lopez je od tada ponovo kontaktirao Fordovu kanadsku diviziju, a od njih je dobio odgovor da ne mogu ništa da urade pošto su distributeri samostalne, to jest nezavisne firme. Iz kompanije kažu da je njihov posao da isporuče naručena vozila, ali da je Lopez imao ugovor sa trgovcem, a ne sa proizvođačem, pa shodno tome, Ford se tu ne može mešati.

Ovakve priče su samo dodale „ulje na vatru“ spekulacija na temu da je prodaja vozila preko izložbeno-prodajnih salona zastareli način poslovanja i da bi oni trebalo da nestanu. Posebno možemo da uvidimo način na koji Tesla to radi veoma uspešno, ali je problem naravno te prirode da je u mnogim američkim saveznim državama zakonski zabranjeno prodavati vozila kupcima direktno iz fabrike.

A gospodin Lopez verovatno proklinje dan kada je odlučio da naruči vozilo umesto da kupi neki primerak već dostavljen salonima…

AutoRepublika

(918)