AR pijaca klasika: Granica između ljubavi i mržnje

Kada je druga generacija modela BMW M3 debitovala 1992. godine pod kodnom oznakom E36, dočekan je uz dosta kritika koje, ruku na srce, svakako nije zaslužio. Imao je sve one uslove da nastavi sa tradicijom opisanom rečima čuvene reklame nemačkog proizvođača vozila „ultimativna vozačka mašina“. Mogao se pohvaliti fantastičnim stilom, moćnim motorom, preciznim menjačem, ogibljenjem kom bi pozavideli i mnogi superautomobili i naravno vrhunskom završnom izradom.

Verovatno mu niko ne bi mogao pronaći manu da kojim slučajem nije bio naslednik čuvenog sportiste znanog kao M3 E30, ali šanse su velike da niko i ne bi mogao dostojno da ga nasledi.

Spomenuti E30 je praktično bio drumsko izdanje trkačkog automobila dok će E36 dobiti na masi za preko 250 kilograma. To nije oštetilo karakteristike tokom vožnje, ali i pored toga, E36 je dugo vremena kritikovan. Danas su ipak neka druga vreme i taj model uživa u kultnom statusu. Posebno je popularan među tjunerima i zahtevaju se poveće sume novca ukoliko želite da završi u vašoj garaži.

E36 se proizvodio od 1992. do 1999. godine. U samom početku se nudio sa 3,0-litarskim benzincem i petostepenim manuelnim menjačem, da bi 1996. godine radna zapremina bila povećana na 3,2 litre uz jednu brzinu u menjaču više. Međutim, dok je standardan model razvijao impresivnih 316 konjskih snaga na većini tržišta,

M3 je nastavio da koristi slabiji motor iste zapremine na američkom tlu. Razlika je bila više nego očigledna pošto se mogao pohvaliti sa „samo“ 240 „grla“ i 320 Nm obrtnog momenta. Jenkiji su takođe mogli da dobiju i petostepeni automatski menjač, mada se jako malo kupca odlučilo za njega.

M3 će na kraju ipak imati solidnu karijeru „preko bare“. Od 46.525 isporučenih jedinica E36, čak 18.961 primerak je završio u Americi. Fabričke informacije kažu da je iz mirovanja do 100 km/h ubrzavao za 5,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 250 km/h, a takvo zadovoljstvo je koštalo 39.380 američkih dolara (oko 73.400 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Primerak iz današnje priče je iz 1997. godine i trenutno se nalazi u gradu Irvajn unutar američke savene države Kalifornije. Prešao je oko 130 hiljada kilometara i na sreću – ne, nema automatski menjač. Zapravo je uglavnom u originalnom stanju i stiže sa 17-inčnim felnama, šiberom, sedištima obloženim kožom tipa Nappa.

Na priloženim fotografijama se vidi da je odlično očuvan i teško da bi neko mogao da pretpostavi godine i kilometražu utkanu u ovo vozilo, samo na osnovu stanja istog. Vlasnik nam kaže da je automobil prethodno bio registrovan i u saveznoj državi Vašington i da je jedina mana možda na račun vazdušnog jastuka pošto se lampica nedavno upalila.

Aukcija je tek otvorena, a trenutno najviša od četiri ponude iznosi 25 hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(960)