AR pijaca klasika: Šarmantni Francuz italijanskog porekla
Gledajući model Peugeot 204, uvek sam imao neku impresiju da uopšte ne izgleda kao tradicionalni francuski automobil. Daleko od toga da je bio ružan, već jednostavno nije se uklapao u moju ličnu viziju koju bih imao kada bih pomislio na četvorotočkaše iz ove države.
Kasnije sam saznao zašto, pošto 204 zapravo i nije bio originalno zamišljen kao model Peugeota. Kompletirala ga je čuvena italijanska dizajnerska kuća Pininfarina i to kao model jedne američke firme. Debitovao je 1961. godine pod imenom Cadillac Jacqueline, o čemu smo ranije i pisali.
Pininfarina je kontaktirao Peugeot tek kada je General Motors odbio ponudu, a na kraju je debitovao 204. Imao je veoma uspešnu karijeru i proizvodio se od 1965. do 1976. godine. U tom periodu je privukao preko 1,6 miliona kupaca, a u jednom momentu je čak bio i francuski bestseler.
204 se nudio u dosta konfiguracija. Većina kupaca je izabrala limuzinu, ali je Peugeot nudio i kabriolet, heč/kupe i karavan. Štaviše, ovaj automobil je popularizovao dizel motore u vozilima C segmenta. Da, dobro ste pročitali – to nije uradio Volkswagen Golf kako se originalno mislilo, već Peugeot 204.
Njegov 1,3-litarski dizel je debitovao 1968. godine i nudio se u svim konfiguracijama osim heča/kupea i kabrioleta. Pošto je automobil iz današnjeg oglasa heč/kupe, to znači da se ispod haube krio benzinac. 204 se tokom većinskog dela svoje karijere nudio sa 1,1-litarskim benzincem i 53 konjske snage. Tokom zadnje dve godine smo mogli da vidimo i nešto izmanjeni benzinac iste radne zapremine (ali 1.127 cc umesto ranijih 1.130 cc) i šest „konja“ više.
Jedini menjač u ponudi je bio četvorostepeni manuelni. Zvanične fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 16,3 sekundi uz maksimalnu brzinu od 143 km/h.
Primerak iz današnjeg oglasa je proizveden 1968. godine i proveo je vreme u Francuskoj sve do 2017. godine. Tada je uvežen u kanadski grad Vankuver i tu se nalazi do današnjeg dana. Na satu stoji brojka od svega 12.800 kilometara, mada je sasvim jasno da ona nije istinita, pošto je 204 prošao kroz nekoliko procesa osvežavanja.
Spomenućemo da se može pohvaliti i 14-inčnim felnama, prednjim disk kočnicama, hromiranim branicima i još s mnogo toga. Vlasnik navodi da je limarija poslednji put rađena 2010. godine, kada je automobil ujedno i farban.
Očekivali smo da će ovako dizajnerski privlačan automobil bio popularniji među kolekcionarima, ali to se nije desilo.
Posle 25 ponuda, najviša je iznosila tek 8.995 američkih dolara, što svakako nije velika brojka…
Zoran Tomasović
(362)
Zar nije čudno da na zadnjem braniku postoje i ona dva kratka vertikalna odbojnika, a da ih napred nema ?
No, svakako prelep autić.
A nisam imao pojma za taj 1,3 litarski dizel iz 1968. godine.
Francuski branici sluze za kontakte dva automobila pri parkiranju – tamo niko nema nista protiv da susedni auto malo gurnes ako ti je tesno da se parkiras. 🙂 Tako je nekada bilo dok su branici bili od celika. Nemci prave neverovatnu dramu od svakog kontakta dva automobila i ako po ECE propisima plasticni branici moraju da izdrze udarac od max. 7 km/h bez ostecenja!
Kritikovao sam Pezo zbog puno stvari,a za kvalitet im se treba skinuti kapa.I dan danas ..P.S.Skoro sam video 605 skoro 30 god ..Nigde korozije.