AR pijaca klasika: Porsche 911 kakav ne prepoznajemo

Karijera Porschea 911 traje još od 1964. godine i tokom navedenog perioda se promenio jako malo. Generalna ideja Bucija Poršea iz kasnih pedesetih godina je dugo godina usavršavana i modernizovana do te mere da je 911 danas verovatno najprepoznatljiviji automobil na svetu, i teško da postoji neko ko ne zna o kojem modelu je reč. Ali, tokom kratkog perioda osamdesetih godina je postojala retka konfiguracija nazvana „flachbau“ ili u bukvalnom prevozu „pljosnati nos“.

Nemački proizvođač vozila je imao program nazvan „Sonderwunsch“ („Specijalna želja“) gde bi posebnim mušterijama napravio izuzetan primerak Porschea.

Jedan od njih je želeo primerak sa pljosnatim nosom, a kada je viđen u javnosti, postao je toliko popularan da se pojavila velika lista potencijalnih kupaca. Na kraju će postojati tri generacije i to Serija 1 (1982. – 1983), Serija 2 (1983. – 1987) i Serija 3 (1987. – 1989). Njihova generalna ideja je bila ista, ali se ipak donekle menjala.

Primera radi, Serija 1 je imala velike ovalne farove postavljene veoma nisko u braniku, a najviše pamtimo onu poslednju, gde su farovi bili skriveni u duhu osamdesetih godina kada je takav stil bio popularan. Koliko je „flachbau“ redak najbolje pokazuje informacija da ukupna prodaja sve tri serije iznosila tek 948 primeraka. Najređa je Serija 1 sa 58 jedinica, prati ga Serija 2 sa 204, a za Seriju 3 se odlučilo 686 kupca.

Primerak iz današnje priče je iz 1988. godine, što znači da pripada ovoj poslednjoj seriji i posebno je redak. Naime, navedene godine su napravljena samo 42 primerka u kabrioletskom izdanju, a paket sa pljosnatim nosom je bio opcija od čak 23.244 američkih dolara (oko 58.550 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Kada znamo da je bazni kabrio 911 Turbo koštao 85.715 najmanjih zelenih novčanica (oko 215.925 današnjih dolara), dolazimo do zaključka da je za „flachbau“ bilo potrebno izdvojiti pravo malo bogatstvo.

Automobil se nalazi u gradu San Francisko unutar američke savezne države Kalifornije, a prethodno je bio registrovan i u Virdžiniji i Viskonsinu. Na satu stoji brojka od 65 hiljada milja ili nešto više od 100 hiljada kilometara, a „flachbau“ je stizao samo sa punom opremom da bi se opravdala visoka cena.

Vlasnik kaže da ga je kupio 2017. godine i od tada ga je redovno vozio sve dok četvorostepeni manuelni menjač nije otkazao. Ovaj problem je tada popravljen, a osvežen je i ostatak mehanike. Automobil inače pokreće 3,3-litarski turbobenzinac sa šest cilindara. Oslobađa 282 konjske snage i može se pohvaliti sa ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 4,9 sekundi, dok je maksimalna brzina limitirana na 250 km/h.

Aukcija je tek otvorena, a vlasnik je do sada dobio četiri ponude od čega najveća iznosi 80 hiljada dolara. Vrednost ovog automobila se procenjuje na cifru barem četiri puta veću, a kada znamo da se „flachbau“ retko kada pojavljuje u prodaji, očekujemo da će se kupci otimati za njega.

Zoran Tomasović

(250)