AR pijaca klasika: Predsednički Lincoln Continental

Cadillac se uvek smatrao „svetskim standardom“ i onim automobilom koji je svaki Amerikanac sanjao da će biti u stanju priuštiti onog dana kada ode u penziju. Ali je i Lincoln imao svoje verne kupce. Henri Ford ga je kupio kao firmu, 1922. godine da bi svom jedinom sinu Edselu „dao nešto da radi“, a ovaj će ga preporoditi u drugog najvećeg proizvođača premijum vozila u Americi.

Daleko od toga da je mogao da parira Cadillacu, ali je postojao jedan model kome je čak i veliki General Motors pozavideo.

To je čuveni Continental četvrte generacije i u izložbeno-prodajnim salonima smo ga viđali od 1961. do 1969. godine. Originalno je nastao kao odbačeni prototip modela Ford Thunderbird, o čemu smo ranije i pisali.

Zanimljivo je da je nastao baš u periodu kada se svaki američki proizvođač takmičio na temu ko će napraviti veći „rep“ i ubaciti više hroma. Dizajner Elvud Endžel je dobio odrešene ruke da pokuša nešto potpuno novo, i odlučio se za „čiste“ linije da bi se Continental razlikovao od konkurencije.

Nudio se samo kao limuzina i kabriolet (zanimljivo je da je i model bez krova imao četvoro vrata) i pokazao se jako popularnim među kupcima. Toliko popularan da je postao zvanična limuzina američkih predsednika. Džon Kenedi je ubijen u njemu u Dalasu 1963. godine, ali ni to nije moglo da umanji popularnost.

Primerak iz današnje prime nije Kenedijev (taj se nalazi u muzeju zvanom Henri Ford u američkoj saveznoj državi Mičigen), ali je pripadao njegovom nasledniku Lindonu Džonsonu. Continental je kompletiran krajem 1963. godine i vodi se kao godinu dana mlađi model.

Tajna služba Sjedinjenih Država više nije želela predsedničke parade nakon atentata na Kenedija, pa je Džonson ovaj automobil uglavnom koristio na svom imanju u Teksasu. Samim tim nije prošao ni kroz kakav proces dodatnog jačanja bezbednosti, i identičan je onom stanju u kakvom je bio onda kada je napustio proizvodnu traku, pre približno šest decenija.

Od tada je prešao tek 25.600 kilometara, a Džonson ga je posedovao sve do svoje smrti početkom sedamdesetih godina. Automobil je opremljen 15-inčnim felnama, kožnim sedištima, klima uređajem, servo volanom, disk kočnicama i sa još mnogo toga. U svoje vreme je koštao 6.292 američkih dolara ili 60.486 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Kao i svaki drugi Continental iz ranih šezdesetih godina, i ovaj pokreće glomazni benzinac sa osam cilindara radne zapremine 430 kubnih inča (7,0 litara). Razvija 320 „konja“ i maksimalnih 630 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosi na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača.

Masa je iznosila čak 2.540 kilograma, pa sa takvom težinom niko nije ni očekivao neke besne performanse. Ubrzanje od nule do 100 km/h traje 9,8 sekundi dok je maksimalna brzina 194 km/h.

Kupac poseduje svu potrebnu dokumentaciju da dokaže da je Džonson zaista bio vlasnik ovog fantastičnog automobila, a tri dana pre kraja aukcije najviša ponuda iznosi 75 hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(176)