1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Nada umire poslednja – DeTomaso Guara
Zanimljivost dana: Nada umire poslednja – DeTomaso Guara

Zanimljivost dana: Nada umire poslednja – DeTomaso Guara

636
2
Podelite sa prijateljima:

Istorija slavne italijanske firme DeTomaso je bila čest predmet pisanja na sajtu AutoRepublike. Firmu je osnovao amaterski vozač iz Argentine po imenu Alehandro Detomazo i većinu života će provesti u Italiji. Njegovo najpoznatije delo je model Pantera, koji je razvijen u zajedničkoj akciji s Fordom i o njemu smo detaljno pisali u jednom od ranijih istorijskih izdanja.

Takođe ga je proslavio i sportista Mangusta kojim se Detomazo odlučio osvetiti Kerolu Šelbiju što se povukao iz planirane saradnje. I o njemu smo posvetili posebno izdanje u našoj sekciji zanimljivosti dana.

Ipak, nakon što se Ford povukao iz profesionalnog auto-moto sporta, firma je izgubila bitnog partnera, mada će nastaviti sa proizvodnjom nekih limitiranih automobila sa američkom mehanikom. Pričamo o modelima kao što su gran turismo Longchamp i limuzina Deauville, ali se Alehandro nije zadovoljavao samo radom u sopstvenoj kompaniji.

Kupio je poznate italijanske dizajnerske kuće zvane Ghia i Vignale, zatim automobilske brendove Innocenti i Maserati, i na kraju motociklističke velikane poput Benellija i Moto Guzzija. Ali do ranih devedesetih godina prošlog veka originalni DeTomaso je bio u velikoj finansijskoj krizi i Alehandro je bio primoran da proda sve spomenute divizije i samostalno finansira razvoj sportiste koji bi navodno spasio firmu.

Njegovo ime je Guara, ali ipak nije bio onaj čistokrivni DeTomaso kakav bi kompanija volela od mušterija da pomisle da jeste. Naime, Alehandro je prodao Maserati velikom Fiatu 1993. godine, a jedan od uslova je bio onaj da italijanski gigant kompletira razvoj modela Barchetta.

On se pojavio u prodaji kao model Maseratija, a Alehandro je iskoristio njegovu platformu za sopstveni model Guara. Ime je dobio po vrsti psa i po mnogim detaljima je važio za veoma revolucionarni automobil.

Za stil se postarao Karlo Ganio unutar samostalne dizajnerske kuće Synthesis Design, a takođe je bio tvorac spomenutog modela Barchetta. Debitovao je na Salonu automobila u Ženevi 1993. godine dok je serijska proizvodnja startovala godinu dana kasnije.

Ono što je javnost najviše šokiralo jeste podatak da ga nije pokretao Fordov motor, već onaj BMW-ov pod kodnim imenom M60. Reč je o veoma poznatoj mehanici koju smo često viđali tokom devedesetih godina prošlog veka u raznim modela sa značkom 40i u imenu. Kod nemačke firme je razvijao 282 konjske snage iz radne zapremine 4,0 litara sa osam cilindara, dok su Italijani uspeli da podignu snagu na nešto više od 300 „grla“.

 

Jedini menjač u izboru je bio šestostepeni manuelni isporučen od strane kompanije Getrag, a kupci su dobijali izbor tri različite konfiguracije. To se posebno odnosi na tri najviša stepena prenosa zahvaljujući kojima je maksimalna brzina iznosila 190, 250 ili 290 km/h, zavisno od menjača.

Međutim, DeTomaso odlučuje da se vrati na Fordovu mehaniku posle četiri godine saradnje sa BMW-om. Iako Jenkiji sigurno nisu imali impresivnije motore od „Švaba“, razlika u ceni je svakako bila očigledna. Reč je o čuvenom motoru Modular zapremine 4,6 litara, a razvijao je identičnih 300 „konja“ uz nešto veći obrtni momenat u poređenju sa BMW-om.

Menjač je bio takođe manuelni sa šest stepeni prenosa, ali je i njega isporučio američki gigant umesto ranijeg razvijenog od strane Getraga. Do tada DeTomaso je bio primoran da unapredi i bezbednosne mere, a Guara dobija na masi za oko 200 kilograma.

Doduše, i dalje je bio relativno lagan automobil sa masom od svega 1.200 kilograma zahvaljujući aluminijskoj šasiji i školjki od kevlara. Spomenućemo da je pružao Bremboove kočnice, ali da se nije mogao pohvaliti servo volanom ili nekom modernom elektronikom.

Fabriku će tokom desetak godina proizvodnje napustiti svega 52 primerka. Alehandro je preminuo 2003. godine, a sa njim je kompanija otišla u stečaj godinu dana kasnije. Malo ko je to i primetio pošto je do tada od DeTomasa ostalo samo ime. Prethodnih godina su uloženi poveći napori da se firma oživi, pa se nadamo da će ovaj legendarni brend svakako videti bolje dane.

Zoran Tomasović

(636)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

2 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Na pocetku karijere kao graditelj sportskih automobila De Tomaso je stvorio Panteru i Mangustu, dva nezaboravna automobila! Model Guara ga je sahranio. Nije ni cudo, bio je to konfekcijski gradjen auto, estetski i tehnicki. Zasto je covek sa tako bogatim i uspesnim iskustvom dozvolio sebi ovu gresku???

Bungi

Gledao sam još varijanti unutrašnjosti i ti si velikim dijelom upravu.Ova na slici sa ljubičasto-metalik aplikacijama je očajna.Kao da ga je radio neki napaljeni tjuner koji je tek napunio 18.?Verzije sa bijelim kožnim enterijerom djeluju puno zrelije ali tu je očajno jeftini trokraki volan „ukraden“ sa Tojote.Spoljni izgled je korektan,karoserija od kevlara, pogon centralno a verzija sa fordovim v8 je već ozbiljna priča.Ali unutrašnjost.?