Zanimljivost dana: Kada je Renault ubacio motor iz bolida Formule 1 u minivan

Minivanovi ili kako su u Evropi poznati kao kategorija MPV su uvek bili najpraktičniji automobili na tržištu. Niti jedno drugo vozilo ne pruža takvu kombinaciju prostora, lakoće upravljanja, preglednosti i, generalno voznih karakteristika, kao što to može minivan, ali takođe moramo da kažemo da su uvek važili i za veoma dosadne četvorotočkaše.

Bez obzira koliko su neki automobilski giganti pokušali da ih naprave zabavnim i zanimljivim, na kraju dana minivan će verovatno kupiti samo kućna domaćica u krizi srednjih godina radi prevoza dece.

Renault i Chrysler se sigurno neće složiti u odgovoru na pitanje ko je bio pionir ove kategorije. Francuzi tvrde da je njegov model Espace debitovao prvi, mada je on zapravo razvijen od strane britanskih inženjera kada je Chrysler imao vlasništvo nad korporacijom Rootes i Simcom, koji su kasnije završili u Renaultovim rukama. Pioniri zapravo nisu ni Amerikanci ni Francuzi, ali kada je Espace debitovao 1984. godine zaista je bio inovantivan model.

Model Espace je do sredine devedesetih godina bio u drugoj generaciji i Renault je tražio način kako da proslavi desetogodišnjicu. I našao je u pomalo čudnoj odluci da preuzme motor iz bolida Formule 1 i onda ugradu u vozilo koje možda liči na Espace, ali ta dva modela zapravo nisu imala mnogo zajedičkih tačaka. U stvari, ideja i nije bila nova pošto je Ford već uradio sličan posao sa svojim modelom SuperVan, o čemu smo ranije i pisali.

Posao je dopao Renaultovom timu u šampionatu Formule 1 pod imenom Williams-Renault, a on je početkom devedesetih godina imao dosta uspeha. To se posebno odnosi na vozača Alana Prosta, i važno je reći da je osvojio svoju četvrtu titulu tokom 1993. sezone.

Njihov zadatak je bio da spreme mehaniku i šasiju iz bolida Formule 1, dok su inženjeri iz bratske divizije Matra (koji su inače proizvodili serijski Espace) modifikovali školjku, u želji da učine kompletan posao mogućim.

Podatak koji je privlačio najviše pažnje je naravno bio sam motor. Pozicioniran je između zadnjih sedišta i razvijao 789 konjske snage iz radne zapremine 3,5 litre sa deset cilindara. Preuzet je direktno iz Prostovog bolida, gde se mogao pohvaliti sa 690 „grla“, ali je Renault želeo što je moguće veću snagu moguće pa su inženjeri nekako izvukli još 99 „konja“.

Francuski proizvođač vozila je reklamirao Espace F1 kako može ubrzati iz mirovanja do 100 km/h za 2,8 sekundi, do 200 km/h za 6,9 sekundi i dostići maksimalnu brzinu od 312 km/h. Mehanički nije ostalo mnogo povezanosti sa serijskim modelom, pošto su ogibljenje i keramičke kočnice bile potpuno nove.

Inženjeri će kasnije reći da je najteži deo posla bio onaj na temu kako napraviti školjku da liči na serijski model. Ona je razvijena od plastike očajane ugljeničnim vlaknima, i donekle je podsećala na Espace koji je silazio sa proizvodnih traka.

Pružao je poveći spojler na zadnjem delu minivana sa ciljem da pruži stabilnost pri većim brzinama, a takođe je stilski delovao mnogo privlačnije. Spomenućemo da je enterijer zadržao svoju kontrolnu tablu, ali je dobio individualna sedišta da bi se oslobodio prostor za motor.

Renault će koristiti Espace F1 za promocije tokom devedesetih godina, a trenutno se nalazi u Matrinom muzeju u Francuskoj. Kompanija ga takođe često koristi za skupove klasičnih vozila, pa ga još uvek možemo videti u akciji s vremena na vreme.

Na momente je uspeo da popularizuje kategoriju i Espace još uvek možemo da vidimo u serijskoj proizvodnji kroz pet generacija (ili smo bar „do juče“ to mogli).

Zoran Tomasović

(3177)