Ljubitelji električnih automobila to verovatno nikada neće priznati, ali jedan od ključnih razloga zašto mnogobrojni kupci troše novac na vozila na struju je zato što stižu sa velikim državnim subvencijama.
Svi znamo da su jako skupi, pa popusti čine njihovu cenu koliko-toliko privlačnom. Originalni američki zakon se zasnivao na tome da svaki brend može da iskoristi subenciju na 250 hiljada vozila u vrednosti od 7.500 dolara, koji se zapravo ne oduzima od cene četvorotočkaša već se na kraju godine dobija kao kredit pri obračunu poreza.
Međutim, kako su Tesla, General Motors i Nissan relativno brzo prešli ovu cifru od 250 hiljada vozila, država je morala da proradi na novim subvencijama. I krajnji rezultat se nije svima dopao, a to se pre svega odnosi na inostrane firme.
Trenutni američki predsednik Džo Bajden i njegova administracija su odlučili da produže subvenciju i to u istom iznosu, ali sa jednom veoma bitnom izmenom. Naime, da bi se automobil kvalifikovao, morao se proizvoditi u Sjedinjenim Američkim Državama ili jednog od partnera na račun „slobodne trgovine“, dok su njegove baterije morale da pružaju minimalno 40% delova „Made in the U.S.A.“
Ova odluka nije primljena preterano pozitivno kod automobilskih proizvođača, posebno kod korporacije Hyundai-Kia koja se još uvek dvoumi da li da izgradi novu fabriku u Južnoj Koreji ili „preko bare“. Mnogi smatraju da američki proizvođači ne samo što imaju prednost na domaćem tržištu povodom patriotskih razloga, već poseduju i veći broj fabrika čime se svakako lakše kvalifikuju za nova pravila.
U priču se sada uključio i potpredsednik evropske komisije Valdis Dombrovskis, a on smatra da Jenkiji diskiminišu „Stari kontinent“ povodom ovog pitanja. Kaže da Evropa nikada nije odlučivala vrednost subvencija na osnovu države porekla, pod uslovom da ta država članica Evropske Unije, a posebno navodi slučaj Teslinog vozila Model Y.
Ovaj krosover je bio bestseler u Nemačkoj protekle godine, a Dombrovskis navodi kako je Evropska Unija dozvolila subvencije kupcima iako je većina kupaca sišla sa proizvodne trake u američkoj saveznoj državi Kaliforniji.
Dve strane bi uskoro trebale da sednu za pregovarački sto i razmotre opcije. Administracija spomenutog Bajdena kaže kako Dombrovskis traži „dlaku u jajetu“ jer većina automobilskih kompanija iz Nemačke, Italije, Japana i Južne Koreje koji posluju u Americi već imaju svoje fabrike „preko bare“, pa ih neće ništa više koštati da ih prerade za proizvodnju električnih automobila nego što je to slučaj kod General Motorsa i Forda.
Ne sumnjamo da će dogovor na kraju ipak biti postignut, mada nas neće iznenaditi ako se i oduži kao čuveni „porez na piletinu“.
AutoRepublika
(175)
Biti američki neprijatelj je opasno a biti američki prijatelj je pogubno. Svi ovi događaji dokazuju da je EU spremna za demontiranje po principu probe izvršene u Ex Yu. A tako su i nadrealisti predvidjeli u posljednjoj njihovoj epizodi (inače su sve do sada predvidjeli kao i Smipsonovi) … https://www.youtube.com/watch?v=sjvIO1W2M3Q
Jako lepo si to rekao. Baš.
„Biti američki neprijatelj je opasno a biti američki prijatelj je pogubno.“
Inicijativa da se sa fosilnih goriva predje na elektriku zasniva se na ekologiji – sacuvati planetu Zemlju od zagadjenja i zagrevanja. U tom cilju trebalo bi da vozila sa e-pogonom budu sto masovnija, znaci pristupacna sto sirem krugu ljudi. Auto industrija u trci za profitom ide u sasvim suprotnom smeru – ka skupim i preskupim modelima, cime se krug korisnika drasticno ogranicava. Od ovog pravila odstupa jedino Kina, cija auto industrija liferuje brojne male i jeftine modele sa e-pogonom. Realno gledano, ko ima dovoljno novca da plati e-auto 50, 70, 100 hiljada evra i vise, taj ima dovoljno novca da… Pročitaj više »