AR test: Peugeot 508 SW GT 1.5 BlueHDi/130 EAT8

Svođenje računa

Nakon četiri godine postojanja, Peugeot 508 će dogodine biti restilizovan, po ugledu na novi 308. Prilika da se pozabavimo njime i sve užom ponudom agregata…

Kada se pojavio na sceni u proleće 2018. godine, Peugeot 508 izazvao je veoma podeljena mišljenja. Išla su od divljenja prema elegantnim kupe formama karoserije, pa sve do gnušanja prema istim, pre svega kod pristalica klasičnih limuzina i naravno karavana, uzevši u obzir da je i ovaj  ponuđen gotovo istovremeno. U čemu je problem?

Kao što svi znamo stil i upotrebna vrednost ne idu uvek ruku pod ruku, što sam konstatovao prilikom prethodnih test vožnji ovog lava. Naime, razvojni tim druge generacije modela 508 izabrao je prvu opciju, unutrašnji prostor podređen je formama karoserije, što se nikako ne sviđa mom internet drugaru i nazovi redakcijskom kolegi „moronu“, kod koga prostornost jednog vozila po svemu sudeći ima prevashodnu ulogu.

Sva sreća po 508 te kupci i ostali zainteresovani nemaju njegove izašne dimenzije i gabarite, uostalom Peugeot poseduje poveći SUV 5008, za one kojima su praktični aspekt i zapremina u prvom planu. Jer nećemo se lagati, aktuelni 508 zapravo i nije naslednik bivšeg, evidentno je da se radi o jednom kupeu, za utehu sa petoro vrata.

Ukoliko prtljažnik još i zadovoljava, to jest ispunjava porodične namene (487 litara), putnici na zadnjoj klupi ne mogu očekivati da se razbaškare kao kod pojedinih konkurentskih vozila. E sad, ostaje da se utvrdi da li su mu konkurenti takozvani „generalisti“, kao što je recimo jedan VW Passat, ili su to nemački  „premijum“ predstavnici?

Ukoliko pitate odgovorne u Peugeotu to su svakako ovi drugi, što se moglo i „progutati“ dok su u ponudi postojali relativno snažni agregati, odnosno dizel 2.0 BlueHDi/180 ks i benzinski 1.6 od 180 i 225 ks. Pitate se zašto sam ih stavio u prošlo vreme, jednostavno zato jer su danas „u opticaju“ samo  trocilindarski 1.2 PureTech/130 i dizel iste snage, mali 1.5.

Dobro, dobro, nisam još „prolupao“ i zaboravio na hibridne verzije, kao i kod drugih modela sada bivše grupacije PSA i ovde se srećemo s slabijim PHEV-om od 225 Ks (benzinski 1.6/180, plus elektromotor od 110 ks), kao i monstrumom poznatim pod imenom 508 PSE od 360 ks (1.6/200 ks, plus dva elektromotora). Lepo, što da ne, pod uslovom da imate najmanje 55.790 evra za najjeftiniju verziju, pa sve do dobrih 82.000 evra koliko košta taj famozni PSE!

Spustimo se zato na zemlju i pozabavimo se koliko-toliko pristupačnim verzijama, gde pre svega mislim na 1.5 BlueHDi, za koji je ipak neophodno barem 40.000 evra, odnosno 1.200 evra više ukoliko se radi od karavanu, to jest SW izvođenju, ovde predstavljenom. Zapravo pozabaviću se s obe karoserije jer sam igrom slučaja, samo nedelju dana pre nego li sam na test vožnju uzeo karavan, imao „poslovni zadatak“ da odvezem jedan standardni 508 (crni na fotografijama) na lokaciju udaljenu oko 600 kilometara. No ovaj je nakon tri godine starosti prevalio 95.000 km, odlična prilika da proverimo kako stari i koliko vredi polovni 508.

Stariji imaju prednost

Uzevši u obzir da sam prvo vozio klasičnu polovnu limuzinu (galerija iznad), pozabaviću se prvo njome, tek napomene radi oba vozila imala su ispod haube isti motor 1.5 BlueHDi od 130 ks, s tim da je „matori“ bio u sprezi s ručnim šestostepenim menjačem, a prelepi crveni karavan s automatskim EAT8. Važna stavka jer agregatu automatika pomaže, posebno u vožnji na autoputu, kada je režim rada motora niži u sprezi s menjačem EAT8.

Dakle od kako sam proletos odlučio da s 62 godine odem u prevremenu penziju, brzo shvatih da od nje nema šanse da preživim (jedino ukoliko se ne naviknem, da pasem travu na obližnjem školskom terenu), te se sticajem okolnosti angažovah u firmi „prijatelja jednog prijatelja“, koja se bavi nekretninama. Velika kompanija kojoj treba „homme a tout faire“ (čovek za sve), s nekih 160 službenih vozila, koje ponekad treba prebaciti s jednog kraja Francuske na drugi.

Bilo je već više takvih „misija“ (poslednja se odosila na transport izvesnih stvari s iznajmljenim Mercedesom Vitoom), nađoh se ovoga puta za upravljačem modela 508, na auto putu A6 za Lyon (Lion), drugom po veličini gradu u Francuskoj. Zapravo uzeh ga dan ranije kako bi od kuće krenuo rano, pre nego li počnu jutarnje gužve zbog kojih bi izgubio najmanje sat-dva.

Imao sam tako vremena oprati ga i očistiti (za ne poverovati je u kakvom su ponekad stanju službena vozila…), odnosno bliže se upoznati. Ne saznah o kom se završnom nivou radi, no na osnovu opreme zaključih da je jedan od nižih, recimo Allure. Što zbog prljavštine, što zbog skromnije opreme, nije me impresionirao, no čim ga isterah na put promenio sam mišljenje.

508 je odična mašina za duga putovanja, čak i s ovim malim dizelom. U početku sam čak posumnjao da se radi o snažnijem motoru od 2.0 BlueHDi/150, koji se ugrađivao 2019. godine (godište ovog 508), no nakon provere „papira“ i podizanja haube, uverih se da je ipak u pitanju manji 1.5 BlueHDi. Zapravo zbunila me je prosečna potrošnja od 9,2 litara, koliko je pokazao putni računar, ok, znam da se službena vozila „cepaju“ bez milosti, ali je ipak preterana, ovaj 508 verovatno nije promilio nos izvan grada…

Jer kako drugačije objasniti prosek od samo 4,7 lit, koji sam ja ostvario u kombinovanoj vožnji put/autoput, nakon nekih 600 pređenih kilometara? Odličan rezultat, ruku na srce osetno bolji od proseka koji sam imao s karavanom u sličnim okolnostima (6 lit). Vrag će ga znati zašto, da li zbog lošije aerodinamike karavana i znatno većih točkova i širih guma (samo 17 cola kod polovnog 508), ili je u pitanju automatski menjač?

Dakle bez imalo napora, uz vrhunsku udobnost i opštu sigurnost, stigoh brzo i lako do Liona, čak i prerano (osoba koja ga je trebala preuzeti otišla je na pauzu za ručak), te skrenuh do vinograda u okolini tek uživanja radi i da napravim par slika. Nakon što se malo „produvao“ na otvorenom putu, motor radi kao sat, diskretno i uz veoma malo vibracija. Amortizeri i dalje savršeno obavljaju svoju funkciju, platno na sedištima je k’o novo, plastika na komandnoj tabli ne škripi, a koža na upravljaču i ručici menjača nije se izlizala.

Kad smo već kod nje zaključih da ne zapinje, bez napora sklizne u željenu poziciju. Sve u svemu naš 508 „na oko“ odlično podnosi intenzivnu upotrebu i pređenu kilometražu. Sedoh i na zadnju klupu, iako je daleko od šampiona u kategoriji, s mojih 1,72m visine nemam nikavih zamerki, jedino mi nije jasno zašto nema rukohvata na plafonu?

Potsetiću vas da 508 poseduje praktična i velika peta vrata, zgodno za utovar kabastih predmeta kada se obore zadnji nasloni (1.537 lit.) Toliko o ovom „polovnjaku“, ukoliko je neko od vas zainteresovan za njega znajte da se u Francuskoj prodaje po ceni između 20-25 hiljada evra (2019. godište, između 50-100 hiljada pređenih kilometara).

Novo je novo

Nedelju dana kasnije, na parkingu fabrike Poasi (Poissy) nadomak Pariza, dočeka mi jarko crveni 508 SW, u vrhunskom  završnom nivou GT. Utisak koji ovaj ostavlja na oko posmatrača je neuporedivo snažniji, bez imalo sumnje veoma je lep i atraktivan ovaj Peugeot, četiri godine od lansiranja ne ostaviše na njega nikakvog traga.

Uprkos tome, dogodine će biti osvežen, kao što rekoh po ugledu na mlađi 308. Do tada samo potsećanje da je prednji deo kod našeg karavana identičan kao kod limuzine, s kaskadno oblikovanim farovima, na koje se nadovezuju vertikalno postavljena LED dnevna svetla (služe ujedno i kao pokazivači pravca). Spuštaju se kao očnjaci sa leve i desne strane, sada prepoznatljive rešetkaste maske hladnjaka.

Već kao po običaju sve do C stuba nema nikave razlike u formama, nakon toga kod karavana su znatno izmenjene. No kako je ovde zadnje staklo veoma položeno, zadnji deo ne deluje masivno kao kod pojedinih konkurenata. Optičkoj varki svoj doprinos daje i crna plastična lajsna na donjem delu petih vrata, koja evocira uspomene na nekadašnji 205 i 405.

Po ugledu na berlinu i u njoj je skrivena specifična svetlosna grupa. Kada su svetla ugašena ne vidi se bog zna šta, no kada se upale, do izlažaja dolazi svetlosni potpis sa po tri seta vertikalnih LED linija, nagnutih prema sredini zadnjeg dela. Kao i kod limuzine sve je začinjeno pikantnim detaljima kao što su prozori bez okvira i veliki točkovi od 19 cola, posebno kada se radi o završnom nivou GT i GT Line (crni lakirani retrovizori, lažna dupla izduvna grana, specifičan dizajn prednje rešetke….), kao u našem slučaju.

Standardne verzije imaju više hroma, pogledajte pažljivo lajsne okolo prozora i prednju masku, gde to najviše dolazi do izražaja. Karavan je inače duži od limuzine za samo 3 centimetra, bez da mu je produženo međuosovinsko rastojanje. Dobio je i skromna 2 cm u visinu (samo 1,42 m), što dokazuje da nije predviđen za transport trupa i njihove opreme…

I nije bogami, prljažnik je veći tek za nekih 40 lit, u konfiguraciji s pet sedišta ne prelazi 530 lit. Spada u posve prosečne, no i dalje je superiorniji od pojedinih „premijum“ predstavnika. Sva sreća te je ulazni otvor našeg 508 SW širok, uz nizak utovarni prag, zaštićen hromiranom lajsnom.

Želim reći kako je još praktičniji od onog kod limuzine, povlačenjem ručica na bokovima prtljažnika obaraju se nasloni, kada zapremina poraste na 1.780 lit. Uz završni nivo GT peta vrata su s električnom asistencijom, odnosno otvaraju se i zatvaraju (po želji i automatski zaključavaju) podvlačenjem stopala ispod branika. Što se tiče putnika na zadnjim sedištima, prilikom ulaska i izlaska moraju nisko pognuti glave, a ukoliko imaju više od nekih 1,85 m, kolenima i glavom dodiruju unutrašnjost enterijera.

Karavan nije dakle otklonio principijalne (glavne) nedostatke limuzine, iako je forma krova drugačija, to jest viša za par santimetara. Sva sreća te je nivo buke veoma nizak, dok kvalitet ogibljenja Peugeota zaslužuje samo reči hvale, posebno kada se radi o elektronski kontrolisanim amortizerima, kao kod voženog (opcija).

Pri dnu centralne konzole pronađoh dva USB priključka, ali su i ovde „zaboravljeni“ rukohvati na plafonu. Umesto njih tu su snažni spotovi i „rupe“ predviđene da se zakači mreža, uredno prostrta na podu prtljažnika.  Vratimo se sada onome kome je prevashodno namenjen ovaj Peugeot, dakle vozaču.

Pristup radnom mestu je kao i na zadnu klupu, u sedište se spušta, kako to i priliči jednom kupe-karavanu. Podrazumeva se da je enterijer identičan kod obe karoserije, lično nalazim da je i dalje orginalan i neodoljiv. Umesto klasičnih instrumenata tu je takozvani i-Cockpit, druge generacije, veoma sličan bratskim modelima 3008 i 5008. Mislim pre svega na instrument tablu (ekran visoke rezolucije od 12,3 inča) sa istom grafikom i mogućnošću promene boja.

U oči odmah upada i centralni ekran od 10 inca u 8:3 formatu, osetljiv na dodir. Kao i kokpit, blago je zakošen ka vozaču, dok su ispod njega prelepi klavir prekidači od aluminijuma. Atraktivnom dizajnu svoj doprinos daje i ručica automatskog menjača, koja je od novijih modela proizvođača (208, 308, Citroen C4…) zamenjena povećom sklopkom.

Šlag na tortu svakako je prelepi sportski upravljač, kao po običaju podrezan odozdo i odozgo, kako bi što manje zaklanjao pogled na instrument tablu. Peugeot ne odustaje od ove nesvakidašnje koncepcije, na njih se dakle ne gleda kroz upravljač, već preko njega. Rešenje koje sigurno ne odgovara svima, što u dobroj meri zavisi od korpulencije vozača, 508 bolje „leži“ nižim i prosečno visokim. Sama sedišta su kao salivena, tvrda ali i dalje udobna, sa snažnim bočnim osloncima i produžetkom za ispod kolena.

U našem slučaju su od rafinirane kože s atraktivnim štepovima, plus grejana i s masažom. U superlativima je i izbor materijala, uz GT u serijskoj opremi su umeci od plemenitog drveta, uz obilatu upotebu aluminijuma i mekane plastike. Praktični aspekt enterijera je bez zamerki, brojne su pregrade i boksovi ukupne zapremine od ukupno 32 litra. Flaše od 1,5 litra pronalaze mesto u vratima, a mobilni telefon, ispod (pre)masivne centralne konzole, gde je predviđeno mesto za beskontaktno punjenje i USB priključak.

Dizeli još uvek nisu umrli

Iako polako ali sigurno dizelima dolazi kraj, pojedini proizvođači i dalje pružaju otpor. U međuvremenu dobri „stari“ dizel i dalje ima šta da kaže, posebno kada je savremen, kao što je slučaj s voženim 1.5 BlueHDi. Naslednik nekadašnjeg 1.6 BlueHDi/120, znatno je čistiji, osim toga razvija 10 KS više, uz isti obrtni moment od 300 Nm.

Verujte mi na reč, retke su situacije kada se oseti manjak snage, jednim delom i zahvaljujući skromnoj težini (1.505 kilograma za naš karavan). Posebno dok sam se vozikao po Parizu i okolini kada do izražaja je dolazi dobar sklad između motora i menjačke kutije. Prelazi su brzi i pravovremeni, realno nema nikave potrebe posegnuti za ručicama pored menjača, odnosno preći u manuelni režim.

Nažalost ovaj je nekada koštao 1.700 evra više od ručnog šestostepenog, dok danas više ni nemate izbora, u ponudi je samo automatski! U urbanoj džungli 508 nije preterano hendikepiran svojim kupe formama, bez obzira što se sedi nisko, uz lošu vidljivost unazad.

Brojni senzori za pomoć pri parkiranju i kamera, kao i veliki spoljašnji retrovizori, efikasno pomažu vozaču. U ovakvim okolnostima putni računar opet je pokazao je potrošnju od preko 9 litara, rekao bih normalno uzevši u obzir da za 9-10 kilometara trebalo najmanje sat vremena vožnje. Na autoputu sve je u superlativima, upravo u ovakvim okolnostima motor pokazuje najbolje što zna.

Uz dobru aerodinamiku i izolaciju kabinskog prostora, gotovo je nečujan. Na stranu što je sposoban prebaciti 200 km/h, važnije je što se pri više manje autorizovanoj brzini od 130-140 km/h, oseća kao riba u vodi. Motor prede na 2.000 o/min, što je za nekih 300 obrtaja manje nego kod verzije s ručnim menjačem. Treba naglasiti i da su šumovi od vetra diskretni, ističem ovo jer stakla nemaju okvire, po zatvaranju vrata duboko se zavuku pod krov.

Kada se ista žele otvoriti u deliću sekunde se spuste za par santimetara, no kod onog „matorog“ 508 nisu imala brzinu kao kod karavana, kada se vrata brzo povuku znala su da zapnu (staklo se nije dovoljno spustilo). Kako bi ga testirali u ovakvim uslovima kao i svake jeseni skoknusmo do regiona Champagne (Šampanj), poznat po proizvodnji istoimenog  penušavog vina.

Cilj nam je glavni grad regiona Reims (izgovara se Rans) na oko 150 km, no pre nego li stigosmo, silazimo s autoputa kako bismo uživali u pejzažima, odnosno beskrajnim obroncima pod vinogradima. Mnogi lokalni putevi nose oznaku „Route de Champagne“ (putevi šampanjca), upravo njih treba uzeti ukoliko želite proći kroz same vinograde i eventualno probati tri vrste grožđa od kojih se pravi.

Nama su prioritet ipak nebrojeni podrumi, ovde valjda svaka druga kuća proizvodi i prodaje Šampanjac, osim što smo ga degustirali na više mesta kupismo nekoliko flaša, početna cena iznosi nekih 20 evra po buteljki. Umesto velikih i poznatih firmi prednost dajemo malim proizvođačima, koji prave oko 100.000 buteljki godišnje, što je šala u poređenju s najpoznatijim kućama tipa Moet & Chandon (više desetina miliona po sezoni).

Ukoliko se jednom nađete u Francuskoj obavezno posetite ovaj region i nebrojene podrume, negde pronađoh podatak da ukupna dužina istih prebacuje 100 km! Kad kažem podrumi mislim na prave podrume, više desetina metara ispod zemlje (temperatura čak ni leti ne prebacuje 13-14° C), gde se milioni flaša odmaraju najmanje 3 godine, kako bi došlo do fermentacije u samoj buteljki (u obično penušavo vino naknadno se ubacuje gaz, dok se ovde prirodno stvara u flaši)!

Iskoristismo priliku i lepo vreme da ujedno pokupimo desetak kilograma oraha, u regionu ih ima pored puta u izobilju i retko koga interesuju!? Šta ćete, Francuzi ne prave kolače s orasima kao kod nas, skupljaju ih ko drugi do stranci, to jest naturalizovani Francuzi kao mi…

Nakon jednosedmičnog druženja bio sam više puta u prilici voziti ga i noću, gde do izražaja dolazi sistem za „noćno osmatranje“, odnosno infracrvena kamera. Detektuje sva toplokrvna bića na stotinak metara, izvan dometa farova. Crno beli ekran jasno ocrtava ljudsku figuru ili neko drugo živo stvorenje, na, i pored puta. Efikasno i atraktivno, no na kraju me je pre svega impresionirala potrošnja.

U vreme kada su cene goriva otišle u nebo, agregat koji se može zadovoljiti s samo 5 litara, vredan je pažnje. U manje povoljnim okolnostima naravno da troši više, uz malo jači ritam na autoputu, odnosno na putevima drugog reda, kada se često i snažno ubrzava prilikom preticanja, popne se i do 6-6,5 lit.

E ovde će mnogi poželeti više snage, evidentno je da se agregat napreže i da bi mu nekadašni 2.0 BlueHDi/180 „leg’o k’o šamar budali“. S nekoliko putnika u unutrašnjosti i punim prtljažnikom, ništa od dinamične vožnje. Što se tiče vozne dinamike opet samo reči hvale, pozadi je multilink, plus je vožena verzija opremljena elektronski kontrolisanim amortizerima, na šta treba dodati i tri programa vožnje.

Pored standardnog i Eco predviđen je i Sport, koji utiče na perfomanse i ponašanje na putu. Njegovim izborom amortizeri postaju tvrđi, upravljenje je slabije potpomognuto, dok menjač duže zadrži angažovani prenos. Naprotiv, program Eco „omekša“ motor i odvaja ga od transmisije, čim se stopalo podigne sa papučice gasa. Nešto kao kada se manuelni menjač ubaci u „ler“, pa vozilo nastavi da se slobodno kotrlja.

I ovo donekle utiče na potrošnju, tako da se ukupni zabeleženi prosek stabilizovao na 6,2 lit, što je za 1,5-2 lit manje od benziske verzije 1.2 PureTeck/130. Problem je što je dizel skuplji za 2.200 evra, te iako su perfomanse bolje (obrtni moment kod benzinca iznosi tek 230 Nm), teško je amortizovati razliku u ceni (plus je dizel postao znatno skuplji od benzina).

Početna za SW 1.5 BlueHDi iznosi u Srbiji 42.190 (Active Pack), no ukoliko ga poželite kao na fotografijama računajte na oko 50.000 evrića! Za kupce s još dubljim džepom tu su i hibridne verzije, no ukoliko ste zainteresovani sačekajte dogodine, u Peugeotu najavljuju da će biti ponuđena slabija PHEV modifikacija od 180 ks, kao kod manjeg 308, dok će aktuelna od 225 ks biti pojačana na 250 ks.

Šta još reči za kraj? Možda da je odluka Peugeota odreći se klasične limuzine bila riskantan potez, kako za sada stvari stoje, iako se ne može govoriti o komercijalnom neuspehu, 508 prodaje se ubedljivo slabije nego li predhodna generacija (prošle godine tek nešto više od 10.000 jedinica). Kajmak je obrao ko drugi do 3008, potpomognut većim bratom 5008, SUV očigledno dominiraju tržištem!

Najavljena restilizacija verovatno neće značajnije promeniti stvar, tako da je posve moguće da treća generacija neće ugledati svetlost dana, barem ne u formi nekakve limuzine… Šteta, jer uprkos navedenim manama, 508 je veoma dobar automobil, nažalost skup i „osakaćen“ ukidanjem snažniji SUS agregata.

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Moderan i originalan stil, atraktivan kokpit, opšti kvalitet, odličan odnos vozna dinamika/udobnost, menjač, praktičan prtljažnik, vrhunska oprema
	Loše strane:
	Cena, prostor na zadnjoj klupi, specifična pozicija za upravljačem, vidljivost unazad, povišena potrošnja u gradskim uslovima

(2940)