AR pijaca klasika: „Mišićavko“ s turbo motorom
Iako imaju imidž i reputaciju da vole što veće atmosferske motore, Amerikanci su često umeli da nas iznenade s turbo tehnologijom. Štaviše, General Motors je bio prvi koji je ponudio turbobenzinca direktno iz fabrike, a to se desilo 1962. godine kada su svetlost dana ugledali modeli Chevrolet Corvair Monza i Oldsmobile F-85 Jetfire.
Ideja o turbobenzincima se krajem sedamdesetih godina prošlog veka ponovo rodila nakon nekoliko naftnih kriza. Predvodio je Buick, ali je i Pontiac tokom nekoliko godina nudio takvo izdanje svog modela Firebird Trans Am, o čemu smo ranije i pisali.
Opstao je na tržištu svega dve godine pre nego što se američki proizvođač vozila vratio atmosferskim benzincima. Treća generacija Firebirda se proizvodila od 1982. do 1992. godine i privlačila je dosta pažnje publike, pa je Pontiac pobedio u izboru da predstavi „pace car“ za trku Indianapolis 500, koja je bila na programu sredinom 1989. godine.
Spomenuta godina je bila bitna iz još jednog razloga za firmu, pošto je izdanje visokih performansi Trans Am slavilo dve decenije postojanja. Ugraditi neki V8 motor se činilo kao logičan izbor, ali se Pontiac obratio bratskoj diviziji Buick koja je u svojoj ponudi imala fantastični model Grand National GNX. Reč je o najmoćnijem i najbržem američkom četvorotočkašu iz svog perioda, a ukoliko želite više da saznate o njemu preporučujemo vam da prelistate ovu priču.
I tako je Firebird Trans Am umesto očekivanog atmosferca sa osam cilindara dobio Buickov 3,8-litarski turbobenzinac sa šest cilindara. Na papiru je razvijao „samo“ 250 konjskih snaga (uz 461 Nm najvišeg obrtnog momenta), ali će kasniji testovi pokazati da je realističnija brojka bila ona od 300 „grla“.
Mogao je da se pohvali i ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 4,6 sekunde i maksimalnom brzinom od 245 km/h. Nažalost, turbobenzinac je bio uparen samo sa četvorostepenim automatskim menjačem, a neki individualni tjuneri su pokazali da ugradnja šestostepenog manuelnog menjača i korišćenje benzina više oktanske vrednosti omogućuje dostizanje maksimalne brzine od čak 290 km/h.
Pontiac planira da izradi samo 1.555 jedinica, od čega je čak 1.323 pružalo takozvani „t-top“ krov, a najređi je bio tradicionalni kupe za koji se odlučilo svega 39 kupaca. Za takvo zadovoljstvo je bilo potrebno izdvojiti 31.323 američkih dolara, što iznosi 74.840 „zelembaća“ prema današnjoj vrednosti novca.
Turbo Trans Am, ili kako je u narodu poznat po skraćenici TTA, se retko pojavljuje u oglasima. Primerak iz današnje priče se nalazi u gradu Parker unutar američke savezne države Kolorado i do sada je prešao samo 36.800 kilometara. Originalno je prodat preko izložbeno-prodajnog salona Prince Pontiac u gradu Havtorn (savezna država Kalifornija), a u Koloradu je od 2021. godine. Automobil pruža sve opcije, što opravdava njegovu visoku cenu.
Posle deset dana aukcije i čak 36 ponuda, najviša je iznosila 34.111 dolara. Šta da kažemo osim, Pontiac nam je prvi podario „mišićavka“ sa turbom, a takođe nam je ponudio i možda najboljeg predstavnika ove tehnologije bez atmosferskih motora…
Pa makar mu i bila potrebna pomoć Buicka.
Zoran Tomasović
(212)
