Deset godina Volkswagenove arhitekture MQB

Mada bi alternativni naslov mogao glasiti kako su Švabe usavršile “umetnost” prepakivanja automobila?!

Jedna platforma, a više desetina vozila… Zvuči kao odličan recept u biznis smislu, jer se na taj način doprinosi značajnoj uštedi vremena i finansijskih sredstava prilikom razvoja novih modela.

Sada već daleke 2012. godine Volkswagen grupa uvela je na tržište MQB arhitekturu. U pitanju je modularna osnova za moderne četvorotočkaše, a Nemci su je kroz godine usavršavanja doveli do toga da je u stanju da kroz MQB A0 varijantu “podrži” i automobile iz subkompaktne klase, a mogla je da bude i osnova za Passat koji je smešten u D segmentu.

Ulrih Hakenberg, nekadašnji rukovodilac razvojnog odeljenja Audija, svojevremeno je nazvao MQB platformu “strateškim oružjem”. Suštinski, plasman ove arhitekture omogućio je Volkswagen grupaciji da plasira čitav niz automobila uz minimalne troškove razvoja.

Verovali li ne, ali do današnjeg dana na ovoj osnovi bazirano je gotovo pedeset automobila. Preciznije rečeno čak 43 modela koristi(la) su do sada platformu MQB. Kompletan spisak iznosimo u listi ispod:

1. Audi A3 (mk3)
2. VW Golf 7
3. Seat Ibiza
4. Seat Arona
5. Škoda Kodiaq
6. Cupra Formentor
7. VW Jetta
8. Jetta VS5
9. Audi TT
10. Seat Leon
11. Škoda Kamiq
12. Škoda Fabia (mk4)
13. VW Polo
14. VW Virtus
15. Audi A3 (mk4)
16. Škoda Octavia
17. Seat Ateca
18. Audi A1
19. Audi Q2
20. VW Multivan
21. VW T-Roc
22. VW Golf 8
23. Jetta VS7
24. Škoda Kushaq
25. VW Taigun
26. VW Passat
27. VW Arteon
28. VW Viloran
29. Audi Q3
30. Škoda Scala
31. VW Talagon
32. VW Lamando
33. Škoda Slavia
34. VW Tiguan
35. VW Tayron
36. VW Atlas
37. Škoda Superb
38. VW Bora
39. VW Lavida
40. VW Taos
41. VW Taigo
42. VW Touran
43. VW Caddy

Naravno, ovo je spisak koji će se u narednim godinama dodatno uvećati, jer iako je Volkswagen grupacija snažno krenula ka elektrifikaciji, još uvek nisu spremni da se oproste od svoje dosadašnje zlatne koke u vidu MQB platforme.

Pokušali su da u Volksagenu da imitiraju pristup sa stvaranjem MQB arhitekture koja nudi modularnost EV četvorotočkašima, no do sada ovi nisu imali ni približan uspeh kao njihovi tradicionalni parnjaci sa termičkim motorima.

Zanimljivo je da je Volkswagen MQB platformu prilagodio nizu pogonskih sklopova, od tradicionalnih benzinskih i dizela agregata, pa preko metana i plug-in hibrida sve do potpuno električnog automobila. Često se smetne sa uma činjenica da je Golf 7 imao EV izdanje i da je ono bilo bazirano upravo na prerađenoj MQB osnovi.

No, Volkswagen je rešio da se okrene električnim vozilima, stoga su u oktobru prošle godine potvrdili da će dalje usavršavanje pomenute platforme prepustiti Škodi čiji je cilj da nosi barjak grupacije na tržištima u razvoju.

Škoda će predvoditi napore VW grupe na narastajućim tržištima – pre svega u Rusiji, Africi, jugoistočnom delu Azije, kao i u Latinskoj Americi. Uprava nemačkog giganta veruje da će u narednih deset godina prodaja SUS vozila u pomenutim regionima porasti za 58% te da će dostići 7,5 miliona automobila na godišnjem planu. Nakon toga, očekuju da bi 2035/2036. ukupno moglo biti registrovano oko 8,5 miliona četvorotočkaša godišnje…

Lekcija za ostale…

Naravno, nakon što je gigant iz Volfzburga demonstrirao kakav se profit može steći prostim prepakivanjem modela i upotrebom jedne baze za desetine vozila, i ostali su krenuli tim putem.

Čini se da su najviše ili najbolje naučili u nekadašnjoj PSA grupaciji, odnosno današnjem Stellantisu. CMP platforma već sada je u upotrebi kod niza modela Citroena, Peugeota, Opela, DS-a, a uskoro će se proširiti i na druge brendove u Stellantisu.

To je jasan dokaz koliko je MQB platforma promenila savremenu automobilsku industriju. Samo je jedno pitanje ostalo bez odgovora… Da li je promena bila na bolje ili na gore?

Đorđe Platiša

(710)