AR pijaca klasika: Automobil koji je promenio imidž japanskih automobila
Slavni britanski automobilski novinar Džeremi Klarkson je jednom prilikom rekao da „pre nego što su japanski četvorotočkaši zavladali svetskim tržištima, svi smo mislili da su kvarovi sastavni deo automobila, i da je sasvim normalno da vaš ljubimac ujutro neće da upali“.
Vozilima iz države izlazećeg Sunca se mnogo toga može zameriti, kao što su loša zaštita protiv korozije, dosadan stil i možda i nepraćenje svetskih trendova, ali svi ćemo se složiti da modelima iz Toyote i Honde niko ne može da stane na crtu po pitanju pouzdanosti.
Međutim, situacija nije uvek bila takva. U periodu posle Drugog svetskog rata japanski automobili su mamili podsmehe i na njih se gledalo na isti način kao što danas vidimo da se posmatraju četvorotočkaši iz Kine. Možda je pitanje stila i opreme bilo stvar ličnog ukusa, ali je pouzdanost bila toliko loša da bi se automobili pokvarili čak i tokom testova medija.
I da li ste se ikada zapitali ko je promenio takav imidž? Toyota Land Cruiser ili Corolla? Mazdini rotacioni motori? Honda Civic? Datsun Z? Pa ako pitate autora ove priče, jeste bio jedan Datsun, ali ne čuveni sportista već pomalo zaboravljeni model 510.
Proizvodio se od 1967. do 1973. godine i doneo sve one karakteristike po kojima je japanska automobilska industrija danas najpoznatija. Prodavao se širom sveta, ali je najveći trag ostavio u Sjedinjenim Američkim Državama.
Za početak, pružao je veoma dopadljiv stil i masu od svega 940 kilograma. Kupac je mogao da bira između kupea, limuzine i karavana, uz izbor četvorostepenog manuelnog i trostepenog automatskog menjača. Ali, ono što je proslavilo 510 je njegov fantastični 1,8-litarski motor sa 96 konjskih snaga. Mogao je da ubrza od nule do 100 km/h za 11,7 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 160 km/h, što su bile neviđene brojke za jedan mali gradski automobil.
Posebno kada vidimo da je njegova cena iznosila svega 2.196 dolara (oko 18.444 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), gotovo niko nije mogao da pronađe zamerku. Ovaj model će otvoriti vrata ostatku japanske automobilske industrije i pokazati da njihovi četvorotočkaši nisu onakvi kakvim ih je svet ranije smatrao.
Datsun 510 se često može pronaći u oglasima, a posebno je popularna konfiguracija sa dvoje vrata. Međutim, jedan Amerikanac iz grada El Kahon (savezna država Kalifornija) je izabrao karavan iz 1971. godine i ugradio dosta toga nesvakidašnjeg da bi ga napravio još poželjnijim.
Generalna ideja ovog primerka modela 510 se ne razlikuje mnogo od one koja je bila aktuelna kada je napustio fabriku pre pedeset i kusur godina. I dalje ga pokreće 1,8-litarski motor, ali se sada snaga prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača iz modela 280ZX.
Može se pohvaliti i zadnjim ogibljenjem iz Mazde RX-7, disk kočnicama, izduvnim sistemom firme MagnaFlow i 14-inčnim felnama Crimson. U oglasu se navodi da je proces restauracije trajao pet godina i da je kompletiran 2018. godine.
Posle desetodnevne aukcije, najviša od 21 ponude je iznosila 55,5 hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
(431)
Ono sto je moju paznju skrenulo na Japance jeste njihov dizajn s kraja 60-tih i tokom 70-tih. Njihovi automobili su, i ako mali, nosili likovne elemente americkih krstarica! To je vazilo za eksterijer i enterijer. Njihovi automobili nudili su bogatu opremu vec u standardnom izvodjenju. Dalje, to su mali motori koji se vrte do visokih obrtaja i tako ostvaruju visoku litarsku snagu. Iz zemlje Izlazeceg Sunca poceli su sve cesce da stizu noviteti u tehnici motora.
Ovo nije bio „mali gradski automobil“ pa da ne znam kako veliki grad u kome je vozio 😜
Nesto duzi nego Volkswagen Beetle.
Za 6 m duži 🤪
Kako hrom lijepo i kulturno izgleda na ovim starijim modelima…
Na savremenim je tako kičast. Neki dan vidjeh Maybach GLS i prenerazih se koliki je ono kičeraj, bez imalo smisla za automobilsku estetiku…
Ne ide ovaj sportski volan na ovo godište.U obzir bi mogao doći neki klasični, trokraki, drveni.
Moj otac je u to vreme imao Mazdu 1.800 iz 1969.
Po performansama nije mogao da joj „stane na crtu“ ni tadašnji BMW 1802.
„Zaribala“ je negde 1980-81, a i da nije, svejedno, korozija ju je skroz pojela 😃
Buržuju jedan 😜
Ne brini, dobar deo detinjistva sam se vozio i u Peglici, a prvi bicikl sam dobio tek kao stariji osnovac … 🙂
Pony UNIS, a naravno, želeo sam ROG.