Premijera superautomobila Ferrari SP48 Unica
Ima jedno odeljenje Ferrarija kao čuvenog italijanskog proizvođača egzotičnih automobila, koje se bavi specijalnim kreacijama, onim koje su osmišljene da udovolje zahtevima individualnih klijenata. Zove se Division Ferrari Special Projects i ljudi iz te grupe su juče izašli u javnost sa svojim novim postignućem. Povrh toga, ovog puta njihovo delo nije vezano za neki od starih modela, niti u sebi inkroporira nekakve istorijske paralele.
U pitanju je jedna „obična“ porudžbina kupca koji je požele jedinstveni automobil kako bi se osigurao da niko drugi na svetu nema takav.
Za osnovu je uzet superautomobil s centralno smešetnim agregatom, poznat pod imenom Ferrari F8 Tributo, a glavna razlika koja karakteriše Ferrari SP48 Unica jeste stigla u vidu potpuno originalne karoserije. Dizajnerski centar kompanije, pod dirigentskom palicom stiliste Flavija Manconija, je poradio na izgledu novajlije, a sve u harmoniji sa željama kupca.
Ideja je bila da se automobilu doda monolitna pojava i da se smanji broj istaknutih i reljefnih elemenata na karoseriji.
Svi paneli karoserije su konstruisani i proizvodeni, nakon što se krenulo od praznog lista papira, što se kaže, a to se odnosi i na nanovo iscrtan krov. Staklene površine na vratima su smanjene, dok su dodatni trougaoni prozori eliminisani u potpunosti.
Umesto providnog poklopca motora je postavljen onaj od čvrstog materijala, pa nije montirano prozorsko staklo ni na uobičajenom mestu nazad. Sva oprema vezana za sistem rasvete je takođe originalna, pa tako umesto brendiranih ovalnih svetala imamo tanke LED trake dostupne oku na zadnjem delu novog Ferrarija.
Sistem usisnika vazduha je u potpunosti rekonstruisan, strukture na prednjem delu vozila (one ispred i iznad motora) su načinjene iz jednodelnih komponenti, dok je oblik svake zasebne rupe osmišljen tako da obezbedi najviše efikasan protok vazduha.
Ove rešetke su svojevrsan omaž izgledu krova, iako su izvedene u crnoj farbi. Dodatni usisnici vazduha su se pojavili odmah iza prozorskih stakala, pa se kroz njih vazduh navodi da dopre do prethladnjaka (interkulera). Sva aerodinamika je morala da bude ponovo preračunata, a dodano je uvećan i zadnji prepust. To bi sve trebalo da doprinese boljoj stabilnosti tokova vazdušnih masa.
Enterijer je u potpunosti ostao standardan, odnosno barem u ogromnom delu. Tačnije, razlikuje se samo trim i detalji dekora vozila. Sedišta su presvučena materijalom koji poznajemo pod imenom Alkantara, a krase ih i umeci u boji karoserije egzotičnog Ferrarija.
Tehnološko rešenje noviteta je preslikano s donora, što će reći da se „pod haubom“ nalazi V8 motor radne zapremine 3,9 litara. Zahvaljujući biturbo rešenju, ta jedinica razvija 720 konjskih snaga koje se do zadnjih točkova šalju putem sedmostepenog preselektivnog i robotizovanog menjača. Kažemo, sve isto kao i u modelu Tributo.
Pretpostavljate, koja je kupoprodajna cena ovog dragulja će ostati tajna za javnost. Ali, možemo reći da je neko opšte pravilo da kupci ovakvih vozila izdvajaju po nekoliko miliona evra za isti, ponajpre jer kompanija mora da pokrije sve troškove razvoja vozila, iz postignute cene za samo jedan-jedini proizvedeni primerak.
AutoRepublika
(241)
