Zanimljivost dana: Sovjetsko čudo od tenka opet u akciji (VIDEO)

Dva svetska rata su nam donela tehnologiju koja je nekada bila nečuvena za čovečanstvo. Bez obzira što će mnogi reći da je nanela više zla nego dobrog za narod, i što s tim biti sasvim u pravu, ne možemo umanjiti ni značaj činjenice koja otkriva da mnogo toga što je nastalo u ovom periodu koristimo do današnjeg dana. Ali, pravi napredak tehnologije je usledio tokom dugogodišnjeg perioda hladnog rata između dve svetske ideologije koje prkose jedna drugoj do današnjeg dana.

Istorijat tenkova je priča koju ćemo morati analizirati u detalje nekom drugom prilikom, a u posleratnom periodu, dve strane su krenule sa takmičenjem ko će napraviti veći tenk.

Trend je zapravo započet još tokom Drugog svetskog rata kada je Nemačka debitovala s čuvenim Panzerom VIII Mausom, da bi Sovjetski Savez odlučio da odobri sopstveni projekat krajem pedesetih godina prošlog veka, pod kodnim imenom Objekat 279 (Объект 279).

Iako nikada nije ugledao masovnu proizvodnju i samo jedan primerak je sačuvan, ovaj tenk i dalje privlači veliku pažnju svojom pojavom. Štaviše, u muzeju u okolini Moskve koji se smatra najvećom takvom svetskom institucijom za tenkove, inženjeri su upravo vratili u funkcionalno stanje Objekat 279 i možete da vidite priloženi video snimak.

Muzej nije ulazio u detalje u pogledu toga šta je tačno rađeno povodom osveženja, ali se navodi da su motor, gusenice i kupola potpuno funcionalni. Nismo sigurni da li je i top jednake sreće, ali pošto se radi o muzejskom primerku, pretpostavićemo da nije.

I zbog čega je Objekat 279 toliko specijalan? Ideja o njemu je nastala tokom pedesetih godina, dok je Josif Staljin još uvek bio živ. Tenk se smatrao tehnologijom koja je napravila ključnu razliku u Drugom svetskom ratu, pa su Sovjeti investirali mnogo truda i muke u takozvanu kategoriju superteških tenkova.

Čuveni IS-3 je debitovao dok se rat još vodio, a zamenio ga je T-10 1953. godine. S masom od 57 tona i topom od 122 mm, u svoje vreme teško da je imao konkurenciju. Samo nekoliko godina kasnije, rad je počeo na Objektu 279 s ciljem da bude unapređenje u svakom pogledu.

Top od 130 milimetara je mogao da ispali između pet i sedam projektila u minuti, uz moderniju tehnologiju za preciznije ciljanje. Ali, sam oblik tenka je bilo ono što ga je razlikovalo od konkurencije. Većina tenkova u navedenom periodu je bila stabilna samo na ravnici, ali je Objekat 279 je razvijen da pruža maksimalne performanse  nezavisno od podloge.

Veliku ulogu u tome je igrala i strategija sa gusenicama, pa je imao dva para gusenica, što nikada ranije (a ni kasnije nije viđeno).

Pokretao ga je dizel motor sa šest cilindara koji je razvijao hiljadu konjskih snaga, što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 54 km/h i domet od nešto više od 300 kilometara. Tenk je bio posebno dobro zaštićen sa pločama postavljenim napred debljine do 320 mm, a zahvaljujući svom unikantnom stilu, većina projektila bi menjala pravac momenta kada ga dodirnu. Štaviše, inženjeri su smatrali da se čak i u slučaju nuklearne eksplozije, Objekat 279 ne bi prevrnuo.

I zbog čega onda nismo videli više primeraka? Onaj iz priložene priče je kompletiran 1959. godine, ali do tada Sovjeti su promenili strategiju i smatrali su da superteški tenkovi više nisu rešenje. U vremena balističkih raketa jednostavno su se pokazali previše tromim na terenu, pa ne samo da Objekat 279 nije video masovnu proizvodnju, već su i ostali superteški tenkovi vremenom povučeni iz upotrebe.

U takvim uslovima masa nije smela da pređe brojku od 41 tone, pa se proizvodnja ovog specijalnog tenka zaustavila na brojci od samo tri primerka. Kasnije dostupne informaciju kažu da su se često pregrevali i da su imali dosta mehaničkih boljki koje su bile skupe i vremenski zahtevne na popravke.

Dva primerka su uništena, a onaj treći je predat muzeju, gde se nalazi do današnjeg dana.

Pogledajte video klip.

Zoran Tomasović

(6371)