Strah od gladi jača pozive za obustavu proizvodnje biogoriva

Prema računici koju su izveli ekološki aktivisti, u ovom trenutku se u proseku na dnevnoj osnovi, za proizvodnju biogoriva žrtvuje toliko pšenice koliko bi bilo dovoljno za čak petnaest miliona vekni hleba. Imajući u vidu narastajući pretnju nastupanja gladi, političari moraju da po ovom pitanju deluju brzo.

Čuvena organizacija za zaštitu čovekove okoline „Transport & Environment“ smatra da je neodgovoran onaj akt koji podrazumeva proizvodnju biogoriva, posebno u kontekstu mogućih nestašica hrane usled izbijanja rata u Ukrajini. Sudeći po nalazima studije koja je objavljena ranije danas „ogromna većina proizvedenog biogoriva koje se troši u Evropskoj uniji“, je proizvedena upotrebom poljoprivrednih proizvoda koji mogu poslužiti i kao hrana. Pošto sada postoji osnovana pretpostavka ta će Rusija i Ukrajina izgubiti ulogu „važnih proizvođača osnovnih prehrambenih proizvoda“ usled rata, ove namirnice više nije mudro koristiti u proizvodnji biogoriva.

Zeleni su utvrdili da 78% sirovina u izradi biodizela potiče od ulja dobijenih iz repice, palme, soje i suncokreta. U slučaju bioetanola, taj procenat raste na čak 96% i potiče od poljoprivrednih artikala. Deset hiljada tona pšenice u Evropi znači ekvivalent 15 miliona vekni hleba, a upravo je to količina koja se konvertuje u etanol namenjen automobilima na dnevnom nivou, izračunali su stručnjaci pomenute ekološke organizacije.

Dok je Evropa skoro u celosti samodovljna što se tiče proizvodnje pšenice, situacija nije takva s kukuruzom jer se uvozi 22% ove kulture, i to baš iz Ukrajine. Međutim, dok bi Evropa (misleći isključivo na članice unije) i mogla da se nosi s neizbežnim posledicama rata, slabije zemlje to ne bi mogle, posebno ne u svetlu rasta cena hrane,“naglašavaju iz organizacije „Transport & Environment“.

Opisane okolnosti su dovele do toga da organizacija o kojoj pišemo, pridruži svoj glas pozivima za uzimanje u obzir opasnosti od gladi i političke nestabilnosti u siromašnijim zemljama. Zeleni upotoravaju da Rusija i Ukrajina zajedno obezbeđuju oko četvrtine svetske proizvodnje pšenice i ječma, 15% proizvodnje kukuruza i oko 60% proizvedenih količina suncokretovog ulja. Iz organizacije upozoravaju i na lančane posledice koje bi posebno pogodile manje ekonomski razvijene države.

Ukupan broj od oko desetak organizacija „poziva nacionalne vlade da odmah zaustave upotrebu sirovina dobijenih iz artikala koji mogu poslužiti kao hrana u proizvodnji biogoriva“. Istovremeno, protivili su se planovima Evropske komisije da „otvore područja rezervisana za biodiverzitet za proizvodnju hrane“ pre nego što se iscrpu sve druge opcije. EU razmatra korišćenje drugorazrednog zemljišta za kompenzaciju gubitaka u proizvodnji izazvanih ratom u Ukrajini.

Prednosti biogoriva za životnu sredinu bile su kontroverzne čak i pre rata u Ukrajini, pošto proizvodnja pretvara ogromne površine u monokulture za kukuruz i druge energetske kulture, ugrožavajući biodiverzitet.

AutoRepublika

(268)