Pod plaštom modernih naziva nam prodaju hardver razvijen pre tridesetak godina
Proizvođači automobila nam uvaljuju mikroprocesore prastare konstrukcije ne želeći da ulože u moderne
Mikroprocesori koje veliki i tradicionalni proizvođači automobila ugrađuju u svoje proizvode na četiri točka su starije konstrukcije od mobilnih telefona, i to ne onih pametnih, povezivih na internet, već onih koji su nas uveli u svet mobilne komunikacije. Ostali sklopovi na koje se u tehnološkom smislu naslanjaju mikroproceseru su osmišljeni na način da budu kompatibilni s onim čipovima koji su dizajnirani pre mnogo decenija. Do sada su takve elektronske komponente dobro obavljale posao, ali je vreme za modernizaciju odavno došlo.
Međutim, proizvođači automobila insistiraju na staroj tehnologiji i naručuju prevaziđene mikroprocesore, dok s druge strane, proizvođači elektronskih komponenti ne žele dalje da investiraju u kapacitete koji bi proizvodili prevaziđen proizvod, jer bi takva proizvodnja zahtevala nova ulaganja, ona koja same kompanije iz tog sektora ni u snovima ne bi mogle da povrate.
Rešenje bi se ogledalo u tome da stručnjaci iz automobilske industrije kreiraju nove ploče i na taj način zamene one drevne, slobodno možemo reći antičke. Međutim, i proizvođači automobila, iako ubiru strahovite profite od prodaje razno-raznih MBUX-ova, Virtual Cockpit-a i tako dalje, odbijaju da ulože u razvoj komponenti nove generacije, a s druge strane im nedostaje relevantna ekspertiza unutar samih kompanija.
Prosečan automobil poseduje više od desetak jednostavnijih procesora i oni su svi programirani kako bi komunicirali između sebe, i to čine na način kako je smišljeno tokom osamdesetih godina prošlog veka, onda kada se po prvi put prešlo s releja na mikroprocesore.
Novi način bi bio ono što promoviše kompanija Tesla, a što podrazumeva jedan jedini procesor koji je nadležan za bukvalno sve. Tu mislimo na prenos zvuka u formi „klika“ to jest signala pokazivača pravca s polugice do automobilskog zvučnika, pa sve do upravljanja radom krucijalnog sistema ABS. Sve što se tiče električnog ožičenja se može revidirati preko operativnog sistema, odnosno kompjuterskog programiranja, s izuzetkom projekcionih ekrana koji se oslanjaju na procesor Intel ATOM!
Razlog zašto Tesla može da nastavi da proizvodi automobile čak i tokom strašnog nedostatka čipova, a koji zatvara fabrike brojnih zvučnih i manje zvučnih brendova, je taj što američka firma može da zameni čip koji nedostaje drugim, i jednostavno reprogramira centralni računar na nove karakteristike čipa.
Starovremenske kompanije iz automobilske industrije, pritom misleći na sve evropske, američke i azijske etablirane marke ne mogu da obezbede tranziciju bez potpunog posvećivanja rešenju problema. Pored toga što nisu dovoljno finansijski moćne, a ne raspolažu ni dovoljnim sredstvima, trebaće im godine i godine da svaki model prevedu na konstrukciju koja podrazumeva jedan centralni procesor. Ogromne prednosti donosi mogućnost da se automobil dizajnira od modernog i čistog crteža u CAD-u.
Uzgred budi rečeno, neki proizvođači ponosno najavljuju da će njihova vozila biti u stanju, a neki i da već jesu u stanju da vrše osvežavanje kompjuterskih programa bežičnim putem, ali to nikako ne podrazumeva sve mikroprocesore koji su montirani u vozilu, već samo mali broj njih. Proverite i sami o kojim grupacijama se radi.
Kako bilo, oni proizvođači koji se ne prilagode ideji centralnog procesora, nužno moraju da propadnu jer je ovakva kreacija jeftinija za izradu, pristupačnija za modifikacije, a uzgred može i da omogući funkcionisanje softvera koji reguliše funkcionisanje tehnologije autonomne vožnje.
AutoRepublika
(6517)
Kad „vrisne“ jedan od 10 zastarjelih mikroprocesora samo neke funkcije neće raditi ali će auto i dalje funkcionisati.Kad pregori jedan jedini moderni mikroprocesor kod Tesle, čitav auto staje.
https://www.theverge.com/tldr/2021/3/2/22309412/nasa-perseverance-mars-rover-processor-cpu-imac-1998
Pošto dolazim iz svijeta industrijske automatike (neki menadžer, ništa strašno) moram naglasiti da postoje dva smjera razmišljanja performanse i izdržljivost, tako da, ukoliko bi neki žutokljunac poredio performanse svog zatarjelog telefona i ozbiljog PLC-a mogao bi doći do veoma pogrešnih zaključaka (Stotinama puta). Z aobradu slike treba jako puno memorije i brzine (litografija procesora sa veoma tankim „nitima), dok za obradu podataka je potrebna puzdanost (zamisli pouzdanost aviona kao nekog programa na PC pod Windows-om) i trajnost (zamisli trajnost smarfona). Ne bi čovjek vjerovao koliko programa stane u 60 kB 😄.
da, npr program za neki frekventni regulator, ili za neku mašinu, je zapravo veoma mali, ako gledamo memorijski…
kao što si lepo rekao upoređujući obradu fotografije npr
Rover koristi ovakav tip arhitekture jer je jako velika radijacija i procesori manje veličine u nanometrima se nisu pokazali dobrima i zato koriste nešto što je već provjereno i pouzdano. Programer sam po struci i ne možeš vjerovati što se može strpati u par kb programskog koda, ALI mora cijeli sistem prilaogđen tome.
Tesla ima backup kompjutere za vitalne funkcije automobila! Kao što su kočnice, gas, volan, otključavanje automobila i sl.
Na sve to, procesori u automobilima iako zaštićeni u kućištu, moraju podneti mnogo veće temperaturne razlike od kućnih kompjutera, od dooobrog minusa pa do rerne.
Vibracije su samo šlag na torti.
Moderna vozila imaju oko 150 mikroprocessora. Pre 10 godina taj broj je bio oko 70, sto je mnogo vise od navedenih 10.
Da naznacim da ovde ne govorimo o premijum modelima.
A sto se hardvera razvijenog pre 30 godina tice, dokle god zadovoljava parametre performance i stabilnosti nema potrebe da se menja.