Pod plaštom modernih naziva nam prodaju hardver razvijen pre tridesetak godina

Proizvođači automobila nam uvaljuju mikroprocesore prastare konstrukcije ne želeći da ulože u moderne

Mikroprocesori koje veliki i tradicionalni proizvođači automobila ugrađuju u svoje proizvode na četiri točka su starije konstrukcije od mobilnih telefona, i to ne onih pametnih, povezivih na internet, već onih koji su nas uveli u svet mobilne komunikacije. Ostali sklopovi na koje se u tehnološkom smislu naslanjaju mikroproceseru su osmišljeni na način da budu kompatibilni s onim čipovima koji su dizajnirani pre mnogo decenija. Do sada su takve elektronske komponente dobro obavljale posao, ali je vreme za modernizaciju odavno došlo.

Međutim, proizvođači automobila insistiraju na staroj tehnologiji i naručuju prevaziđene mikroprocesore, dok s druge strane, proizvođači elektronskih komponenti ne žele dalje da investiraju u kapacitete koji bi proizvodili prevaziđen proizvod, jer bi takva proizvodnja zahtevala nova ulaganja, ona koja same kompanije iz tog sektora ni u snovima ne bi mogle da povrate.

Rešenje bi se ogledalo u tome da stručnjaci iz automobilske industrije kreiraju nove ploče i na taj način zamene one drevne, slobodno možemo reći antičke. Međutim, i proizvođači automobila, iako ubiru strahovite profite od prodaje razno-raznih MBUX-ova, Virtual Cockpit-a i tako dalje, odbijaju da ulože u razvoj komponenti nove generacije, a s druge strane im nedostaje relevantna ekspertiza unutar samih kompanija.

Prosečan automobil poseduje više od desetak jednostavnijih procesora i oni su svi programirani kako bi komunicirali između sebe, i to čine na način kako je smišljeno tokom osamdesetih godina prošlog veka, onda kada se po prvi put prešlo s releja na mikroprocesore.

Novi način bi bio ono što promoviše kompanija Tesla, a što podrazumeva jedan jedini procesor koji je nadležan za bukvalno sve. Tu mislimo na prenos zvuka u formi „klika“ to jest signala pokazivača pravca s polugice do automobilskog zvučnika, pa sve do upravljanja radom krucijalnog sistema ABS. Sve što se tiče električnog ožičenja se može revidirati preko operativnog sistema, odnosno kompjuterskog programiranja, s izuzetkom projekcionih ekrana koji se oslanjaju na procesor Intel ATOM!

Razlog zašto Tesla može da nastavi da proizvodi automobile čak i tokom strašnog nedostatka čipova, a koji zatvara fabrike brojnih zvučnih i manje zvučnih brendova, je taj što američka firma može da zameni čip koji nedostaje drugim, i jednostavno reprogramira centralni računar na nove karakteristike čipa.

Starovremenske kompanije iz automobilske industrije, pritom misleći na sve evropske, američke i azijske etablirane marke ne mogu da obezbede tranziciju bez potpunog posvećivanja rešenju problema. Pored toga što nisu dovoljno finansijski moćne, a ne raspolažu ni dovoljnim sredstvima, trebaće im godine i godine da svaki model prevedu na konstrukciju koja podrazumeva jedan centralni procesor. Ogromne prednosti donosi mogućnost da se automobil dizajnira od modernog i čistog crteža u CAD-u.

Uzgred budi rečeno, neki proizvođači ponosno najavljuju da će njihova vozila biti u stanju, a neki i da već jesu u stanju da vrše osvežavanje kompjuterskih programa bežičnim putem, ali to nikako ne podrazumeva sve mikroprocesore koji su montirani u vozilu, već samo mali broj njih. Proverite i sami o kojim grupacijama se radi.

Kako bilo, oni proizvođači koji se ne prilagode ideji centralnog procesora, nužno moraju da propadnu jer je ovakva kreacija jeftinija za izradu, pristupačnija za modifikacije, a uzgred može i da omogući funkcionisanje softvera koji reguliše funkcionisanje tehnologije autonomne vožnje.

AutoRepublika

(6517)