Nikada ranije viđene fotografije o ispraćaju Yuga za Ameriku (GALERIJA!!!)
Yugova avantura u Sjedinjenim Američkim Državama je svojevremeno bila izuzetno popularna tema na AutoRepublici. Potrudili smo se da vam dočaramo u detalje o tome kako je Yugo originalno nastao, pa zatim kako se uopšte rodila ideja da postane prvi automobil iz neke komunističke države koji će se prodavati „preko bare“, pa onda kakav je uspeh zabeležio među Jenkijima, i na kraju kako je nepravdeno proglašen za najgori četvorotočkaš koji se ikada pojavio na američkom tržištu.
Preporučujemo vam da pročitate takvu priču u dva nastavka tako što će te kliknuti ovde i ovde.
Većina fotografija iz navedenog perioda je veoma lošeg kvaliteta za današnje standarde, ali nam pokazuju priču koliko je narod Jugoslavije uopšte bio uzbuđen što Yugo ide na tako bitno tržište. Jedan Amerikanac pod imenom Den Helperin je upravo objavio seriju, nikada ranije viđenih fotografija, koje nam još više približavaju impresiju ovog „posla veka“, mada će naravno mnogi kritičari reći da je takav program samo koštao državnu kasu mnogo novca, pošto je Yugo zabeležio samo velike finansijske gubitke.
Tokom 1985. godine spomenuti Halperin je imao samo 15 godina i uputio se u Jugoslaviju zajedno sa ocem Džonasom, a sa sobom je poneo i svoj verni fotografski aparat. Džonas je zapravo bio veoma visoka pozicionirana osoba unutar Yugove američke divizije i direktno je sarađivao sa Malkolom Briklinom, koji je otac celog programa.
Upravo je Briklin prepoznao potencijal našeg Yuga i zaključio da bi Amerikanci bili spremni da ga kupe, ukoliko cena bude dovoljno niska. U svakom slučaju, pre 36 godina, otac i sin su se pojavili u Beogradu tokom letnjih meseci, a narednih devedeset dana će provesti u najvećim gradovima širom Jugoslavije uključujući i centar automobilske industrije – Kragujevac.
Zanimljiv detalj je onaj koji govori da Džonas zapravo nije imao iskustva, pa ni znanja o četvorotočkašima, već je većinski deo svoje karijere proveo u Holivudu. Sarađivao je sa najvećim zvezdama kao što su Džejms Din, Klint Istvud, Pol Njuman i mnogim drugima, a pretpostavićemo da ga je Briklin zaposlio upravo iz razloga što je želeo da „filmskom magijom“ privuče pažnju javnosti za maleni heč, koji je koštao svega 3.990 američkih dolara (oko 10.123 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
U zvaničnom razgovoru sa kolegama sa sajta Motor1, kojima je mlađi Halperin isporučio priložene fotografije, Den priča kako je Briklin upoznao njegovog oca desetak godina ranije kada mu je bila potrebna reklama za sopstveni model Bricklin SV-1, a da mu se toliko dopao urađeni posao da je smatrao da se uspeh može ponoviti i sa Yugom.
Priznaje da je imao određeni strah što ide na istok u vreme Hladnog rata, ali da su sve brige brzo nestale pošto je jako toplo primljen i pritom je imao potpunu slobodu. Ova tvrdnja i nije toliko iznenađujuća pošto su Jenkiji jako ignorantni (da ne kažem glupi) po pitanju geografije, i do današnjeg dana mnogi od njih još uvek smatraju da država kao što je Čehoslovačka postoji ili da ne postoji sloboda govora, medija pa ni slikanja.
Den je takođe imao i pristup fabrici u Kragujevcu gde je bio pomalo iznenađen kako se naš mališan proizvodio. Posebno mu je ostao upečatljiv detalj na delu trake gde su se ugrađivala vrata, pa bi radnici koristili „korpu“ sa šrafovima da bi ugradili ovaj deo. Dok taj način i nije bilo toliko čudan, Den pamti da su šrafovi bili različitih dimenzija i da radnici nisu preterano obraćali pažnju koji od njih stavljaju, što nam govori da verovatno ne postoje dva ista Yuga u Americi.
Pritom ćemo spomenuti da je fabrika u Kragujevcu imala posebno odeljenje posebno namenjeno onim primercima koji su namenjeni izvodu, a oni su bili mnogo boljeg kvaliteta i radnici bi bili plaćeni značajno bolje kada su bili angažovani za potrebe njihove proizvodnje.
Džonasova filmska magija je očigledno dala rezultate pošto je prodaja Yuga dostigla najvišu brojku od 48 hiljada jedinica do 1987. godine, ali će ostatak vremena uglavnom biti na nivou statističke greške, pre nego što embargo stupi na snagu zbog već poznatih razova.
I pored toga, isporučeno je preko 141 hiljada jedinica tokom šest godina, pa je naš model imao bolji start „preko bare“ nego današnji giganti poput Toyote i Volkswagena. Džonas je inače preminuo još 1991. godine, a iz nekog razloga Den se tek sada dosetio da podeli ove fotografije sa nama. Stara izreka kaže „bolje ikada nego nikada“ pa smo mu defintivino zahvalni na tome.
Uživajte u galeriji!!!
Zoran Tomasović
(2332)
Lep tekst i lepe slike.
Hvala za lepo podsećanje …
A zamisli tek šok ekipe iz US koja gleda naše radnike, a sa strane na stolu pivo, rakija, burek… Kafa barem 3 puta u toku smene.
Da amerika nije raskantala SFRJ, ova priča bi otišla u nekom drugom, ljepšem pravcu.Poslije Yuga u planu je bila Florida sedan sa klimom i automatskim mjenjačem za američko tržište.U odnosu na Yugo to je bio znatno moderniji i veći automobil.
Bam ti, pod kojom smo mi vojnom huntom zivjeli svo vrijeme. Živjeli!😁🤔🤷