EU, Kina i SAD: JATO pokazao da su u Kini elektromobili već jeftiniji od konvencionalnih

Kompanija koja se bavi analitičkim istraživanjem JATO Dynamics je nedavno objavila novu studiju. Ovoga puta su se istraživači čuvene firme usredsredili na analizu kretanja cena električnih vozila u protekloj deceniji. Ako se s pravom može reći da su elektromobili u 2011. godini bili čista egzotika, sa globalno isporučenih 50 hiljada komada, onda su u prvom delu ove godine vozila iz te kategorije došla do 1,66 miliona korisnika, na koji način igraju drastično važniju ulogu na tržištu.

Prognoze za ovu godinu su takve da se očekuje prodaja još više od četiri miliona vozila na struju, što je zapravo dvostruki rast u odnosu na prošlu godinu. Najveće tržište električnih, kao i uostalom automobila iz svih kategorija, bila je Kina, i to traje već nekoliko poslednjih godina. Razlika kojom Kina po ovom pitanju vodi u odnosu na druga tržišta je ogromna. U prvoj polovini godine, od 1,66 miliona prodatih elektromobila u celom svetu, njih 1.005.000 je plasirano u Narodnoj Republici Kini!

Tajna popularnosti električnih vozila u Kini je jednostavna. Još 2010. godine je tamo lansiran intenzivan program razvoja električnog transporta, i to na saveznom nivou. Državni podsticaji za fizička lica kao kupce, su uvedeni za nabavku elektromobila, ali i dopunjivih hibrida. U početku, šema je funkcionisala u pet najvećih gradova, dok je iznos koji je pri nabavci elektrifikovanih vozila pokrivala država, dosezao cifru od 7.900 evra. Podsticaji su aktuelni i dan-danas, iako su postali značajno niži, bivajući ograničeni na najviše 3.000 evra. Dodatno, naredne godine će biti još za 10% skromniji.

Jasno, slična stimualcija se praktikuje i od strane vlada drugih država, ali su one po pravilu vezane za mnogo restriktivnije uslove za kvalifikaciju za dobijanje iste. Na primer, država finansira 7.500 dolara u Americi, ali to važi samo za prvih 200 hiljada električnih vozila koje izradi konkretan proizvođač automobila. Onda, u Nemačkoj je moguće dobiti i do 9.000 evra podsticaja, ali samo ako automobil s cenom ne prevazilazi cifru od 40 hiljada evra. U Ujedinjenom Kraljevstvu je ta cifra na nivou do 5.000 britanskih funti…

Ali, u Kini je dodatno rigidna regulativa predviđala da proizvođači nužno moraju nuditi baterijske automobile, pa su neki lokalni akteri počeli da prodaju i elektromobile inostrane proizvodnje pod sopstvenim bedževima, kako bi formalno ispunile uslove. S druge strane, i sami proizvođači električnih automobila su dobili značajne podsticaje.

Primena ovakve politike je dovela do očekivanih rezultata. Sada se u Narodnoj Republici Kini proizvodi ogroman broj baterijskih vozila, konstruisanih i od lokalnih ali i od globalnih kompanija, koje pak razvijaju nove modele na način da udovolje ukusu kineskog tržišta. Najpristupačniji električni automobil, sudeći prema nalazima kuće JATO, u Kini se kupuje za samo 3.700 evra! Evo priče i s drugih kontinenata. U Evropi je za nabavku elektromobila potrebno najmanje 15.740 evra, dok je u Americi za nabavku istog artikla nužno posedovati čak 24.800 evra (preračunato po aktuelnom kursu razmene stranih valuta).

Dole je prikazana dinamika kretanja prosečnih cena električnih automobilia u periodu 2011. do 2021. na teritroiji Evrope, Kine i SAD u različitim klasama.

Ako se pak analizi podvrgne decenijska statistika, onda je prosečna cena električnog automobila u Kini u tom periodu prepolovljena. Od 41.800 evra iz 2011. godine, u 2021. smo došli do cifre od 22.100 evra. Činjenica je da se čak 40% tražnje tiče klase kompaktnih četvorotočkaša, a posebno je zanimljiva informacija koja otkriva da je njihova prosečna cena u Kini na nivou od 6.700 evra.

S druge strane, u Evropi i Americi, električni automobili ne da nisu pojeftinili, nego su čak i poskupeli! Ovo proizilazi na osnovu podataka koje je JATO obradio za Nemačku, Francusku, Englesku, Norvešku i Holandiju, gde analiza pokazuje da se od prosečne cene na nivou od 34 hiljade evra iz 2011. godine, u ovoj godini došlo na čak 43 hiljade evra. Slična priča i u Sjedinjenim Američkim Državama gde su elektromobili pre deset godina u proseku koštali 26 hiljada evra, dok su danas čak 36 hiljada evra.

Nije za čuđenje jer su (podmukli) proizvođači na tržište izbacili brojne skupocene premijum modele, s akcentom na segment krosovera koji i dalje dominira u prodajnim postignućima iz EV segmenta, na ovim visoko razvijenim svetskim teritorijama.

Kao šlag na torti dolazi informacija iz Kine, koja razotkriva da je tamo prosečna cena električnog automobila niža u odnosu na uporediv parametar za četvorotočkaša pokretanog motorom s unutrašnjim sagorevanjem! Sudeći po podacima koji se tiču prvog polugođa tekuće godine, rezultat je tesan: 22.072 evra za električno vozilo naspram 23.703 za SUS model.

Nasuprot tome, u Evropi Americi, ovaj racio je i dalje daleko od toga da favorizuje kupovinu električnih vozila. Jedan od retkih izuzetaka se tiče norveškog tržišta gde je fiskalna politika vlade takva da benzinske i dizel automobile čini dodatno papreno skupim, zbog čega je i prodaja vozila iz tih kategorija u teškoj depresiji. Tamo je prosečna cena električnog četvorotočkaša na nivou od 44.500 evra (iako je 2010. godine bila svega 30.500 evra), dok se automobili sa SUS motorom, u proseku prodaju za 53 hiljade evra.

AutoRepublika

(646)