Većini je Ford GT40 sigurno najpoznatiji po četiri uzastopne pobede krajem šezdesetih godina prošlog veka na legendarnoj trci izdržljivosti 24 sata Le Mana. Dok je francuska staza svakako bila njegov najveći cilj, gde je trebalo da nadmaši veliki Ferrari, daleko od toga da se GT40 trkao samo na Le Manu. Bio je redovan gost i na ostalim trkama izdržljivosti, pre svega na Daytoni i Sebringu, a u istom periodu nije bilo retko da se takmiči i u nekim drugim serijama i to bez svog prepoznatljivog izgleda. Ovo je priča o jednom od primeraka koji je svoju moć pokazao u tadašnjoj Cam-Am seriji.
Za one kojima je ovo takmičenje nepoznato, da kažemo da je osnovano 1966. godine pod imenom Canadian-American Challenger Cup ili skraćeno Cam-Am. Od prvog dana serija nije imala mnogo restrikcija i dozvoljavala je praktično sve mehaničke konfiguracije i aerodinamične dodatke, pa se pokazala izuzetno popularnom među gotovo svim proizvođačima koji su želeli da pokažu svoje znanje.
Među njima je bio i Ford GT40 sa naslovne fotografije. ali je njegova karijera zapravo trebalo da bude sasvim drugačija. Naime, kompletiran je sredinom 1967. godine u stilu prepoznatljivog izgleda GT40, sa brojem šasije J-9, u beloj boji i sa brojem „9“ na vratima. Posle dve uzastopne pobede na Le Manu, američki proizvođač vozila je bio spreman i za treći podvig pre nego što je Svetska automobilska federacija odlučila da zameni neka pravila za 1968. godinu i novu sezonu.
Za ovu priču je bilo najbitnije ono da je maksimalna zapremina motora ograničena na 5,0 litara dok je GT40 pokretao svemogući V8 zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). Nažalost za J-9 i takođe kompletirani J-10, pokretala ih je ova veća opcija pa se samim tim nisu kvalifikovali za trku u Francuskoj. Umesto da završe pod presom kako to obično biva, Ford ih je poslao svom partneru Kar Kraftu u saveznoj državi Mičigen gde su prerađeni za takmičenje u Can-Am šampionatu.
Odsečen je krov, prednji branik produžen, a postavljen je i visok spojler po uzoru na onom koji je koristio rivalski automobil Chaparral. Dok ova verzija možda deluje smešno prema modernim standardima, potrebno je spomenuti da je u navedenom periodu bila izuzetno česta i mnogi timovi su bili zadovoljni sa stabilnošću pri većim brzinama.
Njegov vozač je postao čuveni Mario Andreti i takmičio se na mnogobrojnim trkama tokom 1968. godine. Kako je tehnologija napredovala velikom brzinom, GT40 se činio zastarelim posle samo godinu dana i prodat je mehaničaru Shelby American tima Čarliju Agapiju za sumu od samo jednog dolara. Dogovor je bio da će automobil Ford otkupiti posle godinu dana, ali kada kompanija nije uradila to, J-9 je proveo vreme u hangaru sve do 2012. godine.
Tada ga je kupila privatna organizacija nazvana Cobra Automotive i odlučila da restaurira u originalno stanje. Pri tom mislimo na ono kakav je bio spreman za LeMan, a ne kasnije takmičenje u Can-Am seriji. Kao što možete da vidite iz priloženih fotografija, školjka je potpuno nova, ali je mehanika osvežena i identična onoj iz perioda pre više od pet decenija.
Zanimljivo je da su u restauraciji učestvovali mnogi koji su originalno i stvorili ovaj automobil 1967. godine za Shelby American. Novom kupcu će biti predata i školjka iz Cam-Am takmičenja. Ovaj specijalni GT40 će se pojaviti na aukciji krajem sedmice, a eksperti smatraju da će novi vlasnik morati da izdvoji oko 3,5 miliona „zelembaća“.
AutoRepublika
(242)
