Analiza: Kako je Toyota prešla put od pionira do kočničara automobilske industrije

Jedino je minibus Proace, i to tek odnedavno, raspoloživ kao baterijski automobil. A onda, tu je i vodonični sedan Mirai (čija cena kreće od 63.900 evra), a koliko se dobro prodaje pokazuje i podatak da je u prvih pola godine, u Nemačkoj zabeležena isporuka 154 jedinica s ovim oznakama. Eksperti očekuju da će se u Evropi, po prvi put ove godine, zakotrljati više od milion elektromobila, ali očigledno je da će Toyota teško profitirati na ovom jasno izraženom trendu.

„Toyota deluje kao da je potpuno zatečena u smislu jasnog trenda razvoja elektromobilnosti, kako u Evropi, tako i drugde, a što je dodatno snažno raspirivano novodonetom regulativom,“ kaže Stefan Bracel, direktor Centra za automobilski menadžment na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Bergiš Gladbahu (Center of Automotive Management).

„Kompanija je kratka za brz tehnološki odgovor na ovu šansu. Izgleda da je to razlog zašto Toyota želi da uspori trend elektromobilnosti, i što to čini snažnim lobiranjem.“

U stvari, Toyota se sve više ponaša kao klip u točkovima elektromobilnosti, nakon što je decenijama smatrana pionirom automobilske industrije na polju zaštite prirodne sredine. Japanska grupa vodi aktivnu i globalnu kampanju „protiv donošenja novih propisa koji nameću strožu regulativu na temu štetnih emisija i potrošnje goriva“, piše platforma InfluenceMap, koja je specijalizovana u oblasti analize klimatskog uticaja velikih korporacija. Ispostavlja se da je Toyota rangirana na poslednjem mestu, to jest da je ocenjena najgrđom mogućom ocenom „D“, što će reći da su napori ove kompanije u cilju dostizanja klimatske neutralnosti, apsolutno tragikomični.

Amerika: Toyotine donacije republikancima kao protivnicima elektromobilnosti

Poznati američki list New York Times je nedavno naveo primere vršenja političkog uticaja japanske firme koja se nadmeće s nemačkim Volkswagenom za titulu najvećeg svetskog proizvođača automobila . Kako piše taj list, tokom juna je menadžer Toyote Kris Rejnolds otišao u Vašington kako bi razgovarao s kongresmenima u vezi sa usporavanjem i odustajanjem od politike promocije električnih automobila.

Hibridna i vodonična vozila bi takođe trebalo da dobiju snažniju podršku. Toyota smatra da promoteri aktuelne politike „premalo pažnje poklanjanju na sam proces tranzicije iz sadašnjosti, u kojoj 98% automobila i kamiona pokreće, barem delimično, motor s unutrašnjim sagorevanjem, ka budućnosti, za koju se tvrdi da je čisto električna.“

Toyota je, kako dalje podseća „Times“, podržala Trampovu administraciju u odbacivanju stroge emisione regulative koju je uvela savezna jedinica SAD-a, Kalifornija. Toyota je odbila i kompromisno rešenje ispregovarano tokom 2020. godine, između više proizvođača automobila i vlasti te savezne države Amerike, a koji je predvideo uvođenje manje krutih, ali ipak strožijih emisionih limita u odnosu na ono što je želela da ishoduje administracija bivšeg predsednika Amerika Trampa.

Dodatno, shodno tekstu koji je objavio isti medij, Toyota je kompanija koja je do sada najviše novca u vidu donacija izdvojila za republikanske kongresmene koji su u pitanje doveli rezultat prošlih izbora u toj državi. Mnogi od tih ljudi poriču da su ljudi uopšte bili u stanju da utiču na izazivanje klimatskih promena.

Tokom prethodnih nekoliko meseci, sudeći po proceni redakcije New York Timesa, Toyota je postala najglasniji zagovornik odustajanja od tranzicije ka elektromobilnosti, ali ne tako javno, već „iza paravana“.

Podmetanje klipova u točkove na svakom koraku

Toyota blokira proboj čistih tehnologija i na ostalim kontinentima. Japanska grupacija se suprotstavila uvođenju strožijih propisa na temu emisionih limita i u Australiji, dok je u Indiji, ćerka firma Toyota Kirloskar se javno suprotstavila planu vlade da se dozvoli prodaja samo električnih automobila, i to već počev od 2030. godine. Slično se dešava i u smislu ponašanja Toyote spram Brisela. Sudeći po onome što prenose različite nevladine organizacije, Japanci uporno pokušavaju da ponište ekološku regulativu Evropske unije.

Ako pitate evropsku centralu Toyote smeštenu u Briselu, o poziciji kompanije u vezi s klimatskim paketom koji je predložila Evropska komisija, a kojim je predviđena zabrana prodaje četvorotočkaša pokretanih radom SUS motora počev od 2035. godine, dobićete sledeći odgovor: “Ubeđeni smo da postoji više tehničkih rešenja koja će ishodovati redukovanom emisijom CO ₂  i to veoma brzo. Shodno tome, ne bi trebalo gasiti tu tehnologiju pre vremena. Toyota ulaže u široku paletu tehnoloških rešenja, uključujući hibride, baterijske i vodonične automobile.“

Međutim, viđeni kraj motora s unutrašnjim sagorevanjem ne podrazumeva egzistenciju samo baterijskih vozila. Kredibilna opcija su i vodonične gorivne ćelije, koje su takođe u režimu podsticaja, kako u Evropi, tako i drugde u svetu. Svi vodeći proizvođači se trenutno bave različitim tipovima pogonskih sklopova, i to traje već nekih dvadesetak godina. Kako sada stvari stoje, izgleda da je alternativa koja najviše obećava ona takozvana „baterijska“ (BEV segment).

Toyota će ponuditi baterijske modele počev od 2022. godine

Toyota očito kupuje vreme. Zapravo, Japanci su prinuđeni na tako nešto jer je prethodna orijentacija ka hibridima, pa sada ka vodoničnim automobilima bila idealna… Za put u propast. Očigledno je da hibridna tehnologija samostalno ne može da reši problem prekomernih emisija CO ₂ koje nastaju u saobraćaju. Niko ne spori ni da je široka primena vodonika kao pogonskog goriva, u najboljem slučaju, decenijama daleko od ovog trenutka. Ovo „u najboljem slučaju“ shvatite veoma delikatnom formulacijom, jer ne postoji čovek na planeti koji bi sada znao kako ćemo proizvesti gigantske količine vodonika koji bi potom brzo distribuirali, u klimatski neutralnom maniru.

Jasno je i da klimatske prednosti vozila iz baterijskog segmenta naveliko zavise od sposobnosti čoveka da ovlada obnovljivim izvorima energije. Ipak, vodonični pogon je veoma neefikasan, pa je neophodno utrošiti mnogo više energije u njegovu proizvodnju, distribuciju i skladištenje, da je baterijski automobil višestruko energetski efikasniji od vodoničnog. Uostalom, ovde možete da pročitate izvanrednu analizu na ovu temu.

Naravno da su stručnjaci Toyote to sve već prepoznali i da se prema tome nadalje opredeljuju. Kompanija je u aprilu, na Salonu automobila u Šangaju predstavila električni krosover bz4X . To je prvo Toyotino vozilo, što se kaže iz temelja dizajnirano kao BEV četvorotočkaš. Serijska proizvodnja bi trebalo da počne sredinom naredne godine, kada će SUV dobiti i neko, uvetu milije ime. Toyota je najavila ukupno petnaest čisto električnih modela do 2025. godine.

I na kraju da ih zapitamo ponovo: Ljudi zaista, jeste li ozbiljno mislili da je „Hibrid pravi adut“? Očito je da menadžeri Toyote to više ne mogu ni sebe da ubede.

AutoRepublika

Izvor: Spiegel