Toyota je pre 20 godina znala ono što Volvo, FCA i VW tek sada shvataju
Veliki proizvođači automobila lagano okreću leđa dizel tehnologiji. Možda je ovo malo prejaka tvrdnja, odnosno, možda je ispravnije reći da vodeći proizvođači procenjuju da su dalja, inače neophodna zbog emisione regulative, sve veća i veća ulaganja u razvoj dizel tehnologije, ekonomski neodrživa.
Tokom prethodne godine, Volvo je objavio da napušta rad na daljem usavršavanju dizel motora iz svoje palete i najavio elektrifikaciju game, počev od 2019. godine. Ovakva deklaracija, naravno, ne znači odricanje od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali svakako podrazumeva implementaciju elektroasistencije u svakom budućem pogonskom sklopu, kao i prestanak ugradnje motora koji koriste naftu kao pogonsko gorivo.
Čitali smo i o tome da Porsche, kao najprofitabilnija velikoserijska robna marka u vlasništvu Volkswagen grupe, trenutno u svojoj gami nema niti jedan model sa dizel motorom. Verovatno je retko ko, zapazio izjavu rukovodioca Porschea u kojoj naglašava, da ovakvo stanje, kakvo je sada, ne znači i nepovratno odricanje od dizela. Odnosno, istovremeno uz informaciju da trenutno ne možete da kupite dizel Porsche, iz kompanije je stiglo i obaveštenje o ostavljenim otvorenim vratima za eventualan povratak tehnologije koju mnogi krive za desetine hiljada smrtnih ishoda, u razvijenim zemljama, gde se jedino istraživanja ovog tipa i sprovode.
Danas nam stižu vesti iz italo-američkog giganta Fiat Chrysler Automobiles, o sukcesivnom izbacivanju dizel agregata iz ponude putničkih vozila. Ovo znači da će FCA parcijalno ukidati dizel ponudu putničkih automobila, da bi se, zaključno sa 2022. godinom, u potpunosti oslobodio dizel tehnologije u zaokretu ka elektrifikovanim pogonskim sklopovima. Ukoliko se zna, da su uređaji za prečišćavanje dizel isparenja, koji se ugrađuju sistem izduvnih gasova, barem kod našeg 500L, čak za sedam puta uvećali cenu onoga što običan čovek naziva auspuhom, onda ovakva odluka i nije čudna.
Sa druge strane, imamo jedan potpuno suprotan primer. Govorimo o vizionarstvu čelnika japanske Toyote. Ne o ovim današnjim čelnicima, već o onim koji su od Toyote napravili najprodavaniji i najvredniji svetski automobilski brend, a po mnogim relevantnim istraživanjima Toyota je proizvođač automobila sa najvišim nivoom pouzdanosti.
Toyotin premijum brend Lexus, oduvek je poznat po rafiniranosti svojih automobila. U konkretnom slučaju, pod rafiniranošću podrazumevamo briljantnost u razumevanju i obuzdavanju zakona fizike: kvalitet vozne dinamike, buku koju uzrokuje podvozje, pomenutu legendarnu pouzdanost. Sve su ovo osobine po kojima je Lexus znan, širom sveta. I tako je decenijama unazad. Ipak, iz nekog razloga, evropski mediji su nekako nevoljno dočekali Lexus i uvek, po pravilu, prednost davali evropskim premijum proizvođačima. Jedna od obaveznih opaski u člancima o Lexusu je bila: evropski kupac jednostavno ne kapira Lexus, niti ovaj brend pogađa ukus razmaženog evropskog kupca.
Ali, evo kako nas stvarnost demantuje. Noćna mora evropskih proizvođača, dizelgejt, postao je aktuelan. Ne samo kod Volkswagena, i FCA je na stubu srama, Daimler trpi vrlo ozbiljne sumnje i predmet je istrage. Prošlog proleća ni u Renault Nissan alijansi nisu prošli, bez da se prstom na njih ukazuje, baš na temu “nečiste” dizel tehnologije. Svi do jednog proizvođača, veoma su napeti hoće li stići da se u roku usklade sa novim emisionim standardima, koji na snagu stupaju za tri godine, ili će se suočiti sa „strahobalnim“ iznosima penala, koji su određeni za svako prodato vozilo proizvođača koji ne uspeju da ukupne emisije svoje flote upodobe spram ekstremno strogih propisa. Toyota o tome ni ne razmišlja. Dalje, prodaja novih dizel vozila je, čak i na evropskom kontinentu u kontinuiranom i nezadrživom padu, a svi proizvođači se zaklinju u investicije u razvoj hibridnih i električnih vozila.
U Lexusu su ovo znali mnogo, mnogo ranije. Setimo se samo kada je Toyota, devedestih godina prošlog veka, lansirala Prius – simbol čudnog (ne)ukusa, ali i egzaktna vizija budućnosti koja je stigla više od dvadeset godina kasnije. Prius je značajan i po tome što je svetu pokazao modularni hibridni pogonski sklop, koji je mogao da se prilagodi i spram benzinskih i dizel motora. Pored toga, mogao je da otrpi i primenu tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija.
Kako su se generacije Priusa smenjivale, tako je hibridna postavka postajala sve bolja i bolja. Posebno u Toyotinim automobilima sa Lexus oznakama. Evolutivni razvoj i posebne mere koje su inženjeri primenjivali, doveli su do toga da su buka i vibracije na prvom hibridnom modelu Lexusa 2007 LS 600h, skoro potpuno eliminisane. Lexus nije prodao niti jedno dizel vozilo skoro punih sedam godina. Da li ste znali za ovu nepobitnu činjenicu?
Dizel mašine jednostavno nisu bile u skladu sa karakterom Lexusa. Ipak, Toyota je u jednom periodu poklekla pred naletima zahteva evropskog kupca i “darovala” svoj premijum proizvod sa agregatom D-CAT 2,2 litra, koji je posedovao 177 konjskih snaga. Ipak, ovaj agregat je koristio samo jedan model – IS, koji je bio zasnovan na Avensisu, a prodaja ove verzije je započela 2006. godine. Potrajalo je to svega šest godina, kada je 2012. godine doneta odluka da se dizel povuče i iz ovog modela, a da se kupcima ponudi hibridna kombinacija benzinskog agregata koji je bio elektro potpomognut.
Lexus je još tada očigledno znao koje je dizel zlo. Lexus je procenio da je dizel suviše bučan, da proizvodi previše vibracija, kao i da je potreban nesrazmerno veliki trud kako bi se motor izrađen u toj tehnologiji kultivisao i upodobio za ugradnju u premijum automobil. Drugim rečima, dizel nikada nije bio rafiniran. Naravno, postoje šesto i osmocilindarski dizeli koji su neverovatno uglađeni, ali nijedan ne može da se, po pitanju kulture rada i uglađenosti, meri sa hibridnom postavkom bilo kojeg Lexusovog automobila.
Japanski kralj komfora, znao je takođe, da dizel nije dovoljno čist. Znali su sve u vezi sa kompleksnošću i skupocenošću filtera za prečišćavanje izduvnih gasova koji je neophodan u kombinaciji sa dizel motorom. Deset mesci pre dizelgejta, dakle 2014. godine, čelnici Lexusa su samouvereno izjavili da dolazi vreme hibrida, a da je doba dizel agregata privedeno kraju. Bukvalno, kao da su imali kristalnu kuglu.
Prava istina je da je Lexus jako dugo znao koji je najefikasniji i najsofisticiraniji način da se obezbedi efikasan pogon za automobil, ali im je u to doba, malo ko verovao. Zato danas, u 2018. godini, mnogi pretenduju da se nazivaju vesnicima budućnosti i promoterima sutrašnjih tehnologija. Ali čisto da se zna: Toyota je ta koja sve ove decenije unazad, u priličnoj tišini, primenjuje tehnologije današnjice.
Zvezdan Božinović
(7568)
Sjajan tekst. Gospodski brendovi, Toyota surovo funkcionalna i pouzdana, a Le(u)xus prefinjeno luxuzan, elegantan i neupadljivo poželjan (nije za seljake koji se pale na „njemačko auto“, BMW voze na mišiće a Mercedes voze kao zamenu za nedostatak I.Q.-a ; nije ni za one koji Superb zovu Škoda Superba ili Super B; moja Fića, sienergija (sinergija) i slične naučne tvrdnje). Šteta je što uvoznik Toyote i Lexus-a nije neka ozbiljnija ekipa poznavalaca automobila (kao što je Zvezdan), koja bi pre svega verovala u svoje fenomenalne proizvode, a zatim ponosno i pričala o njima, šireći mit koji je ustvari istina.
Moj Miki jos ti trebas pojest pahuljica sa kompleksom b12 vitamina.
Vozio bih i ja Lexus da imam para…
Zanimljivo mi je da vidim domace portale kako guraju ovu zapadnjacku pricu o štetnim dizelasima, a propagirajuci električna vozila. Pa ljudi, na Balkanu, u ex YU, niko nema pravo na to. Ove zemlje se voze dominantno na dizelasima vec nekoliko decenija. Benzinca kupuje onaj ko kupuje novo vozilo. Dalje, zahtjevi postavljeni pred dizel motore su nerealni, a troskove placaju kupci. I sada odjednom kada je dizel poceo da biljezi napredak u SAD, neko je skontao da su rezultati lazirani. Prihvatajuci moguce ismijavanje, tvrdim da ova hajka na dizele ima neku pozadinu. Takodje vjerujem da je proizvodnja elektricnih vozila izuzetno skupa… Pročitaj više »