Da li vas čudi to što bogati radije kupuju polovne u odnosu na nove automobile?

Bogati ljudi radije biraju polovne automobile, zaključak je taze studije koju su sproveli istraživači sa one strane Atlantskog okeana. Rezultat možda nekom zazvuči kao bizaran, imajući u vidu da su polovnjaci oduvek smatrani izborom onih koje bolje ni ne mogu da priušte, ali kada se malo bolje razmisli i sagleda koliko su zapravo precenjeni novi automobili, ili drugim rečima, koliko su proizvođači bahati, onda sve postaje sasvim razumljivo.

Američka kompanija Edmunds je izvestila da je u tekućoj godini došlo do porasta prometa na tržištu korišćenih automobila u iznosu od oko 30%. Pride, udeo luksuznih automobila u ovoj priči je pozamašan, a razloga koji su doveli do ovog epiloga je više. Jedan od njih otkriva da su u uslovima pandemije, trošenju novca pragmatičnije, razumnije pristupili čak i oni koji nemaju problem s istim, pa su sada kao pušteni s lanca da taj ušteđeni novac i utroše.

Oni koje karakteriše odlična finansijska pozicija su u iskušenju da kupuju korišćene automobile i zbog njihove trenutne dostupnosti. Česte se na luksuzne primerke, recimo marke Rolls-Royce ili na McLarenove superautomobile mora čekati i po šest ili više meseci. Nestašice, to jest poremećaji u lancu snabdevanja poluprovodnicima dovode do drastičnih kašnjenja u proizvodnji i otpremi novih vozila. Sve o aktuelnom trenutku s krizom u proizvodnji mikročipova možete pročitati ovde.

Zatim, kupovinom polovnjaka, vlasnik automobila izbegava suludi trošak amortizacije novog automobila koji je upravo pazario. Svi znamo da je najveći gubitak vrednosti automobila onaj koji se zabeleži tokom prve godine posedovanja. Tako na primer, Rolls-Royce Wraith, izgubi 20% inicijalno plaćene vrednosti, odnosno one koju je imao u trenutku napuštanja salona. Taj model kalira na vrednosti 40% u prvih pet godina i još je odličan u poređenju s drugima.

Nije redak slučaj da skupoceni modeli, poput sedana s oznakom BMW Serije 7 ili krosovera BMW X7, mogu biti kupljeni u Nemačkoj posle samo par meseci od prve registracije, i posle samo nekoliko hiljada prevaljenih kilometara, po ceni koja je i na nivou polovine kataloških cena koje oglašava distributer, odnosno za oko 35% nižu cenu od kupoprodajne u Srbiji. Da li je u takvim okolnostim a uopšte razumno kupiti takvo vozilo kao novo u Srbiji? Odgovor znate!

Sklonost ka polovnjacima vodi ka rastu cena u tom segmentu

Zakon ponude i tražnje je i ovde na snazi. Prema onome što donosi Edmunds, cene polovnjaka su za 30% više od onih koje su bile aktuelne lanjskog uvodnog meseca u leto. Tako smo i došli do, na oko nestvarnog fenomena, koji je zapažen i u Francuskoj s „običnim“ Toyotinim Yarisom i Dacijinim modelom, da su cene polovnjaka i do 40% više od nominalnih cena po kojima se trgovalo kada je vozilo bilo novo.

Šef odeljenja za održavanje u životu kompanije s javnošću Severne Amerike, u kompaniji Rolls-Royce, Geri Span je otkrio da je čak 75% od ukupnog broja prodatih primeraka marke došlo iz divizije Provenance, koja posluje po programu za prodaju polovnih vozila. Kada ovoliko u jednom članku pominjemo Rolls-Royce greh je ne uputiti vas na predivan serijal o istoriji brenda, koji je doneo Dejan Stanković.

Ostale luksuzne marke su takođe zabeležile masivan rast prodaje korišćenih vozila. U Bentliju su brojke uvećane u 2021. godini s 53% spram realizacije polovnjaka u 2020. godini.

Ovlašćeni distributeri prodaju vozila s transparentnom istorijom, što bi trebalo da znači da se možete pouzdati u poreklo i održavanje vozila. Često nude i garanciju na prodato vozilo kao što uključuju i troškove održavanja istog. Tako smo i došli do zasebnih divizija tipa pomenute „Provenance“, „Ferrari Approved“, „BMW Premium Selection“…

Međutim, i ovde treba biti krajnje oprezan, jer smo i svedočili, a i naslušali se naših priča o apsolutnom nemaru i nesnalaženju prodavaca polovnih vozila (među ovlašćenim distributerima), posebno kada su u pitanju automobili različitih brendova u odnosu na onaj ili one koje zastupaju.

AutoRepublika

(4372)