Cene polovnjaka u Americi su više od cena novih primeraka

Već nekoliko meseci sam u potrazi za novi(jim) automobilom, kojim bih zamenio svoju vernu, ali dotrajalu Toyotu Yaris. Zaista nemam neke velike zahteve – želim četvorotočkaša kompaktnih dimenzija, sa manuelnim menjačem (što je zapravo izuzetno teško pronaći ovde u Americi) i po mogućnosti u „Ferrari crvenoj“ boji. I tako, pre nekoliko sedmica naletim na automobil koji je kao stvoren za mene.

Godinu dana stara Honda Civic Sport, baš u crvenoj boji i s manuelnim menjačem, po ceni od 23.500 dolara. Šta nije u redu sa takvom pričom?

Pa podatak da je taj isti automobil pre 18 meseci, onda kada je bio nov, zapravo koštao 22.900 najmanjih zelenih novčanica prema kataloškoj ceni. Da, dobro ste pročitali – ovaj japanski kompakt je godinu i po dana nakon što je napustio fabriku, u stvari dobio na vrednosti za 600 „zelembaća“ umesto da sledi slovo onog nepisanog pravila da izgubi 20% vrednosti čim napusti izložbeno-prodajni salon.

Na pitanje prodavcu zašto je to tako, dobio sam odgovor „zakon potražnje i ponude, a ako nećes ti ima neko drugi ko hoće“.

Voleo bi da mogu da kažem da je moj primer jedinstven, ali zapravo situacija nije tako čudna. Sve je započelo još pre više od godinu dana kada su fabrike bile primorane da zaustave proizvodnju da bi se usporilo širenje virusa korone. Većina njih je bila zatvorena tri ili četiri meseca, a kako prodaja nije pala u velikoj meri, saloni su počeli ostajati bez zaliha vozila.

I onda kada smo se ponadali da je epidemija konačno iza nas, desila se već poznata nestašica elektronskih delova (poluprovodnika i mikroprocesora), zbog koje mnogi noviteti stoje parkirani pored fabrika, čekajući na ovaj veoma bitan deo. Odjednom su čak i oni saloni koji u zalihama uglavnom imaju preko hiljadu vozila spali na samo dvadeset ili trideset primeraka iz 2021. godine. Čak i firme koje masovno kupuju vozila za flotnu eksploataciju, kao što su kompanije za iznajmljivanje automobila, ne mogu da dobiju nove primerke pa su odlučile da zadrže one koje već poseduju dodatnu godinu dana.

Kao rezultat svega, cene polonjaka su skočile za čak 30% u prvih šest meseci ove godine, a sudeći prema informacijama sa sajta Edmunds, njihova prosečna prodajna cena je iznosila 26.457 dolara. Većinski broj onih koji su napustili fabriku tokom 2020. godine danas vredi više nego kada su bili novi, a kao što se očekivalo, u pristupačnoj kategoriji, napad predvode Honda i Toyotu.

Odličnu vrednost zadržavaju i terenci visokih performansi među kojima se izdvaja Mercedes G Klase AMG63. Naravno, poređenje polovnjaka sa novitetima možemo da vršimo samo na papiru pošto modela za 2021. godinu ima jako malo u salonima. Kada sam gore spomenutom Hondinom prodavcu rekao da za traženu cenu polovnog Civica mogu da kupim nov, odgovorio mi je nešto u stilu „mogao bi kada bi je našao, ali je trenutno nećeš pronaći u prodaji“.

Ipak, eksperti smatraju da ovaj trend neće dugo opstati i da će se cene vratiti na normalu najkasnije do kraja godine. A do tada, teško onima koji su u situaciji da moraju da zamene svoj vozni park pošto je sasvim jasno da će preplatiti svog novog ljubimca.

Na sreću, moj „radnički konj“ Toyota Yaris i posle šest godina i pređenih 260 hiljada kilometara i dalje „ide kao da je baba samo nedeljom vozila do crkve“.

AutoRepublika

(412)