Zanimljivost dana: Da li je Renault imao prvi serijski SUV?

Eh ti terenci… Voleli ih ili ne, moramo da priznamo da već duži niz godina dominiraju putevima sa popularnošću koja raste svakog dana. Njihova prodaja je eksplodirala početkom devedesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama kada su debitovali civilizovani terenci kao što su Ford Explorer, Chevrolet Blazer i Jeep Grand Cherokee, ali je ideja o SUV-u nastala daleko ranije.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo analizirati vozilo koje mnogi smatraju za prvi SUV na svetu.

Pa šta je zapravo SUV? Navedena tri slova su skraćenica reči izrečenih na engleskom jeziku: Sport Utility Vehicle, a koja je nastala pre više od tri decenije. Dok se u Evropi takva vozila dele na one namenjene za eksploataciju na ekstremnim terenima (terence) kao i na one koji nikada neće sići sa asfalta, kod Jenkija je izraz univerzalan. To znači da se SUV-om smatraju i oni konfigurisani u stilu „školjka na šasiji“, pa i oni sa samonosećom karoserijom.

Većina istorijskih knjiga će se složiti da je prvi SUV u serijskom izdanju bio Chevrolet Suburban. Debitovao je još 1935. godine i do današnjeg dana je vozilo sa najstarijim aktivnim imenom bez prestanka proizvodnje. Suburban je nastao tako što je Chevrolet kombinovao školjku sa karavana sa kamionskom šasijom, mada se i dalje mogao naručiti samo sa pogonom na zadnje točkove. Ali je istovremeno pružao i viši klirens i dovoljno prostora unutra za osam odraslih osoba.

A onda, Renault je tokom 1950. godine, javnosti pokazao svoj model Colorale koji je mogao da se kupi kao karavan sa dvoje i četvoro vrata, zatim kao pikap kamionet, i na kraju kao mali kambi. Colorale je nastao nakon velikog uspeha modela 4CV u periodu dok se Evropa još uvek oporavljala od posledica Drugog svetskog rata.

Čelnici francuskog giganta su shvatili da gube veliki broj mušterija koji živi u slabije razvijenim predelima gde uslovi za vožnju nisu idealni. Njima je bio potreban robusan model koji će savladati teške predele, pa se Renault bacio na posao.

Najviše pažnje je privukao paket nazvan Prairie, a kombinovao je školjku karavana sa višim klirensom i opcionim pogonom na sva četiri točka. Mogao je komotno da smesti do sedam odraslih osoba i savlada sve terene, pa se s razlogom smatra prvim evropskim SUV-om.

Pa zašto onda nije imao veći komercijalni uspeh i zašto nije privukao više kupaca? Zašto se o njemu danas jako malo zna umesto da bude ponosni pionir? Jedan od razloga je bila sama greška Renaulta da postavi Colorale u premijum kategoriju.

U razrušenoj Evropi, većina kupaca je mogla da priušti samo ona najjednostavnija prevozna sredstva poput Volkswagena „Bube“ i Citroena „Spačeka“ i Colorale se smatrao luksuznom, posebno ako bi kupac izabrao skupoceni pogon na sva četiri točka.

I pored toga što je delovao kao fantastičan paket po pitanju terenskih mogućnosti i prostora, Renaultov model se nije mogao pohvaliti sa ostatkom mehanike koji bi pariraro tim odličnim karakteristikama koje pomenuh u prošloj rečenici. Primera radi, standardni 2,4-litarski motor je razvijao samo 48 konjskih snaga, a kasnije je zamenjen sa modernijim 2,0-litarskim benzincem s 58 „grla“. U oba slučaja menjač je bio trostepeni manuelni i prenosio je snagu na zadnje ili sva četiri točka.

Još jedna velika mana je bila i masa. Čak i u osnovnom izdanju Colorale je bio težak više od 1.600 kilograma pa je maksimalna brzina iznosila tek oko 100 km/h, uz relativno veliku potrošnju goriva. Francuska takođe ima izuzetno jake poreze na vozila sa zapreminom motora većima od 2,0 litre, što je ujedno bio ključni razlog što je Colorale dobio novi agregat nakon 1953. godine. U periodu od 1950. do 1957. godine je prodato samo 43 hiljada jedinica, i danas se smatra velikim komercijalnim neuspehom.

Da se ovaj model pojavio u prodaji u neka druga vremena verovatno bi bio hvaljen i imao bi veliku popularnost. Ali, biti prvi retko kada donese željene rezultate i obično otvori put naslednicima. Ako ni zbog čega drugog, Renault zaslužuje pohvale i poštovanje, zato što je probao nešto što nikome drugom kroz krizna vremena nije palo na pamet.

Zoran Tomasović

(446)