Koje rizike krije kupovina novih i polovnih felni izrađenih od lake legure?

Naplaci izrađeni od lake legure, ili kako ih to već godinama unazad zovemo, aluminijumske felne daju automobilu divan izgled. Čak i polovan četvorotočkaš dobija notu plemenitosti kada ih poseduje. Međutim, mnogi vozači zaboravljaju koje opasnosti mogu da vrebaju kada koriste točkove od kovanog metala. Pokušaćemo da ukratko pobrojimo razloge za bojazan.

Današnje tržište polovnih automobila je bukvalno preplavljeno ponudom primeraka s aluminijumskim naplacima. Pride, nije siromašna ni ponuda novih, a ni korišćenih naplataka od livenog metela, pa tako i cene mogu biti poprilično primamljive. No, pitanje je da li je vredno ulaziti u rizik korišćenja upotrebljavanih felni.

Bez obzira na to koliko predivno željene felne izgledale, ne zaboravite da je u pitanju jedna od vitalnih komponenti na automobilu i da kupovina korišćenog seta nosi rizike sa sobom. Zašto to kažemo? Pa dešava se da od siline udarca, koji nisu neuobičajeni u saobraćaju, pogotovo u zemljama s relativno lošom putnom infrastrukturom, felne naprosto raspadnu, čak iako su nove.

O ovome je pisao i ruski Nacionalni instutut za pitanja kvaliteta proizvoda  Roskačestvo. Prema onom što se da pročitati iz njihovih navoda, posebno je značajan broj onih naplataka koji se teško nose sa svakodnevnim zadacima i udarnim rupama i ostalim iskušenjima koje kriju naši putevi, i koji su poreklom iz Kine, Tajvana, pa čak i Italije. Dakle, osnovno pravilo kod kupovine felni se tiče potrebe da se vera pokloni proverenom proizvođaču, to jest poznatoj marki.

Priča je zanimljivija kod polovnih setova felni. Sada su široko rasprostranjene tehnologije koje omogućavaju rehabilitaciju teško oštećenih primeraka naplataka, čak i kada je prethodno poremećena njihova geometrija, ili su čak bile i dezintegrisane. Pritom, naplatak nakon intervencije deluje kao potpuno nov, iako postoji ozbiljna verovatnoća da se i pri najmanjem stresu, naprosto rasprsne ili, da budemo blaži, prepolovi. Ne treba naglašavati koliki je onda rizik od udesa.

Ne kažemo naravno da su svi reparirani primerci felni loši, jer mnogo toga zavisi i od samog postupka rehabilitacije. Na primer, kotrljanjem se eliminišu aksijalne nesavršenosti i ostale sitne deformcije poput udubljenja. Najbrži način za „popravku“ ugruvane felne jeste taj da se izvrši zagrevanje na mestu deformacije, ali taj proces dovodi do urušavanja integriteta legure na tom mestu, što dalje vodi ka tome da pri eventualnom udaru, felna kolabira na tom delu.

Ako je felna bila oštećena u tolikoj meri da je praktično bila raskomadana, onda se restaurira tehnikom argonskog varenja uz naknadno farbanje. Takvi proizvodi se potom ne mogu razlikovati od novih, ali oni u sebi skrivaju smrtnu pretnju. Jako zagrevanje koje je inherentno procesu zavarivanja dovodi do nepovratnih promena u molekularnoj strukturi legure i do akumulacije rezidualnih deformacija. To praktično znači da može da se dogodi da se felna raspadne i bukvalno jedan dan nakon kupovine.

U svakom slučaju, o stanju naplataka na polovnom automobilu se može zaključivati i na osnovu statusa sistema ogibljenja. Ako je tu bilo dosta modifikacija i zamenjenih delova, moguće je da su i same felne prošle proces „orošavanja“. Menjajte to, ili odustajte od kupovine. Život i zdravlje su najvažniji.

Druga je priča s novim felnama. Naime, ako lepe primerke naplataka možete kupiti za četvrtinu cene „brendiranih“, kao što je to slučaj s premijum markama, veoma je moguće da je isplativije pazariti četiri seta takvih „kineskih“ i menjati ih svake godine, nego kupiti jedan set koji će proizvesti opet ti „isti Kinezi“ ali će BMW, Mercedes, Porsche ili Audi utisnuti na njih svoj žig i reći da je to „original“ (kao što to rade s kočnim diskovima, pločicama, motornim uljem i čime sve ne), naplaćujući vam pritom astronomsku cifru.

AutoRepublika

(1923)