Leteći automobili 

Svedoci smo ekspanzije elektromobila ovih meseci i dana, i bukvalno samo još iz frižidera ne iskaču vesti o ovom ili onom modelu, perfomansama i dometu. Lome se koplja i mišljenja, a svi smo postali eksperti za zelenu energiju i ugljenični otisak vozila sa SUS motorima, kao i onih iz segmenta BEV, a da budemo iskreni, na portale i forume dolazimo da vidimo da li je bolji Passat s BKD ili BKP motorom i da li baš svaki Golf V  poseduje plivajući zamajac.

I nije to samo problem Balkana, manje-više svuda je isto, a od drveta kako naš narod kaže, ne vidimo šumu. Da, šumu automobila na ulicama, zakrčene bulevare, parkinge, tuče u gradskom i uopšte javnom saobraćaju, nervozu i očaj. Jednostavno, bilo kakva nova infrastruktura ne daje očekivane rezultate, a čep i haos se samo prebace s jedne lokacije na drugu. Pritom, prelazak na električne automobile tu realno neće dati nikakve koristi.

Ostaju nam dakako tri opcije, a to su metro ili Teslin sistem tunela, voda to jest reke, i naravno vazduh.

Ovaj put pravimo osvrt na leteća nebeska tela, ili kako ih neko zove leteći automobili, a može i leteći taksi. Tu se već godinama unazad formiraju dva pristupa, a to su kombinacija malog aviona s točkovima i mogućnošću sklapanja krila, onda kada se koristi kao automobil ,i svakako s horizontalnim poletanjem, kao i drugi pravac koji je oličen u  takozvanim multirotornim kopterima, sličnim dronovima koje viđamo svaki dan oko nas, to jest one letelice s vertikalnim uzletom. Dodatno, postoji i treća vrsta koja je u stvari kombinacija svih ovih prethodno nabrojanih.

Sama oblast avionskog saobraćaja je zaista široka, i teško da bi se u nekoliko nastavaka predstavili svi projekti, ali eto kao primere letećih automobila bismo nabrojali projekat Terafugia, ili Aeromobil. Kao glavni nedostatak bismo mogli navesti potrebu za poletnom-sletnom stazom, što za gore navedene gradske uslove, takođe ne bi rešilo probleme.

I upravo razvoj dronova za zabavu, trke, fotografisanje, osmatranje ili mapiranje, dao je vetar u leđa konstruktorima novog vida transporta. Sam prelazak na motore bez četkica, i pojava jeftinih kontrolera, mnogima su omogućili da razviju vrlo kvalitetne i sigurne letelice. Najpre se to odvijalo kao hobi koji je kasnije našao veliku primenu u agrarnoj industriji, a na kraju je pojavom efikasnih i jeftinih baterija iznašao svoj put i ka prevozu tereta a sada i ljudi.

Predstavićemo kompaniju koja je možda trenutno otišla najdalje, a to je, pogađate kineski proizvođač Ehang. Njihov model Ehang 216 je skoro doživeo zvaničnu prezentaciju za investititore u Koreji, gde je dobio i potrebne dozvole za korišćenje vazdušnog prostora.

Takođe, u još nekoliko zemalja su u postupku pribavljanja, ili su Kinezi čak već i dobili dozvolu. Naime, radi se o baterijskom Oktokopteru sa dualosnim motorima (8×2) čime je značajno poboljšana sigurnost, i nezavisnost u slučaju otkaza pojedinog sklopa.

Njihova konkurencija kao što je Xpeng ili Skydrive SD03 su rešenja u formi kvadkoptera (4×2). Ona mogu biti dobra za prevoz tereta, ali kod ljudi mogu izazvati nelagodu i sumnju, posebno ako bi otkazao jedan motor. Sam princip i ideja za korišćenje je njegova relativno mala veličina, jer mu je dovoljno oko desetak metara prečnika, kako za poletanje, tako i za sletanje. Sam njegov raspon je 5,6 metara. Dodatno, maksimalna nosivost mu je 220 kilograma, pa i tako maksimalno opterećen može preleteti 35 kilometra, uz maksimalnu brzina od 130 km/h. Energiju dobija iz litijumske baterije čije puunjenje na zemlji traje oko sat vremena.

Sam princip upravljanja se ne razlikuje mnogo od klasičnih dronova, pa se tako može reći da „sve to rade GPS, 5G kontroleri preko snažnih ESC“, dok je sam let isti onom koji se događa kada recimo programirate opciju waypoint  kod dronova Dji. Jednostavno, u početku će imati predodređene rute, u zonoma gde nema ljudi a vremenom će se širiti i u urbane regije. Rezervacija leta će se obavljati preko aplikacije a kontrola letilice će u početku biti obavljana direktno iz kontrolnog centra kompanije.

Sama kompanija neguje ceo spektar bespilotnih letilica, i ima namere da uđe u razne sfere saobraćaja i dostave. I sada, na kraju i sami zaključujete, pošto ste zanat ispekli prateći naše objave o baterijama i električnim automobilima, zameni baterija i tako dalje, da se ceo svet vrti oko jedne stvari, „na slovo, na slovo“ B.

Ključ uspeha upravo leži u napretku SSB baterija to jest onoj čuvenoj gustini, označenoj sa Wh/kg, a koja nam kaže da ako uskoro dođemo na granicu od 500 Wh/kg, možemo istu ovu letelicu opteretiti sa još dodatnih korisnih kilograma nosivosti, ili pak dobiti mogućnost brže dopune i boljeg iskorišćenja samog sredstva.

E sad reći će ljudi da je sve ovo negde „tamo daleko u Kini“, i pomisliće „šta me se tiče“ ali, naprotiv! Kompanija Ehang je oformila zajedničku kompaniju u bliskoj Austriji, gde planira da do 2025. godine izradi čak 3 hiljada primeraka aero-taksija. Za kraj ostavljamo i podatak o ceni koja iznosi oko 360 hiljada američkih dolara. Ali, svakako to može ići mnogo niže, uz uslov pokretanja masovne proizvodnje.

Ukratko, kao zaključak, može se desiti da padom cena i omasovljenim korišćenjem mnogi ljudi iz svog dizel automobila ne sednu u Teslu ili VW, već upravo u leteći automobil i tako, elegantno i u stilu, preskoče sve gužve, čepove i zagušenja, a da pritom uživaju u pogledu i osećaju slobode.

Mnogi zakleti protivnici elektromobila, možda postanu neki novi Tom Kruz. Ideja je mnogo i konačno rečenica „Svet se promenio“ definitivno dobija svoj smisao.

Dejan Živković

(3753)