Analiza: Mercedes postepeno ukida ponudu ručnih menjača. Čemu i zašto to?

Fazno odustajanje od ugradnje ručnih menjača se nikako ne može opisati šokantnim razvojem događaja, posebno ne u ovom trenutku razvoja automobilske industrije. Kada su automatski menjači po prvi put uvedeni u upotrebu, tokom četrdesetih godina prošlog veka, mnogi su mislili da će kraj manuelnih menjačkih kutija doći mnogo brže. Međutim, i dan-danas je ovo tužna i razočaravajuć vest za mnogobrojne automobilske entuzijaste, ali ima mnogo i onih koji ni ne haju zbog ovoga, posebno u Americi.

Već sada su mnogi modeli automobila ostavljeni bez mogućnosti izbora manuelne transmisije, u pokušaju da se krene ka upotrebi zelenijih tehnologija, i u težnji da se nastavi evolutivan razvoj industrije. Nepobitna je činjenica da bi u ovom procesu morale da prednjače luksuzne marke, kakva svakako jeste Mercedes-Benz.

Vest da Mercedes napušta koncept ručne izmene stepena prenosa je više zatalasala evropsku od američke javnosti, jer je na tom kontinentu oduvek to bilo drastično manje popularno, i vrlo limitirano rešenje. Zato je Mercedes u Americi počeo da diže ruke od ručnog menjača još 2011. godine, kada je zadnji takav model plasiran. U pitanju je bio sportski sedan Mercedes-Benz C300.

Menjačka kutija G56 je ime najpoznatijeg doprinosa Mercedes-Benza svetu manuelnih menjača na američkom tržištu. Korišćen je u vozilima srednje kategorije i onim namenjenim teškim uslovima eksploatacije, pa je kao takav bio perfektan sklop za Dodge RAM 2500 i 3500, iz 2005. godine. Ne samo to, Dodge je nastavio da ga koristi od pomenute, pa sve do 2018. godine, pa je verovatno i bespredmetno pričati koliko im se dopao.

U industrijskoj grani koja se menja takvim tempom kako je to već slučaj u automobilskom sektoru, nije šokantna situacija da jedna tehnologija ustupa mesto drugoj, naprednijoj. To je posebno tačno za Mercedes koji je, osluškujući tržište, ukinuo dalju ponudu kupe i kabriolet verzije S klase.

Entuzijasti i vozači koji iskreno uživaju u upravljanju četvorotočkašima i dalje mogu uživati u modelima koji omogućavaju ručnu izmenu „brzina“, ako se tako može nazvati situacija u kojoj se koriste polugice na obruču upravljača. Vozač takođe poseduje mogućnost da se ponovo prepusti automatskoj transmisiji. Iako je ručni menjač već ukinut u velikom broju modela, i dalje su dostupni modeli koji ne nude nikakav drugačiji nego ručni menjač. Nešto nalik modelima: Ford Mustang, Shelby GT350, Porsche 718 Boxster Spyder, Subaru WRX STI…

Zašto se Mercedes fazno odriče ručnog menjača?

Imajući u vidu da je Mercedes-Benz uglavnom prepoznatljiv po ponudi performantnih luksuznih vozila, nije bila praksa kompanije da ulaže u manuelne transmisije već neko vreme. Vozila novijih generacija se kreću u potpuno drugačijem smeru od duha koji sa sobom nose ručni menjači.

Ne samo da su ručni menjači ugrožena vrsta, već se isto sve više može tvrditi i za motore s unutrašnjim sagorevanjem. Iako i dalje milioni automobila zavise od termalnih motora, luksuzna vozila se sele na neke zelenije pogonske sklopove, za šta se kao najvažniji deo podrazumevaju električni motori.

Mercedes planira da u budućnost zagazi kombinovanjem luksuza i performansi. ali u električnim vozilima koja će struju dobijati iz litijum-jonski baterija. Švabe računaju i na tehnologiju EQ i modele iz linije AMG. Mercedes ima u planu da lansira i G klasu u električnom izvođenju.

Stara je priča proizvođača o tome kako moraju da štede i da režu troškove kako bi obezbedili dodatne fondove za ulaganje u ekološki podobnije tehnologije, ali te priče zvuče tragikomično u svetlu abnormalno visokih apsolutnih iznosa dobiti i pravih profitnih stopa koje kompanije beleže. Ali, to im je savršena legitimacija za sve oblasti u kojima žele da iskažu dodatnu samoživost i porastu na teret ostalih tržišnih učesnika. U tu priču se savršeno uklapa i obustava ulaganja u osavremenjavanje manuelne transmisije i njeno potpuno ukidanje. Ista priča važi i za sve ključne elemente konvencionalnih četvorotočkaša.

Prva žrtva novog vremena će biti dizel motor, zbog poznatog problema sa štetnom emisijom, dok će se ukidanje ručnih menjača u Mercedesu razvući na celu deceniju. Treba podsetiti da i Mercedes stremi razvoju i prodaji baterijskih vozila kojima uopšte i ne treba transmisija, barem ne ona klasična. Pride, Švabe će gledati i da maksimalno automatizuju proizvodni proces spram procesa karakterističnih za električne takmace.

Luksuzne marke moraju posebno da vode računa o stalno izmenjivim standardima u industriji motornih vozila, pa bi prekomerni nastavak ponude konvencionalnih vozila, posebno onih s ručnim menjačem, bio udaljavajući korak od električne budućnosti.

Koje su posledice ove Mercedesove odluke?

Tranzicija ka elektromobilima se navodi kao jedna od najvažnijih i najboljih posledica odluke uprave nemačke marke. Iako je puno vozača u nedavnoj prošlosti bilo protiv uvođenja u ponudu električnih automobila, sada ih ima sve više koji su zadovoljni i koji će i nakon prvog, nastaviti da kupuju baterijske modele. To nedvosmisleno ukazuje da se tržište ubrzano aklimatizuje na ideju elektrifikacije.

Pošto su vozila iz EV segmenta skuplja od konvencionalnih, očekuje se i da Mercedes dalje uvećava svoje profite, a i sama kompanija cilja na pojedince koji prioritet daju luksuzu i mogu i žele da plate dodatne sume kako bi dobili to što traže. Ako Mercedesova klijentela ostane lojalna, Švabe obećavaju da će nastaviti da nude odličan balans između luksuza, komfora i performansi, mada tranzicija zaista otvara pitanje lojalnosti, kada nijedna marka nema dovoljno iskustva, pa ni imidž u proizvodnji elektromobila. Ovo može ozbiljno da poremeti planove etabliranih i premijum marki.

S druge strane, u Mercedesu se nadaju da bi promocijom električnih vozila mogli povratiti kupce koji su okrenuli leđa marki zato što ih nije imala u ponudi. Tu se pre svega računa na ljude koji su s Mercedesa prešli na vozila američkog proizvođača Tesla.

Kako bilo, gramzivi menadžeri (svih kompanija, pa i) Mercedesa, će vam objasniti da ne treba napuštati omiljenu marku čak iako ste ljubitelj konvencionalnih vozila i ručnih menjača, jer će gašenje biti postepeno, a još dugo godina će i polovnjaci biti dostupni.

Na kraju da kažemo da Mercedes, pored ukidanja ponude ručnih menjača, planira da obustavi još neke projekte, „kako bi imao dovoljno novca da proprati električnu budućnost“, mada gledajući finansijske izveštaje Švaba, nameće se pitanje „koja to kompanija ima bolje finansijske performanse, pa može da iznese teret promena, ako ne Daimler“. Tu je i pitanje „šta da rade smrtnici sa svojim finansijama, ako je u Mercedesu tako gusto, pa mu treba pomoć svih živih i neživih struktura na strani tražnje i državne administracije?“

Sve ovo liči na jednu golemu farsu u kojoj slične, konfuzne role igraju sve najveće automobilske kompanije, pa priča o štednji i otpuštanju radnika, uz istovremeno rekordne obime prodaje, profitne stope i prihode (propraćeno raspodelom dobiti) podseća na pesmu Olivera Mandića u kojoj stihovi glase, nalik ovim rečima „… desnom se branila rukom, levom skidala sve…. I bacala na pod“.

AutoRepublika

(4920)