Zanimljivost dana: Sportski uspesi Škode Octavije TS
Pre šezdeset godina češki model beležio je odlične rezultate u nekoliko reli trka, kako u rukama domaćih vozača, tako i kod njihovih nordijskih kolega.
Mada je Škoda učestvovala u raznim šampionatima još od početka 20. veka, tada pod imenom ondašnjih vlasnika i osnivača Laurin & Klement, ipak su najveći uspesi iz 1961. godine na reli nadmetanju održanom u Monte Karlu ostali upamćeni. Pre toga, češka marka je učestvovala i na prestižnoj trci 1949. godine, a vratila se u Kneževinu Monako nešto kasnije – 1956. godine.
Povratak automobila socijalističke marke Škoda je postao moguć zbog blagog političkog otopljavanja odnosa između dva bloka krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka.
Ipak, tek te ključne 1961. godine je postignut veliki uspeh. Privatni tim čiju su osovinu činili Esko Keinänen i Rainer Eklund osvojio je prvo mesto u klasi sa modelom Octavia TS, dok su u ukupnom plasmanu završili na šestoj poziciji.
Junak ove priče, Octavia TS je računala na moć rednog četvorocilindarskog benzinca zapremine 1.089 kubnih centimetara, pri čemu je za razliku od osnovne verzije mogla da računa na dva karburatora Jikov 32. Novi su bili i usisni razvodnik i klipovi, što je dovelo do uvećanja kompresionog odnosa na 8,4: 1, zahvaljujući između ostalog i deflektorima. Tako unapređena pogonska jedinica nudila je snagu od 50 „konja“ i 74,5 Nm najvišeg obrtnog momenta.
Ipak, 1961. godine Octavia TS dobila je novu varijantu koja je nosila naziv Super.
Pored modernizacije Octavije, te iste 1961. godine je unapređena i Škoda Felicia, gde se isto tako, najveća novina ogledala u uvođenju verzije Sport. Originalni motor je prerađen na način da se, umesto standardnih karakteristika koje su dobijene iz jedinice zapremine 1.221 kubni centimetara, uz kompresioni racio od 7,5: 1 i 47 konjskih snaga, u modifikaciji Octavia TS 1200, dobije 55 konjskih snaga uz 86,2 njutn metara maksimalnog obrtnog momenta. Obim prerada je bio identičan onog gore opisanom.
Kada danas nekom kažete da vaš automobil raspolaže sa 55 konjskih snaga, očekujte sažaljiv pogled sagovornika. Međutim, u ono vreme, to i nije bila tako loša cifra, posebno kada se zna da je takmičarska Škoda Octavia merila manje od jedne tone „žive vage“.
U narednim godinama Octavia je došla do tri pobede na reliju u Monte Karlu, što je i dalje veliko dostignuće. Škoda je tokom četiri godine proizvodnje montirala više od 2.270 jedinica Octavije TS.
Octavia TS upisala je na svoj konto još jedan veliki uspeh 1963. godine kada su Jozef Vidner i Bohuslav Stanek zauzeli prvo mesto u kategoriji do 1.300 kubnih centimetara na tada prestižnoj trci Tour d’Europe.
Danas Škoda sa Octavijom nema naročitih sportskih ambicija, makar ne kada je reč o auto-moto sportskim takmičenjima.
AutoRepublika
(344)
I još pobijedi sa tih 50 konja 😄. A i još jedna pozitivna strana priče, ta sportska mašina je bila sigurno nekih 30-40% skuplja od obične, a danas „trkaći“ Yaris košta 700.000 eur 🙄