Zanimljivost dana: Chevroletov pokušaj da se suprostavi Jeepu kao vojno vozilo
Willys MB, ili kako je u javnosti poznatiji pod nazivom, Jeep je jedna od najvećih ikona automobilske industrije. Debitovao je tokom ranih godina Drugog svetskog rata, kao odgovor na zahtev američke vojske za razvojem laganog terenca, koji će biti u stanju da savlada sve terenske uslove, i u toj ulozi će opstati sve do devedesetih godina prošlog veka. Ranije smo pisali da Jeep zapravo nije razvio Willys već je bio zajednički posao tri firme, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na model koji je pokušao da skine legendarni terenac s vrha.
Takvi pokušaji nisu bili retki kroz istoriju, ali ovaj put mala firma kao što je bila Willys, ispred sebe je imala giganta kao što je General Motors. Tada najveći proizvođač vozila na svetu se nije koncentrisao samo na četvorotočkaše, već i na lokomotive, brodove, agregate raznih zapremina i na još mnogo toga, a smatrao je da bi iskustvo stečeno u Drugom svetskom ratu bilo dovoljno da dobije vredan državni ugovor glavnog snadbevača opremom američke vojske.
Posao je poveren najvećoj diviziji firme, to jest Chevroletu, a rad je započeo 1963. godine. Izbor imena je pao na TUFI po skraćenici reči Truck Utility Floatable Independent ili u prevodu „kamionet koji samostalno pluta“. Da, dobro ste pročitali i TUFI je od prvog dana razvijen da savlada sve terene, uključujući i one vodene. Na ovaj način Chevrolet je znao da nije dovoljno biti jednako dobar kao Jeep, već da mora da ga nadmaši u svakom pogledu, a šta bi bilo impresivnije nego vozilo koje se može voziti na asfaltiranim i neasfaltiranim terenima, kao i po vodi?
Za bazu je preuzet model Corvair. Ovaj mališan (barem za američke standarde) je bio prvi Chevroletov kompaktni model i o njemu smo ranije detaljno pisali. Iako je Corvair ostao upamćen kao izuzetno nebezbedan automobil, ipak je imao i dosta pozitivnih karakteristika, kao što je bokser motor sa šest cilindara postavljen pozadi (i to tri godine pre nemačkog Porschea 911), pa se činio kao idealna baza za razvoj. Zanimljiv je podatak da vojska nikada nije tražila slično vozilo već da ga je General Motors razvio na teret sopstvenog troška, i nadao se da će se dopasti onima koji ga budu testirali.
Razvoj je tekao bez većih problema i barem na papiru, TUFI je delovao kao pobednik. Pružao je centralno postavljeni motor i takozvani „cab forward“ stil (onaj s kabinom maksimalnom izmeštenom ka napred), što je praktično američki opis vozila bez dugačke haube.
Za ulogu motora je izabran 2,7-litarski benzinac sa 75 konjskih snaga. On nije bio dostupan u Corvairu sve do 1964. godine i čak i tada se mogao pohvaliti sa 20 „grla“ više, pa ćemo pretpostaviti da je Chevrolet namerno snizio kompresiju kako bi zadovoljio željeni kriterijum dugotrajnosti vozila. Ostatak mehanike, kao što su ogibljenje i kočnice, su preuzeti direktno iz Corvaira. Snaga se prenosila na sva četiri točka preko dvostepenog automatskog menjača.
Jedan detalj koji svakako šokira govori o tome da su svi očekivali propeler sličan onom koji smo videli na nemačkom modelu Volkswagen Schwimmwagen ili možda na serijskom Amphicaru, ali Chevrolet nije smatrao da postoji potreba, pa su TUFI u vodi pokretali prednji pneumatici.
Doduše ne pri velikim brzinama pošto je bio u stanju da dostine svega 4 km/h u vodi, dok je na asfaltu brzina limitirana na 100 km/h. Da bi TUFI mogao da pluta, kompanija je razvila kompletnu školjku od materijala nazvanog Royalite. Iako dosta liči na plastiku ojačanu staklenim vlaknima, Royalite je značajno čvršći, a pritom lakši. Problem zašto ga ne viđamo češće u serijskoj proizvodnji je čiste finansijske prirode pošto je izuzetno skup i težak za razvoj. Čak i u vodi terenac je bio u stanju da ponese osam odraslih osoba i poprilično mnogo opreme.
Američka vojska je aktivno testirala TUFI oko godinu dana, a očigledno je donela zaključak da im nije potrebno takvo vozilo. Da li je razlog taj što je neko smatrao da Jeepu nije potrebna pomoć, ili se pak ovaj terenac još uvek odlično pokazivao, čak toliko da zamena nije još bila u planu, nije nam poznato, ali se nagađa da se TUFI zapravo dopao tadašnjem Kaiser Jeepu (kompanija Kaiser je bila vlasnik Jeepa od 1953. do 1970. godine) i da je kupio jedno od preživelih prototip vozila.
Sudeći prema pisanju medija iz navedenog perioda, Kaiser je tokom 1966. godine američkoj vojsci isporučio vozilo veoma slično ranijem modelu TUFI, sa Corvairovim motorom, koje može da pluta po vodi, ali ni ovaj put političari nisu bili spremni da odreše kesu.
General Motors će ipak dočekati da pravi vozila za vojsku, i to 1999. godine kada je postao vlasnik kompanije AM General (proizvođač vojnog i civilnog Hummera).
Zoran Tomasović
(470)
