Čuveni i oni manje poznati klonovi u automobilskoj industriji

Automobilska industrija je jedna od najrazvijenijih privrednih grana. Postoje hiljade kompanija koje se bave proizvodnjom što automobila što komponenata. U današnje vreme je sve skuplje razvijati nova vozila, stoga i ne čudi udruživanje proizvođača zbog smanjenja troškova, bilo da je to saradnja zarad proizvodnje određenog modela, ili potpuno spajanje kompanija.

Najpoznatiji primer je Volkswagen grupa, koja od par platformi koje ima proizvodi ni oni ne znaju koliko modela. Svakako, njihovi automobili se ipak razlikuju, što izgledom, što stepenom opremljenosti i ponudom motora.

Današnja tema su „klonovi“, tj. automobili koji su identični izgledom, samo se amblemom razlikuju. Autoru ovog teksta su prva pomisao General Motorsove marke Chevrolet, Oldsmobile i Cadillac koje su imale identične modele, samo su se razlikovali znakom, motorima i opremom.

Urednici ruskog sajta motor.ru su izdvojili neke modele koji su identični, a prodavali su se pod više amblema.

Dodge Challenger i Mitsubishi Galant Lambda

Dok je današnji Chalenger automobil koji se i posle 13 godina na tržištu se prodaje „alva“, prva generacija (1970-1974.) se i nije tako dobro prodavala. Razlog je taj što je zakasnila na tržište, jer su 1970. godine konkurenti uveliko žarili i palili Amerikom, a takođe i dizajn je bio zastareo.

Međutim, prva generacija nije bila šokantna kao druga. U to vreme, sedamdesetih godina, Dodge je imao „aferu“ sa Mitsubishi Motorsom. Dodge je oživeo Challenger 1978. godine, samo ovog puta je to bio Mitsubishijev model Galant Lambda Coupe prekršten u Dodge Challenger. Takođe se prodavao i kao Plymouth Sapporo.

Iako se ovo moglo nazvati svetogrđem, mora se priznati da je ipak ovaj kupe sledio trendove. Sedamdesetih su sportski automobili transformisani u kompaktnije dimenzije, menjajući džinovske motore u slabe. Tako je japansko-američki kupe bio opremljen četvorocilindrašima od 1,6 i 2,6 litara (77 ks i 105 ks).

Pontiac LeMans i Daewoo LeMans

Pontiac LeMans je bio tokom dve decenije jako poznat model prodavan u pet generacija. Sve do 1986. kada naziv LeMans daju Daewoo-ovoj verziji Opel Kadetta. Problem nije bio samo u logotipu.

Daewoo Nexia u američkom stilu patila je od problema sa kvalitetom izrade i nakon 1994. godine napustila je novi svet. Imao je 2,0-litarski motor snage 96 ks. – bio je opremljen verzijama SE, LE i GSE sa sportskim sedištima, točkovima od 14 inča i zadnjim spojlerom.

Buick Regal – Opel Insignia

Jedan od poznatijih primera poslednjih godina je Buickovo oživljavanje modela Regal. Kao donor je uzeta Opel Insignia. Opel je u to vreme još uvek bio američki tako da to ne čudi. U početku „kraljevski“ model nije imao nikakve veze sa nemačkom markom. Pojavio se 1973. godine, osamdesetih je napravio seriju zastrašujućih modifikacija Grand Nationala /GNKS-a sa turbopunjačima i nestao iz američkog asortimana 2004. godine kao graciozan model sa pogonom na prednje točkove.

Peta generacija oživljenog Regala predstavljena je u Kini krajem 2008. godine, a godinu dana kasnije predstavljena je prekookeanskoj publici. Uprkos bliskim odnosima sa Insignijom, bilo je mesta za razlike. Tako, na primer, 2,4-litarski Ecotec four, nije bio ugrađivan u Opelov automobil.

Sledeća generacija nemačkog automobila prodavana je i u Australiji pod nazivom Holden Commodore, koje je dugo pripadalo automobilima sa platformama sa zadnjim pogonom. Ipak, prethodna Holden Insignia bila je iskrenija u ovom pogledu. Ali vratimo se Buicku. Ako je prethodna generacija bila ograničena na limuzine sa četvoro vrata, ovog puta paletu je dopunio liftback sa pet vrata, jedinstven za američku marku, i CrossX-wagon sa pogonom na sva četiri točka (u Evropi – Insignia Country Tourer).

Poslednji Regal se nije proizvodio u Kanadi, već je isporučivan iz nemačke fabrike. Brend Buick se usredsredio na SUV, tako da je Regal ponovo ugašen, pa se pitamo da li će opet vaskrsnuti taj naziv?

Subaru Traviq i Opel Zafira A

Ako želite da iznenadite nekog vlasnika prve generacije Zafire samo mu recite mu da Zafira nije samo Opel, već i Subaru. Od avgusta 2001. do novembra 2004. godine, Zafira se prodavala u Japanu pod nazivom Traviq i sa značkom Subarua na masci hladnjaka. Naziv je nastao  kombinacijom reči travel – putovati i quick – brzo.

Naravno, ovde nema ni S od Subarua. Kompaktni MPV sa sedam sedišta proizveden je u fabrici na Tajlandu i, naravno, bio je potpuno lišen svega onoga što su kupci navikli da vide kod kanonskih predstavnika japanske marke. Nema uzdužno postavljenog bokserskog motora i pogona na sve točkove – samo poprečno postavljeni 2,2-litarski linijski četvorocilindrični benzinski motor sa 147 konjskih snaga i pogon na prednje točkove.

Kopija Opel Zafire izazvala je sukob sa dilerskom mrežom Yanase & Co, prodavcem nemačkog originala u Japanu. Nakon napuštanja Traviqa, Subaru je pripremao sopstveni automobil sličnog formata, ali je na kraju razvio karavan Exiga (2008–2018) sa anatomijom prema vlasničkom feng shuiju – sa bokserskim motorima i pogonom na sve točkove.

Volkswagen Taro i Toyota Hilux

Pikap kamioneti mogu se savršeno lako klonirati. Dovoljno je podsetiti se Renaulta Alaskan i propalog Mercedesove X klase zasnovanih na Nissan NP300 Navari ili još jednog jednako zanimljivog primera. Krajem osamdesetih šefovi komercijalne divizije Volkswagena razgledali su svoju paletu i u njoj nisu pronašli radni „kamion“ nosivosti od jedne tone. S druge strane, Toyota je želela da ojača svoje prisustvo u Evropi. Tako je rođen Taro pikap – suštinski peta generacija Hiluxa sa nemačkim logotipom.

Kasnije je paleta proširena uvoznom modifikacijom pogona na sva četiri točka sa proširenom kabinom i povećanim klirensom. Taro je oponašao Toyotu u pogledu pogonskih sklopova. Izbor je bio između benzinskih četvorocilindraša s karburatorom zapremine 1,8 i 2,0 litra, 2,4-litarski benzinac sa sistemom ubrizgavanja goriva i dizel agregat iste zapremine.

Zajedničko ulaganje je završeno zbog loše prodaje. Volksvagen se vratio u segment pikapa tek 2010. godine sa čuvenim Amarokom, koji je u potpunosti delo nemačkih razvojnih inženjera.

Alfa Romeo Arna – Nissan Cherry

U knjizi o istoriji slavne italijanske kompanije Alfa Romeo postoje stranice koje bi gorljivi alfisti najradije pocepali, zapalili i zaboravili. Istina, ne možete izbaciti reči iz pesme, a zove se sasvim lepo – Arna. Druga stvar je da ime koje miluje uho označava Alfa Romeo Nissan Autoveicoli, a iza njega je Nissan Cherry hečbek.

Arna nije rođena iz dobrog italijanskog života. Osamdesetih su se evropske države pridržavale protekcionističke politike svojih proizvoda, sve do ograničavanja uvoza japanskih automobila. Nissan je želeo da se afirmiše na tržištima Starog kontinenta uprkos zakonskim preprekama. Ponosna i tada nezavisna Alfa Romeo želela je da dopuni paletu i stvori rivala konkurentima kao što su Volksvagen Golf i Lancia Delta. Našli su se u idealno vreme.

U jesen 1980. šefovi dve marke potpisali su memorandum o saradnji i osnovali zajedničko preduzeće AR.NASpA. Rezultat kreativnosti bio je hečbek predstavljen 1983. godine, sastavljen u Italiji i zasnovan na Nissan Cherry N12. Mašine su izgledale identično, ali iznutra nisu bili istovetni. Alfa Romeo je u „klona“ ugradila četvorocilindarske bokser motore i menjače starog Alfasuda, a istovremeno su preferirali sopstveni upravljački mehanizam, prednje vešanje i kočnice u odnosu na Nissanove komponente.

U nekim evropskim zemljama Arna se prodavala pod imenom Nissan Cherry Europe, ali suština toga nije se promenila – blizanci su besramno zarđali, istrošili vlasnike svojim kvarovima i, štaviše, nisu obradovali oko izvrsnim dizajnom, kao što biste očekivali od Alfinih vozila. Do 1987. godine kompanija je proizvela 53.047 „ružnih pačića“.

Aston Martin Cygnet i Toyota iQ

Japanski velikoserijski gigant i britanska aristokratska marka nalaze se na suprotnim polovima automobilskog univerzuma, ali čak su i oni uspeli da pronađu zajednički jezik. U prvoj polovini 2000-ih ljudi iz Toyote osmislili su mikro automobil sa karoserijom dužine tri metra, ali sa prilično prostranim i udobnim enterijerom za četvoro ljudi, što ne izaziva nikakve asocijacije na jeftinu i opako primitivnu Tata Nano.

Koncept je debitovao na Salonu automobila u Frankfurtu 2007. godine, a godinu dana kasnije u Ženevi, maska je skinuta sa serijskog patuljka iQ. Maleni model u sebi ima popriličnu dozu individualnosti, inovacije, inteligentnih rešenja i kvaliteta, tako da je tradicionalno smatranje da iQ znači koeficijent inteligencije više nego prikladno.

Ispostavilo se da je mali automobil bio pametan – sa 1,0-litarskim trocilindričnim, 1,3-litarskim benzinskim agregatom i 1,4-litarskim dizel motorom, sistemom za kontrolu stabilnosti, devet vazdušnih jastuka, klima uređajem i drugim opcijama. Ali ono što je ovde najviše iznenađujuće je da je iQ poznat i po nazivu- Aston Martin Cygnet. Jedan od najčudnijih primera pozajmljivanja modela.

Astonu je ovaj model bio potreban zbog smanjenja flotne emisije štetnih gasova, a nisu se bunili i neka zarada da padne. Toyote su u Englesku dovožene i u fabrici Aston Martina modifikovane za cenu tri puta veću od izvornog japanskog modela.

Ispostavilo se da je Cygnet izuzetno specifičan proizvod, kako se očekivalo, nepotvrđen i samim tim izuzetno redak. Tokom perioda od 2011. do 2013. godine (iQ se proizvodio dve godine duže), tiraž je bio samo trista primeraka, iako je kompanija planirala da prodaje 4.000 jedinica godišnje.

Nissan Aprio – Renault Logan

Ako odlučite da posetite Meksiko (kao naš supreme leader), pored mnogih atrakcija možete videti i Daciu (Renault) Logan, samo sa znakom Nissana. Nissan Aprio se proizvodio u Brazilu od 2007. godine.

Razlog za to je loš glas Renaulta u Meksiku, što je dovelo do toga da se Clio Symbol prodavao kao Nissan Platina. Što se tiče lokalnog „Logana“, paleta agregata je uključivala atmosferski benzinski motor sa šesnaest ventila i  zapremine 1,6 litra uparen sa petostepenim ručnim ili četvorostepenom automatskom transmisijom. Model se proizvedio do avgusta 2010. godine, a štafetu je predao Nissanu Versa, nama poznatom kao Tilda.

Dodge Attitude / Hyundai Solaris / Mitsubishi Attrage

Još jedan primer meksičkog žongliranja sa nazivima je Hyundai Solaris prekršten u Dodge Attitude. Od 2006. do 2011. godine, limuzina je bila zasnovana na trećoj generaciji Accent Powder (MC), a zatim je štafetu predala modelu Solaris. U 2015. godini metamorfoza se nastavila, a ime je promenjeno u Mitsubishi Attrage, samo što je ova limuzina sklapana na Tajlandu. Neupadljiv, naduven osećajem sopstvene veličine i sa 1,2-litarskim mikromotorom ispod haube.

Pored mrvica Mitsubishija, meksička divizija preuzela je i Fiat Tipo – ovde su ga zamazali, prekrajali i dobili prilično lepu limuzinu Neon. Prosečnom ljubitelju slavne američke marke ovo je prava jeres, sa čime možemo da se složimo.

Lancia Thema i Chrysler 300C

I možda najzanimljiviji duo u ovom tekstu je Lancia Thema (2011 – 201.) koja je u stvari Chrysler 300C druge generacije. Može se napraviti interesantno poređenje: pokušaj prodaje odličnog sočnog hamburgera onima koji žele da probaju luksuznu picu sa tankom korom – ne deluje kao nešto što će uspeti.

Ovo je jedan od lošijih poteza (ukoliko ne i najlošiji) pokojnog Serđa Markionea. Lancia je uvek važila za marku koja proizvodi lepe automobile, dok se to za američki model ne može reći. S druge strane, Chrysler 300C se solidno prodavao kao Chrysler, čak i kod nas. Još jedan minus su bili veliki motori od 3,0 i 3,6 litara, dizel i benzinac. Ko je želeo takav automobil uzeo bi neku premijum marku.

I drugi pokušaji nisu uspeli. Minivan Chrysler Town & Country (Voyager) po imenu Lancia Voyager pojavio se sinhrono sa Themom i nadživeo ga je samo godinu dana, a kabriolet Lancia Flavia, „rođeni brat blizanac“ Chrysler 200 Convertible, bio je prisutan na tržištu od 2012. do 2014. godine.

Postoji još primera „genetskog inženjeringa“. Možemo navesti da će Toyota Yaris u SAD biti Mazda 2, a ima i ranijih primera gde je Saab 9-2x u stvari bila „prepakovana“ Subaru Impreza. Saab je imao još jedan model, 9-7x, koji je bio kopija više GM modela.

Originalnost je sve ređa i skuplja stvar u automobilskoj industriji, konfekcionizam je uzeo maha.

AutoRepublika

(10868)