Zanimljivost dana: Kako je sovjetski pilot spustio putnički avion na vodu

Sredinom januara, sada već davne 2009. godine, svetskim medijima je odjeknula vest kako je američki pilot uspeo da spusti poveći putnički avion Airbus A320 na vodu reke Hadson kada su iznenada motori otkazali. Pilot Čezli Salenberger je postao svetski heroj nakon što je spasao 150 putnika, i još pet članova posade od sigurne smrti, kada su motori na Airbusu prestali da funkcionišu, nakon što je jato ptica uletelo u njih, a o njemu je i Klint Istvud snimio film pod imenom „Sali“ (po nadimku pilota). Pogledali smo ga tokom prošle nedelje i ostvarenje zaslužuje pažnju, i to ne samo zbog Toma Henksa u glavnoj ulozi.

Ali, pre skoro šest decenija sovjetski pilot Viktor Mostovoj je uradio isti podvig, iako se o njemu danas ne zna gotovo  ništa. Kako je to obično bivalo iza gvozdene zavese tokom Hladnog rata, Sovjeti se nisu voleli hvaliti svojim uspesima (a još manje neuspesima), pa je ime Mostovoja zaboravljeno, osim verovatno od strane onih kojima je spasio život tog dana 21. avgusta 1963. godine.

Moskovska divizija glavne nacionalne sovjetske avio-kompanije Aeroflot je organizovala let pod brojem 366 između najvećeg i glavnog grada Estonije, od Talina do Moskve. Pored spomenutog Mostovoja, u avionu se nalazilo još šest članova posade i 45 putnika.

Pilot je upravljao avionom Tupolev Tu-124, koji je debitovao svega godinu dana ranije i bio razvijen uglavnom za putovanja na kraće relacije. Let je trebalo da traje tek nešto više od jednog sata. Međutim, svega nekoliko minuta nekon poletanja pilot je primetio da se oprema za sletanje, to jest točak, nije podigao i da iz njega curi ulje.

Situacija svakako jeste bila opasna pošto je odmah bilo jasno da neće biti u stanju da se spusti na standardnu pistu, pa je odlučeno da se avion uputi do najbližeg većeg aerodroma koji je tada bio lociran u Lenjingradu. Plan je zahtevao da se avion oprezno spusti na travu, čime bi se izbegla veća tragedija, a takvi slučajevi zapravo nisu bili retki u spomenuto vreme.

Međutim, kada je Mostovoj stigao do Lenjingrada shvatio je da se u avionu nalazi previše goriva i da na taj način rizikuje da dođe do eksplozije kada završi na zemlji. Iz tog razloga, nastavio je da leti u krug oko aerodroma pri visini od 500 metara dok su ostali članovi posade ručno pokušavali da spuste prednji točak.

Stjuardese će kasnije reći da u avionu zapravo i nije vladala nikakva panika među putnicima i da su svi sarađivali tako što su pomerili kofere u zadnji deo letilice. Dok su zaposleni na zemlji pokušavali da rasčiste lokaciju za sletanje, a Mostovoj leteo u krug, iznenada mu se upalila lampica da jedan od agregata prestaje sa radom zbog nedostatka goriva.

Do današnjeg dana je nepoznato šta se tačno desilo i da li je pilot pogrešno izračunao koliko je ostalo u rezervoaru ili se pak desio još jedan mehanički kvar. Iz istog razloga je uskoro otkazao i drugi motor, pa mladom dvadesetsedmogodišnjem pilotu nije ostalo ništa drugo nego da pokuša spustiti Tu-124 gde god je moguće.

Izbor je na kraju pao na reku Nevu i pritom je za malo zahvatio i jedan od mostova, ali se Tupolev spustio bez većih problema. Dok je noviji potez pilota „Salija“ svakako impresivan, ipak moramo da kažemo da je reka Hadson dvostruko šira od Neve, i pri tom je Sali još upravljao daleko modernijom letilicom, a na vodi ga je dočekala prava armija brodova za spašavanje.

S druge strane, u slučaju Sovjeta, pojavio se samo jedan manji brod na licu mestu i uspeo je da povuče Tupolev na bezbednu lokaciju gde su spasilačke ekipe čekale.

Istraga će pokazati da mehanički kvar nije povezan sa odlukama pilota i da sličan problem sa točkovima postoji na još sedam letilica, pa je ovaj Tu-124 zapravo sprečio veće tragedije. Međutim, u celu priču se ubrzo umešali čelnici Tupoleva koji će reći da je i dalje bilo moguće ručno spustiti točak i da članovi posade nisu pratili uputstva, a kada se zna koliki uticaj je ova kompanija imala za sovjetsku ekonomiju, političari su ipak uvažili njihovo mišljenje.

Mostovoj i ostali članove posade su originalno trebali da dobiju Orden Lenjina, koje je bilo najviše odlikovanje u Sovjetskom Savezu, ali je na kraju taj čin otkazan, iako su putnici svedočili u njihovu korist.

Političari su brzo zataškali ceo slučaj, a piloti se vratili na svoja radna mesta. Mostovoj će nastaviti da radi isti posao narednih 18 godina pre nego što se penzionisao iz zdrastvenih problema i preselio u Izrael.

Kao što smo spomenuli ranije u ovoj priči, ovaj pilot možda nije dobio svetsku slavu kao „Sali“, ali je i dalje imao veoma zahvlanu 51 osobu – one kojima je spasio život.

S naše strane zaslužio je članak i jedno veliko: „Svaka čast majstore!“

Zoran Tomasović

(3430)