1. Home
  2. Life
  3. Uvek drugačija
Uvek drugačija

Uvek drugačija

1.01K
3
Podelite sa prijateljima:

Upoznali smo mnogo žena u životu. I svaka je ostavila neki trag. Ali, uvek ima ona jedna koja nikako ne leži. Sva naopaka, divlja, glasna, razmažena i sve ostalo što nervira. Ali ona koja ti se uvrti u glavu i neće napolje. Ma šta ti radio. Deo trika privlačnosti ovde leži u tome što je ona „uvek svoja“. Zna da te nervira, i zna da mnogo stvari radi pogrešno, čak i na svoju štetu ali ona ne odustaje.

U automobilskom svetu, ova žena bi bila samo: Mazda RX-7. Lepa, nesporno. Divlja i glasna zbog snage koju njen motor ima. Razmažena! Pa tako možemo da nazovemo pouzdanost Vankelovog motora.

Dajte da malo pričamo o njoj.

Ja lično sam dete devedesetih. Kao i na ostaloj deci iz tog vremena, sem ratova, trag na mene je ostavio i Sony sa svojim PlayStationom. A ono što je neraskidivo vezano za PS jeste i Gran Turismo. Ako ste tu hteli da imate dobra kola, morali biste da imate nešto japansko, kao na primer: Mitsubishi GTO (ili 3000GT u Evropi), Hondu NSX, Nissana Skyline, Subarua Imprezu, Toyotu Supru. I naravno, tu je i Mazda RX-7.

Tada sam prvi put i video tu generaciju modela RX-7 o kojoj ćemo pisati danas. U proizvodnji je bila od 1991. do 1998. godine, ali njen izgled i dan-danas pleni, i usudio bih se da kažem da je jedan od najlepših automobila koji je došao iz Japana ikad.

Ako vam išta znači, RX-7 je vozio Vin Dizel u prvom delu sapunice “Fast & Furious” (ništa za pohvalu ali svakako korisno za objašnjavanje). E sad, valjalo bi pojasniti nešto ovde: iako sam napisao da se ova Mazda izrađivala do 1998, možete naći primerke koji su bili namenjeni samo za japansko tržište, i tamo su se lepotice RX-7 radile do 2002. Naravno, u pitanju su modeli sa volanom na „pogrešnoj“ strani.

Centralni panel Mazda Savanna RX-7 Limited (SA) (1980)

Zavisno od tržišta gde se prodavala, snaga motora je značajno varirala. Evropljani su mogli da računaju na 239 konjskih snaga (negde ćete naći i 235 ks) a Japan i SAD su imali u ponudi i motore od 255 ks. Na samom kraju ponude modeli koji su se nudili na matičnom tržištu (označeni kao “Serija 8”), i oni su se mogli pohvaliti i sa 280 ks.

Ovo je treća generacija modela RX-7 i ona nosi oznaku FD. Ona je gabaritno najveća u odnosu na dve iteracije koje su prethodile i zanimljivo je reći da se zbog “nestandardne širine” u Japanu plaćao dodatni porez na nju. Ali sa druge strane bilo je dosta olakšica vezano za radnu zapreminu, jer je njen posve neobičan motor imao deklarisanu zapreminu od 1.300 cm3.

 

E tu smo. Motor. Ono što je ovu Mazdu izdvajalo iz mase. Zbog čega ste je voleli, a opet taj motor je mogao ozbiljno da ošteti vaš bankovni saldo. Samo da shvatite o čemu se radi, u pripremi za ovu priču, porazgovarao sam o ovom modelu sa majstorom koji je održavao moju Mazdu6. Samo jedan rotor od dva koliko ih ima u motoru košta dve hiljade evropskih novčanica. Ako su otišla oba, eto žurke…

Nemoguće je pričati o ovoj Mazdi a ne dotaći se teme Vankelovog motora. Izmislio ga je jedan čikica po imenu Feliks Vankel (Felix Wankel). U principu to nije baš neki fini čikica sa sedom kosom koji je ceo život posvetio jednom zadatku. Ovaj čikica je imao ružnu istoriju sa nacistima, bio je član SS trupa, bio je nekoliko puta proteran, pa vraćan u naciste… Bilo je tu svega.

No, tamo negde dvadesetih godina prošlog veka, ljudima je govorio da će izmisliti novi motor. I tamo negde 1924. imao je prvi koncept, 1927. stiže mala pomoć od strane glanog ekonomiste nacista, i eto nama 1929. prvog patenta rotacionog motora.

Feliks Vankel sa svojim čedom

Za vreme rata se bavio izradom zaptivki i ventila za avijaciju i mornaricu. Njegov trud nije prošao neopaženo, pa su mu nakon rata Francuzi zatvorili posao a njega bacili u zatočeništvo. Spas za nastavak rada stiže pedesetih kada po ugovoru stvara prvi prototip za NSU. Mazda ulazi u priču s Vankel motorom 1961. godine, kupovinom licence. I do pomenute 2002. trajala je njihova ljubav sa ovom tehnologijom. Kako radi Vankel motor i koja je njegova prednost u odnosu na klasičan motor? Na slici je sve super jednostavno ali za objasniti je pravi pakao.

Vankelov motor je samo podvrsta motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji koristi ekscentrični rotacioni dizajn za pretvaranje pritiska u rotaciono kretanje. U poređenju sa klipnim motorom, Vankelov motor ima ujednačeniji obrtni moment i manje vibracija, a za datu snagu je kompaktniji i teži manje.

Da se izjednače kapaciteti Vankelovih i klipnih motora u pogledu performansi, kapacitet Vankelovog motora mora se pomnožiti sa 1,8. To znači da bi motor modela RX7 od 1.308 cm3 (654 po rotoru) imao istu snagu kao klipni agregat radne zapremine 2.354 cm3.

Svi moderni Mazdini automobili sa Vankelovim motorima koriste rešenje s dvostrukim rotorima. Rotori pokreću izlazno vratilo koje prolazi kroz njihov centar. Ova osovina je povezana sa zamajcem kako bi se izravnali impulsi snage motora. Prednost dvostrukih rotora je u tome što kada se postave tako da su međusobno fazno pomereni za 180 °, jedan rotor poništava vibracije koje stvara drugi rotor, stvarajući izuzetno ujednačen i miran rad motora. Sam Vankel je često pokušavajući da dočara prednosti i miran rad svog izuma za Otto motor vrlo često koristio termin “drhtuljko”.

Samo srce Vankelovog motora je trostrani klip nazvan rotor koji se okreće unutar kućišta rotora. Na svakoj strani kućišta nalazi se završna ploča. Stranice rotora su savijene i dodiruju se samo na mestima gde se nalaze zaptivke koje fizički dele rotor na tri “čela” a kućište rotora je oblikovano otprilike kao loše napisana cifra osam (ili osmica sa širim bokovima ako ćemo da budemo maštoviti) tako da, dok se rotor okreće, razmak između svake strane rotora i kućišta postaje naizmenično veći i manji.

Ova konstantno promenljiva praznina je ključ procesa sagorevanja. Smeša goriva i vazduha je vremenski tempirana tako da uđe u kućište u trenutku kada se zapremina između zida kućišta motora i jednog od čela rotora povećava.

Kako se ova zapremina povećava stvara se vakum a samim tim i uvlačenje mešavine goriva i vazduha kroz otvore u kućištu i završnoj ploči. Kako se rotor okreće, ova zapremina počinje da se smanjuje, sabijajući smešu goriva i vazduha.

Pomenuta smeša zatim prelazi preko svećice postavljene u zid kućišta. Svećica zapali smešu, uzrokujući njeno širenje i pokretanje rotora ka nastavku njegovog ciklusa. U ovom trenutku se zapremina između rotora i kućišta povećava kako bi se omogućilo ovo širenje gasova. Konačno, zapremina se ponovo smanjuje što dovodi do izbacivanja otpadnih gasova kroz izduvne otvore.

Tako rotor prolazi isti četvorotaktni ciklus kao i klipni motor – usis, kompresija, paljenje i izduv, ali svaki od tri čela rotora neprekidno prolazi kroz ovaj proces. Dakle, postoje tri impulsa snage za svaki obrtaj rotora dok se četiri faze Otovog ciklusa odvijaju u odvojeno vreme. Sve navedeno ste mogli da propratite na priloženim fotografijama i video klipu postavljenom na društvenu mrežu YouTube.

Rotor je sličan obliku Roloovog trougla, osim što stranice imaju manju zakrivljenost. Pomenute zaptivke koje dele rotor na tri zasebne celine, pa dobijemo taj trostrani klip su rak-rana Vankel motora. Njihov pandan kod klasičnog motora bi bile karike. Ovi mali elementi imaju izuzetno bitnu ulogu u održavanju integriteta te tri zasebne celine, i na taj način održavanju potrebnog kompresionog odnosa.

Obratite pažnju na činjenicu da ovde ti elementi moraju konstantno da “rade” (da izlaze ka kućištu ili dozvole sabijanje) da bi bili na visini zadatka kada je rotor u različitim fazama rada .

Složićete se, mnogo posla za tako jednostavne elemente i nije ni čudo što su upravo te zaptivke glavni uzročnici problema na ovim motorima. Valja napomenuti da je ovde bilo i problema sa samim izduvnim otvorima koji su se znali deformisati. Na motorima koji su se ubacivali u RX-8 ovo je rešeno ali ako imate RX-7 to je još jedna stvar na koju treba da obratite pažnju.

Sem ovih zaptivki postoje još i zaptivke koje se nalaze na bočnim stranama rotora, a koje takođe služe za to da se razdvoji fizički prostor na rotoru, ali ovog puta između rotora i krajnjih ploča na kućištu.

Valja napomenuti da je ovde bilo i problema sa samim izduvnim otvorima koji su se znali deformisati. Na motorima koji su se ubacivali u RX-8 ovo je rešeno, ali ako imate RX-7 to je još jedna stvar na koju treba da obratite pažnju. I ne, to nije kraj problemima. Dve velike muke motora koje su dovele do njegovog krajnjeg pada su bile izduvni gasovi i potrošnja.

Da bismo umanjili amortizaciju zaptivki u kućištu, postoji mali otvor gde se u toku rada ubrizgava ulje. Da, da. U toku rada normalno je da ovaj motor troši ulje, što sem potrebe za značajno redovnijom proverom ulja, ozbiljno utiče na izduvne gasove. Vlasnici preporučuju i značajno redovniju zamenu ulja (interval od tri do pet hiljada kilometara) ako želite da vaš motor traje duže.

Ovaj problem potrošnje ulja i očajnog kvaliteta izduvnih gasova, zajedno sa još par problema je doveo do povlačenja RX-7 sa njenog glavnog tržišta: američkog. Godina 1995. je bila poslednja kada ste mogli otići u neki salon i nabaviti novu Mazdu RX-7 tamo. Ali. čak i tamo gde je cena benzina bagatelno niska, ljudi nisu mogli da shvate toliko veliku potrošnju goriva.

Vankelov motor možda razvija snagu kao višestruko veći motori ali verujte da troši kao isti ti motori. Neki prosek koji je Mazda proklamovala je bio oko 10 litara na prevaljenih 100 km, ali je to bez problema išlo na 15 a oni najuporniji su lagano mogli da probiju i granicu od 20 litara na 100 km.

Dva možda najbitnija pokazivača na modelu RX-7 su svakako pokazivač pritiska ulja u motoru, koji je dolazio serijski ugrađen, a drugi je dobra preporuka iskusnijih vlasnika: AFR (air-to-fuel ratio) pokazivač. Na ovaj način ćete znati da li motor radi sa siromašnom smešom (i koliko je to siromašnija smeša). Podsetimo se, siromašna smeša je ona gde u odnosu na idealnu imamo manje goriva a više vazduha. Više vazduha implicira i višu temperaturu u motoru, odnosno kraći radni vek zaptivki, a to u finalu znači i „Zdravo majstore!“

Pregrevanje je izuzetno često i prekomerno na Vankelovim motorima, i tome morate dati veliku pažnju ukoliko posedujete ovaj motor. Model FD je imao nekoliko unapređenja hladnjaka za ulje, a i aftermarket rešenja su uglavnom izuzetno dobra.

Ono što takođe vlasnici modela RX-7 u 2021. preporučuju je da dodate i nešto ulja u rezervoar za gorivo. Znam, znam, postoje istočno-nemačke limuzine sa sličnom filozofijom. A da, ukoliko pošteno zavrtite ovaj motor nemojte se iznenaditi i pojavom plamena na vašem auspuhu. I ovo će se dešavati često. Kažu da je prvi put strašno a posle toga uđe u krv. Inače ne znam da li ste nekad poslušali kako zvuči Vankelov motor na visokim obrtajima… Zvuk kao da ga je đavo lično osmislio… Ako budete hteli da poslušate od srca vam predlažem da nađete i zvuk Mazdinog pobedničkog Vankel motora na 24 časa Le Mana 1991. Tako bi F1 volela da zvuči…

Ali Vankel motor nije bio jedina novotarija ovde. Po prvi put van Japana, Mazda je kupcima ponudila i sekvencijalni turbo punjač. Sistem je bio izuzetno složen i napravljen je u saradnji sa Hitachijem. Sastojao se od dva turbo punjača, pri čemu je manji onaj koji je bio aktivan od 1.800 o/min pa sve do nekih 4.000 o/min, a tada bi pritisak malo opao i neko vreme bi radili zajedno, a onda nakon nekih 4.500 o/min veći turbo punjač bi ostajao kao solista u funkciji sve do kraja i nekih 8000o/min.

Mazda je inače preporučivala da se automobil obavezno vozi bar jednom sedmično “u crvenom”. Najbolje jednom dnevno. Ili kako su to Amerikanci lepo složili: “Red line a day, keep mechanic away”. Razlog je što takva vožnja pogoduje uklanjanju naslaga gareži i čađi koja se neizbežno nakupi unutar motora, pogotovo na bočnim završnim pločama.

Uprkos svim problemima koji su je pratili, nemojte da sumnjate ni na sekund u njenu brzinu. Sam automobil je bio izuzetno dobro balansiran i brz. Pomenuti sekvencijalni turbo, u sklopu sa Vankelom je svakako iziskivao promenu vaših vozačkih navika i određen period privikavanja, ali nakon svega toga rezultati su bili adekvatni.

Sa ovom Mazdom ste mogli da iza sebe ostavite i značajno skuplje i jače automobile. Relaksirana vožnja je svakako bila moguća, i u odnosu na prethodne serije koje su bile asketski izrađene, ova FD je imala izuzetno komforan enterijer. Ponavljam se, ali i taj enterijer definitivno izgledao vanvremenski. I retrovizori su stilske figure. Bokovi su posebna priča, jer su u isto vreme suptilni i neupadljivi a opet mišićavi.

Zadnja svetlosna grupa bi bez problema mogla da bude deo neke umetničke postavke. Jednostavno, RX7 je nestvarno lep automobil. A to što tako dobro izgleda i danas, skoro trideset godina od predstavljanja, jeste najbolji dokazatelj da je Mazda oduvek bila na nekom drugom nivou kad je dizajn u pitanju, liga za sebe.

Ovaj članak je danima stajao nezavršen. Jednostavno, ne znam kako da završim celu priču. Opet je ostalo mnogo toga što nije rečeno, ali ne ide i da sve što pišem bude mini serijal…

Ali, recimo to ovako: da sam milioner imao bih samo tri automobila u garaži: jedan Rolls-Royce Phantom, jer iskreno mislim da na četiri točka ne postoji ništa kvalitetnije od automobila sa Duhom ekstaze na hladnjaku. Zatim, BMW Serije 5 E39 jer je obeležila jednu celu kategoriju, i nekako bila kraj jedne epohe kad su automobili bili mehanika a ne mikročipovi, senzori i nebuloze…

I na kraju, tako rado bih posedovao Mazdu RX-7. Ako treba radio bih joj motor jednom godišnje a ulje menjao na svake dve hiljade kilometara. Jer, ako već neki automobil treba da me nervira, i da dajem brdo para na njegovo održavanje, onda bar neka bude prelep, bučan i zabavan.

Dejan Stanković

(1014)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

3 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Bungi

Prilog je ekstra, više nego detaljan! Poznato je da su svi naučnici, izumitelji bili pomalo „ćaknuti“ pa je takav bio i Feliks Vankel.Nikad mi neće biti jasno zašto trokutasti klip nije fiksirao za pogonski osovinu i smjestio ga u komoru pravilnog kružnog oblika.Time bi eliminisao glavne nedostatke svog rotacionog motora:ogromno trenje, veliku potrošnju ulja, veliku potrošnju goriva, nekontrolisano zalijetanje u visoke obrtaje i nemogućnost kočenja motorom.

Izmenjeno 3 godine pre od strane Bungi
Sebastian L.

Za Wankela se ne bi moglo reći da je bio samo „ćaknut“ – bio je od mladosti veliki pristalica nacional-socijalisticke partije ali je zbog sukoba sa drugim bitnim političarem pre početka rata bio izbačen iz NSDAP-a i čak i zatvoren u jednom periodu. Bez obzira na to što je imao protekciju čak i do samog Hitlera, nisu ga primili nazad u NSDAP, ali ni to nije smetalo da 1940-te bude primljen u SS paravojsku na položaj „Obersturmbannführer“-a…. Možemo samo da nagađamo koliko je nedužnih ljudi stradalo zbog „ćaknutog“ naučnika, ali kakogod, posle rata je očito zaključeno (od strane pobednika naravno)… Pročitaj više »

S mile

Prelep motor, neshvatljivo mi je da u danasnjem nivou kvaliteta masinskih delova, preciznosti, razvoja materijala, i ulja, je nemoguce konstruisati vankelov motor koji konkurise klasicnim klipnim motorima.

Naravno sve cestitke za tekst. Pozdrav

Izmenjeno 3 godine pre od strane S mile