Zanimljivost dana: „Krastavac“ je bio prva „Srebrna strela“

Nemačka automobilska industrija je predstavila mnogo velikana u poslednjih 130 godina, da je prosto teško pronaći samo jednog favorita. Neko će reći da čast pripada Porscheu 911, koji je pobedio na više profesionalnih trka nego bilo koji drugi automobil na svetu. Drugi će hvaliti Volkswagenovu „Bubu“ sa karijerom koja je trajala više od osam decenija, a teško je zanemariti tehnološka dostignuća Mercedesa, ili način na koji je BMW spojio premijum kategoriju sa sportskim imidžom.

Ali ako pitate autora ove priče, najslavniji period nemačkih giganata je bio onaj koji je tekao tokom tridesetih godina prošlog veka, kada su Mercedes i Auto Union dominirali u tadašnjem Grand Prix šampionatu (prethodnik današnje Formule 1).

O njihovim modelima poznatim kao „Srebrne strele“ smo ranije pisali, a u današnjem izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pomalo zaboravljeni model koji je započeo takvu tradiciju. Njegovo zvanično ime je bilo Mercedes SSKL, ali svet ga je poznavao pod nadimkom „Gurke“ („Krastavac“).

Sve je započelo još 1928. godina kada je nemački gigant predstavio model SSK, a ime je dobio po skraćenici za „Super Sport Kurz“ („Super Sport Kratki“). Ovaj automobil će ostati upamćen kao veoma bitan za kompaniju iz nekoliko razloga. Pre svega, bio je poslednje delo Ferdinanda Poršea pre nego što je napustio Mercedes da bi osnovao sopstvenu firmu, a mogao se pohvaliti i s čak 237 do 300 konjskih snaga, zavisno od verzije i svrhe.

To je ostvareno zahvaljujući „kamionskom“ 7,1-litarskom benzincu u konfiguraciji sa šest linijski postavljenih cilindara. Na njega je dodat kompresor, pa je tako SSK pružao i visokih maksimalnih 680 Nm obrtnog momenta i mogao da dostigne brzinu od čak 190 km/h, što ga je učinilo jednim od najbržih automobila iz svog vremena.

U narednih nekoliko godina SSK je pobedio na gotovo svim velikim trkama u kojima se takmičio sa vozačem Rudolfom Karakiolom. Spomenućemo nekoliko Velikih nagrada Nemačke i Argentine, kao i možda najprestižniju trku Mille Miglia u Italiji. Mercedes će da proizvede tek oko četrdeset jedinica, od čega je polovina prerađena u trkačke modele i uglavnom uništena na stazama.

Ali za ovu priču nama je najbitniji SSKL, koji je zapravo bio još ekstremnije izdanje spomenuog SSK-a, a slovo „L“ je označavalo „Leicht“ („Lagano“). Ideja o njemu se rodila početkom tridesetih godina kada je postalo jasno da se može izvući još veća brzina, ako se dodaju aerodinamični dodaci.

Inspiracija je ležala u vidu parnih lokomotiva koje su pružale takvu tehnologiju već neko vreme i proizvođači su se takmičili sa obe strane okeana, ko će ih ponuditi i na automobilima. SSKL je razvio čovek po imenu Rajnhard fon Kenig tako što je postavio aluminijumske „ploče“ preko vozila, a zadnji deo je stilizovao u takozvanom brodskom fazonu (boat-tail). Kao što mu ime kaže, takav dizajn je bio veoma sličan brodovima i donosio je izuzetnu aerodinamičnost.

SSKL je debitovao na trci Avus u Berlinu 1932. godine, s legendarnim vozačem Manfredom fon Brauhtišom za volanom. Mediji su mu dali nadimak „Srebrna strela“, čime je započela tradicija takmičenja od strane Mercedesa i Auto Uniona narednih nekoliko godina. Sam nadimak je bio očigledan zbog boje i stila, ali će čelnici nemačkog giganta uvek tvrditi da je to bila slučajnost i da je originalni plan zahtevao da SSKL bude ofarban u boji nemačke zastave.

Međutim, kako je razvoj kasnio, a prva trka se približavala, tako je odluka pala da se ostavi neofarban. Takođe je postojao i onaj drugi nadimak – „Krastavac“ zbog svog čudnog stila, ali na sreću Mercedesa malo ko ga je koristio.

S mehaničke strane, novitet je ponovo pružao 7,1-litarski motor, ali sa dodatnih 25 konjskih snaga (ukupno 325 „grla“) zahvaljujući upotrebi dva karburatora. S masom nižom za 124 kilograma, SSKL je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 236 km/h, što je bilo za 21 km/h brže nego ranije.

Iako je lagano pobedio na svom debiju, „Krastavac“ je imao jednu veliku manu, a to je kompresor koji je funkcionisao na „samo“ desetak sekundi pre nego što bi vozač morao da skine nogu sa gasa i ponovo ga koristi. Takav hendikep su umeli da iskoriste Bugatti i Alfa Romeo i uskoro SSKL više nije bio dominantan kao ranije. U dvadeset trka posle spomenutog nadmetanja u Berlinu, Mercedes više nije ni jednom slavio.

Grand Prix šampionat je otkazan 1933. i 1934. godine, a Nemci su se vratili u velikom stilu 1935. godine. Tada su nove „Srebrne strele“ od strane Mercedesa i Auto Uniona započele veliku dominaciju i osvojiće četiri titule (tri za Mercedes) pre nego što je takmičenje suspendovano 1938. godine zbog početka Drugog svetskog rata.

Istorijske knjige kažu da je originalni SSKL odavno uništen, ali i pored toga što sam „prekopao“ dosta sajtova na internetu nisam uspeo da pronađem podatak šta se zaista desilo. Pre svega, mislim na to da li je uništen u sudaru ili možda tokom ratnih godina, a možda ga je i sam Mercedes reciklirao, da bi napravio moderniji automobil.

Bilo kako bilo, nemački gigant je prošle godine otvorio svoje arhive i naredio proizvodnju moderne kreacije u istom stilu kao što je bio slučaj kod prethodnika.

Automobil je debitovao na Gudvud festivalu brzine i Mercedes tvrdi da je identičan modelu iz 1932. godine u svakom pogledu. Na kraju dana, imamo generalnu ideju kakvi automobili su dominirali stazama pre skoro jednog veka, a predvodio ih je Mercedes „Krastavac“.

Zoran Tomasović

(921)