Blic analiza uslova dopune baterijskog vozila u kućnim uslovima

U današnjoj kratkoj ali, sudeći po interesovanju čitalaca, poželjnoj analizi, nameravamo da običnom čoveku približimo temu punjenja baterija električnih automobila u kućnim uslovima u našoj zemlji, i to na običnom kućnom monofaznom priključku kakav poseduju mnogi domovi. Naravno, priložićemo i primer u uslovima u kojima domaćin poseduje i dvotarifno brojilo.

Da odmah na početku kažemo da se nećemo baviti pitanjima koja su u nadležnosti države, a to su energetski bilans, cena struje i stanje infrastrukture. Tako nam je opredeljenje, ne zato sto to nisu bitne teme (naprotiv), već jednostavno zato što su van naše moći. Zato se možemo baviti mogućnostima koje nam pruža onaj podatak na računu za struju, koji govori o tome koliku instaliranu snagu plaćamo, a na nama je da odlučimo kako ćemo je potrositi.

Ovaj članak bi trebalo da nam ukaže, a do kraja ćemo zajedno i doći do toga, da za svega 10 hiljada dinara (malo više od 85 evra – da olakšamo komšijama) elektromobilom možemo da prevalimo 5 hiljada kilometara. Da bismo tu istu kilometražu „potrošili“ u „super-ekonomičnom“ Dusteru 1,5 dCi iz Dacije, trebalo bi nam oko 300 litara nafte (pri potrošnji od 6 lit/100 km u proseku), što je više od 40 hiljada dinara (oko 350 evra u „nasim parama“).

Kao što je ogromnoj većini poznato, kod nas je potrošnja električne energije podeljena na tri zone, klasifikovano prema količini utrošene struje. Tu su sledeće zone: zelena do 350 kWh; plava s utroškom do 1.600 kWh i crvena za one najraskalašnije.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji, troši oko 500 kWh struje mesečno, a mi smo na našem primeru uzeli račun iz novembra 2020. godine, sa fakturisanih utrošenih nekih 680 kWh. S našom predikcijom potrošnje do granice plave zone, to jest do 1.600 kWh, ovom domaćinstvu ostaje skoro 920 kWh za punjenje baterije električnog automobila.

Čitaoci koji se greju na struju ili žive u soliterima, svakako mogu već ovde odustati od čitanja, ali molimo i za njihovu pažnju jer s novim saznanjima stiču mogućnost da nekome dalje eventualno prenesu svakako korisne informacije. Pride, radoznalost je odlika inteligentnih ljudi, mada je upitna povezanost ove premise s urođenom znatiželjom predstavnica lepšeg pola :).

Primer koji smo uzeli u razmatranje, možda je najnepovoljnija situacija, jer monofazni priključak s jednotarifnim brojilom nije najracinalniji način trosenja kućnog budžeta, ali ako znamo cenu usluga i odobrenja koje izdaje JP Elektrodistribucija (kako je odomaćen termin u narodu), može biti koristan, jer svaka druga sitacija je povoljnija po korisnika. Jednostavno ako imate veću instaliranu  snagu, možete računati na brže punjenje, a ako imate dvotarifno brojilo ova računica je još povoljnija po vas.

Jos jedan uslov koji treba ispuniti, pored toga da, naravno nabavite električni automobil, a to je da on nije neki od superautomobila, poput prelepog Porschea Taycana jer on zahteva najmanje trofazni priključak i 3,7 kW punjenje, ali zato na superpunjačima, ide i preko 200 kWh…

Znači, bilo koji automobil kome pogledate u tehničkoj dokumentaciji podatak vezan za „sporu dopunu“, koji se kreće od 2,3 kW do 3,7 kW (snaga jednaka onoj koju zahteva TA peć od 3 kW pri akumuliranju), a takvih je većina, poput najpopularnijeg u Evropi, modela Renault Zoe, a onda i sledećih: VW e-Golf, Dacia Spring, Hyndai Kona, Nissan Leaf…

Neki proizvođači automatski ograničavaju snagu, a nekima se izbor vrši u meniju vozila, ili na samom punjaču… Sve ovo se odnosi na fabrički ugradjen punjač u vozilu, a vlasnici trofaznog priključka mogu kupiti zidni punjač od 4 do 11 kW, i na taj način maksimalno ubrzati punjenje kući, tokom noći po nižoj tarifi, naravno i tako isplatiti investiciju u baterijsko vozilo.

Objašnjenje uz račun je dato na prosečnoj potrošnji, recimo modela Renault Zoe sa baterijom od 40 kWh, kome za punjenje baterije treba oko 18 sati na punjaču od 2,6 kW…

Ovde smo okvirno (za potrebe novinskog članka, a ne magistarskog rada) uračunali gubitke „u kablu i punjaču“, i uz njegovu deklarisanu potrošnju od prosečno 15 kWh, mi ćemo okvirno dodati gubitak od recimo 2 kW na punjenju, i još recimo 3 kW na manje gubitke baterije pri stajanju, i to zaokružiti kao potrosnju od 20 kW na sto kilometara, što je prilično realan podatak. Ponavljam, ne zamerite nam ako smo negde pogrešili jer je sve ovo informativnog karaktera.

U slučaju ovog našeg korisnika sa jednotarifnim brojilom, cena struje je ista nezavisno od toga da li je dan ili je noć, i onda se može rasporediti kada se hoće dopunjavati baterija, dok je svakako preporuka jednom je napuniti na brzom punjaču „do čepa“ što bismo rekli, a posle kući dodavati onoliko koliko vozimo, što svakako po prosečnoj kilometraži nekoga ko automobil koristi u lokalu, neće biti više od 60 do 100 kilometara (12 do 20 kWh) dnevno, a za to nam je dovoljno oko 6 do 10 sati, i to na najsporijem punjaču.

Tumačenje računa za struju

Odobrena snaga ovog korisnika je 5,75 kW, što znači da, ako mu punjenje oduzima 2,6 kW, onda mu ostaje oko 3 kW za potrošnju u tom periodu, što danas sa LED rasvetom i LED televizorima nije nemoguće.

Cena struje u novembru 2020. godine je bila do utrošenih 350 kW po 5,4 dinara, a ostatak do 1.600 kW je koštao 8,13 dinara.

Naravno ovde se sukcesivno povećavaju akcize i porez na dodatu vrednost, i na kraju imamo ceh od 16 hiljada dinara za 1.600 kWh, što nam daje prosek cene od 10 dinara po kWh, koji onda možemo uporediti s javnim punjačima ili investicijom u trofazni priključak s većom odobrenom snagom, do recimo 17,25 kW.

Ovde, kao što vidimo je uzeta prosečna potrošnja domancinstava u Srbiji do 600 kWh, tako da za punjenje vozila ostaje recimo 950 kWh, ali pošto je cena niže tarife značajno niža, ova konfiguracija je povoljnija za korisnika jer će ga tih anticipiranih 5 hiljada kilometara koštati u stvari oko 7 hiljada dinara.

Druga velika pogodnost je što sada možemo bez bojazni opteretiti instalaciju do recimo 11 kW, i ako uporedimo sa crnom tabelom gore u tekstu, onom za Renault Zoe, punjenje ce trajati 3,45 sati, što nam svakako ostavlja vremena da pravilnije raspodelimo utrošak energije.

Svakako, možemo očekivati poskupljenje struje, akcize, promene tarifnog sistema ali se svejedno nadamo da smo malo približili problematiku vlasništva nad električnim automobilom u zemlji Srbiji, posebno u svetlu najavljenih subvencija za njegovu kupovinu, o čemu će tek biti reči u Glasu Republike, kao i popusta na usluge javnog parkinga, osiguranja putarine i same servise.

Dejan Živković

(4024)