Zanimljivost dana: Nepoznati Mercedesov sportista SL-X

Sigurno smo svi čuli onu teoriju prema kojoj je, iako nemačka automobilska industrija kao i američka, ima svoju „veliku trojku“ (Mercedes, BMW i Audi), zapravo samo Mercedes onaj sa sjajnom istorijom i bez „mrlje“ u karijeri. Daleko od toga da ni divizija Daimlera nije imala neke modele koje bi najradije zaboravila, ali istovremeno nije nikada morala da se „bruka“ nižerazrenim automobilima poput Isette i prepakovanih Volkswagena.

Čak i tokom kriznih godina posle Drugog svetskog rata, kada je kupovna moć u Evropi bila izuzetno niska i kada je Mercedes proizvodio samo osvežene verzije predratnih automobila kao što je W136, kompanija je vredno radila na nekoliko modernih noviteta.

Jedan od njih je bio novi 180/190, koji je trebalo da nastavi da osvaja kupce sa plitkim džepom (barem za Mercedesove standarde), ali nas je sve sigurno najviše oduševio legendarni 300SL.

Sa 240 konjskih snaga ispod haube i maksimalnom brzinom od 263 km/h, model 300 SL je važio za najbrži serijski automobil na svetu. Mercedes je kasnije proširio ponudu i sa jeftinijim modelom 190 SL, da bi on bio zamenjen sa novim 230/250/280SL (W113).

Dok se W113 prodavao izuzetno dobro, posebno na svom najbitnijem američkom tržištu, do sredine šezdesetih godina prošlog veka je došlo do novog trenda među sportskim i egzotičnim vozilima. Naime, odjednom je postalo „kul“ imati centralno postavljen motor po uzoru na trkačke automobile, iako je njihova vožnja u svakodnevnom saobraćaju bila daleko od idealne.

To nas dovodi do Mercedesovog prototip modela pod ounakom SL-X iz 1965. godine, koji, kao što mu ime kaže, je trebalo da bude naslednik legendarnih „Super Leicht“ („veoma laganih“) automobila. Informacije o njemu su izuzetno slabo dostupne na internetu, a jedna nezavisna firma kaže da je na ideju o njegovom razvoju došao čuveni Maks Hofman u želji da podigne imidž Mercedesa na još viši nivo.

Za one kojima je ime gospodina Hofmana nepoznato, da kažemo da je reč o najvećem uvozniku evropskih automobila u Ameriku, pa je samim tim uživao u velikoj moći i često mogao da „naređuje“ proizvođačima kakve modele da razviju. Štaviše, upravo je Hofman uspeo da natera Mercedes da krene sa proizvodnjom spomenutog 300 SL-a, iako nemački gigant u tom periodu nije imao preterano moćne finansije za tako nešto.

U svakom slučaju, za dizajn su se postarala dva poznata imena i to Đorđio Batistela i Pol Brak, a njihova ideja se zasnivala na kupeu sa centralno postavljenim agregatom koji bi u ponudi Mercedesa bio pozicioniran iznad modela SL.

SL-X je bio izuzetno nizak po uzoru na profesionalne trkače, sa visokim i širokim krilima, skrivenim farovima, dugačkom zadnjom svetlosnom grupu i velikom značkom Mercedesa. Nažalost, SL-X nikada nije otišao dalje od prototip faze, pa jedini proizvedeni primerak zapravo i nije imao motor, pa ni volan.

Da je kojim slučajem ušao u serijsku proizvodnju, eksperti smatraju da bi ga najverovatnije pokretao 2,5-litarski benzinac u konfiguraciji sa šest linijskih cilindara sa 148 konjskih snaga iz modela 250 SL.

SL-X ipak nije bio totalna propast, pa je Mercedes iskoristio znanje stečeno tokom njegovog razvoja u kreaciju budućih prototip modela C111 o kojima je kolega Đorđe Platiša ranije pisao. A, SL-X je uspeo da izbegne presu i danas se nalazi u Mercedesovom zvaničnom muzeju.

Zoran Tomasović

(2180)