Ulazak u svet marke Shelby nikada nije bio pristupačniji

Biografija Kerola Šelbija je toliko dugačka da bi o njoj mogli da napišemo podužu knjigu. Svima nama je sigurno najzanimljiviji period kada su fabriku napuštali modeli Shelby Cobra i razni modeli Forda Mustanga, a saradnja traje do današnjeg dana. Ali, jednako bitan je rad čuvenog tjunera i tokom mračnog perioda američke automobilske industrije, koji je trajao od sredine sedamdesetih godina pa sve do kraja 20. veka.

Kerol je u spomenuto vreme tjunirao razne proizvode marki Dodge i Chrysler, a većina njih nisu vredni neke pažnje kao klasična vozila. Shelby American bi uglavnom podigao snagu u neprimetnom nivou i primenio nekoliko dizajnerskih izmena pa ni „Shelby“ oznaka na njima nije bila dovoljna, da bi se privukla veća pažnja.

Ali, tokom 1986. godine, na tržište je stiglo izdanje nazvano GLH-S (Goes Like Hell – S’more), prvo na modelu Dodge Omni, a godinu dana kasnije i na Dodgu Chargeru. Omni se pokazao posebno impresivno kada je na testu magazina Hot Rod ostvario bolje vreme na stazi, nego legendarni Ford Mustang Shelby GT350 iz 1966. godine.

Mnogi su hvalili Kerola kako je uspeo iz malenog 2,2-litarskog motora da izvuče toliko vatre da nadmaši možda najpoznatiji Mustang u istoriji, a nakon što je zaliha bila brzo rasprodata, Shelby American je odlučio da je ponovo ponudi i za 1987. godinu. Biće to poslednja godina saradnje između korporacije Chrysler i Kerola, a za tu priliku je proizvedeno samo 1.000 jedinica. Upravo se jedan od njih nedavno našao u oglasima i pokazao da ulazak u svet Shelbija, ne mora da bude papren.

Charger GLH-S je pokretao spomenuti 2,2-litarski turbobenzinac sa 175 konjskih snaga, a Dodge je nudio i veći turbo preko svojih izložbeno-prodajnih salona sa dodatnih 30 „grla“. Za svoj period i cenovni rang, GLH-S je pružao fantastične performanse sa ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za manje od šest sekundi i maksimalnom brzinom od preko 235 km/h.

Moćniji agregat je bio samo jedna od novina pa je Shelby modifikovao i ogibljenje i kočnice dok je najveća stilska izmena bila ona na račun povećih branika. Jedini menjač u izboru je bio petostepni manuelni koji prenosi snagu na prednje točkove.

Model iz naše priče je ukupno 902. proizvedeni primerak od 1.000 koliko je napustilo fabriku, a svaki od njih stiže sa potpisom Kerola i posebnom pločicom sa serijskim brojem.

Automobil je originalno prodat u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, a nakon toga je bio kod vlasnika u Nevadi, Mičigenu i trenutno je u Njujorku. Vlasnik dodaje da je motor detaljno osvežen pre 45.000 milja (72.000 kilometara), ali da je automobil prešao više od 160.000 kilometara. Kompletno osveženje je uradio certifikovani Dodgeov servisni centar.

Tražena cena iznosi „samo“ 8.900 dolara. Kažemo samo, i to pod navodnicima, pošto je teško očekivati da će neki slični automobil sa Shelbyjevom oznakom u sličnom stanju koštati toliko, pa možemo zaključiti da ulazak u Shelbyjev svet nikada nije bio jeftiniji.

AutoRepublika

(312)