Saznanje da su mnogi evropski hedžbek modeli tokom osamdesetih godina prošlog veka posedovali u prodajnoj paleti i vruću ili vrelu verziju, uz dozu sete i tuge, što u tom smeru nisu išle težnje i moći razvojnog tima Lade Samare, novinari ruske redakcije Kolesa, odlučili su da pripreme render s hipotetičkom varijantom „nabrijanog“ nacionalnog porodičnog hedžbeka.
Gama ruskih vozila s prednjim pogonom je ušla u proizvodnju tokom 1984. godine kada se hedžbek s troje vrata VAZ-2108 zakotrljao sa traka. Zatim je dve godine kasnije, tokom 1986. dodata i verzija s parom vrata više, i ona je dobila indeks 2109. Uzgred, postojala je tjunirana modifikacija ovog vozila, i ono je bilo označeno s RSI. Međutim, taj trzaj u „pravom smeru“ se završio sa samo nekoliko sklopljenih prototip primeraka, ali je poslužio kao inspiracija za priložene rendere, uz dodatno pojačan doživljaj onim što je javnosti i automobilskoj industriji tog doba, pružio kultni model Lancia Delta HF Integrale.
Ma koliko možda, na prvu loptu, zvučalo neumesno, Deltu i rusku Samaru su krasile neke dodirne tačke. Kao što znamo iz istorije automobilizma, ruski proizvođač automobila je sarađivao sa koncernom Fiat, koji je pod svoje skute, od 1969. godine, stavio i marku Lancia. Zatim, Delta koja je poslužila kao direktan osnov za render je startovala svoju tržišnu karijeru tokom 1986. godine, dakle iste godine kada i pomenuti VAZ-2109. Naposletku, oba modela poseduju karoserijsku konfiguraciju s petoro vrata, koja se obično opisuje kao liftbek, a uz to je i sam stil sličan, to jest uglovit, oštar.
Projekat koji su na leđima iznele ruske kolege, nije utemeljen na običnoj verziji Delte, već na najsnažnijoj alternaciji među njima. Setićete se zasigurno legendarnog imena HF Integrale. Jasno, radi se o jednom od najboljih reli automobila dvadesetog veka.
Tako je Samara dobila šire lukove oko točkova, što je bilo nužno kako bi se u toj zoni smestili gabaritniji točkovi, širi branici, dok su montirana i dva para kružnih farova, umesto pravougaonih koje je koristila regularna, civilna verzija ruskog liftbeka. Tu je i spojler postavljen iznad zadnjeg prozora, a ni boja karoserije nije izabrana nasumično, već je naneta svetlo žuta nijansa, veoma slična onoj koja je primenjena na modifikaciji HF Integrale iz 1993. godine, a koja nosi sufiks „Giallo Ginestra“.
Automobil predstavljenog stila svakako zaslužuje moćnije motore od standardnih verzija. Najprestižniji agregat koji se ugrađivao u Toljatiju, to jest u Samaru, bio je onaj zapremine 1,5 litara i nosio je oznaku VAZ-21083. Razvijao je svega 70 konjskih snaga, uz 106 njutn metara maksimalnog obrtnog momenta.
S druge strane, tokom svoje istorije Delta HF Integrale je bila opremljena raznovrsnim pogonskim blokovima koji su s vremenom sve više dobijali na snazi. Poslednja verzija ovog modela, koja je dobila prefiks Evoluzione II, je predstavljena u junu 1993. godine i nju je pokretao dvolitarski turbo motor sa šesnaest ventila i 215 konjskih snaga vatrene moći. Maksimalni obrtni moment je bio na nivou od 314 Nm. Dodatno, najmoćnije Delte su bile opremljene i sistemom prenosa snage na sva četiri ugla karoserije, što je bio jedan od najprogresivnijih sistema tog vremena, pri čemu se 56% snage slalo na točkove ispred vozača,
Lancia Delta prve generacije se zadržala na proizvodnim trakama sve do 1994. godine, dok je Samara značajno unapređena tek 1997. godine i njena proizvodnja je bila organizovana čak do 2013.
AutoRepublika
(4171)
Najsnažniji motor koji je ugrađivan u Samaru je vankel motor od 140 konja. Mislim da su sve policijske bile sa vankel motorom.
I još jedna zanimljivost, vankel motor je izmislio lično Nikola Tesla ali je Felixu Wankelu dao sve nacrte jer nije imao vremena da se bavi tim stvarima.
‘vankel motor je izmislio lično Nikola Tesla ali je Felixu Wankelu dao sve nacrte jer nije imao vremena da se bavi tim stvarima’
Vrlo interesantno, mozes li reci nesto vise: kada i kako su se upoznali, koliko su dugo bili u kontaktu, kako su komunicirali…
Meni je to rekao profesor Milan Đudurović sa Mašinskog fakulteta u Banjaluci. On je istraživao rad Nikole Tesle i Felixa Wankela a u cilju da napravi svoj rotacioni motor ali čiji cilindar bi bio potpuni krug a ne kompleksnog oblika kao Wankel. Tesla je zamišljao motor (u krajnjem funkcionalnom obliku) kao benzinsku inkarnaciju svog trofaznog električnog motora. Tu je ideju prof. Milan Đudurović razrađivao do nivoa da ga je upalio na stolu http://www.savezinovatorars.org/index.php?option=com_content&view=article&id=88:prpkkromus&catid=59:prezentacije&Itemid=88&lang=sr_lat
Međutim, treba tu još dosta istraživanja, a profesor je u godinama…
Problem kod Wankelovog rotacionog motora je to što rotor nije pričvršćen za osovinu nego trči oko nje po nazubljenom dijelu.To onemogućava kočenje motorom , pravi ogromno trenje, ogromna količina energije je bačena u toplotu i ogromna količina ulja se koristi za podmazivanje.Tako da profesorov rotacioni klip koji je pričvršćen za osovinu i koji se vrti u pravilnoj kružnici ima daleko više smisla.
Felix je rodjen 1902. a na razvoju ovog motora je radio u periodu 1924-1929. kada je bio u svojim dvadesetim. Od 1921. odn svoje devetnaeste godine je bio politicki vrlo aktivan u raznim anti-semistickim i nacistickim organizacijama.
Nekako mi je cudno da bi se Tesla, koji je u to vreme imao oko 70 godina, druzio sa nekim takvim ‘klincom’, a kamo li da bi mu dao nesto tek tako.
Sto naravno ne mora da znaci nemoguce…
Nikola Tesla nema veze sa Vankelovim motorom.