O istoriji i budućnosti omiljene muške prostorije – garaže!

Kako talas elektrifikacije dobija sve više na zamahu, posedovanje garaži čini se sve većom blagodeti. No, ova prostorija, koja je tokom istorije postala neka vrsta „hrama“ za muškarce i mesto koje predstavlja beg od drugih muka i problema, ima duboke korene koji nas vode sve do početka dvadesetog veka. 

Još tada je bilo ljudi koji su verovali da svrha garaže neće biti samo prosto odlaganje automobila i prateće opreme, već da bi ova prostorija mogla biti i mesto za socijalizaciju. Tako Spiegel piše da je čuveni Karl Benc voleo da igra karte, pogotovo sa svojim sinovima. Njegovoj supruzi se ta navika nije naročito dopadala, te mu je naredila da svoje partije kartanja izvršava u garaži.

Naravno, Bencova garaža nije bila nekakva skromna prostorija, u pitanju je bila samostojeća zgrada, gde je u prizemlju bio parkiran Karlov omiljeni automobil Victoria, a na spratu su se nalazile sobe za odmor, odnosno kartanje.

Benc je bio ubeđen da će sa većim značajem automobila i garaža postati prostorija od veće važnosti. I bio je i u pravu, jer je u narednim decenijama postala mnogo više od onoga za šta je početno bila namenjena.

Na početku 20. veka garaža je ipak bila nešto što je rezervisano za najbogatiji sloj društva. Tako su u Nemačkoj počele da niču zasebne zgrade, u čijem prizemlju je bio garažiran automobil, dok je na spratu bio stan za vozača.

Veći zamah u broju izgrađenih garaža i veće dostupnosti automobila i nižim klasama u Nemačkoj stiže nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast. Hitler i ostali vodeći članovi njegove zločinačke nacističke partije, želeli su da motorizuju Nemce, a u korak sa tim išla je i želja za izgradnjom javnih garaža.

Tada je propisano da sve nove nekretnine moraju imati obezbeđen garažni prostor. Šta više, u Berlinu su propisi bili i stroži, kaže Andreas Knie, istraživač mobilnosti iz Berlinskog naučnog centra za društvena istraživanja. „U to vreme ste mogli kupiti automobil u Berlinu samo ako dokažete da posedujete parking mesto ili garažu“, navodi Knie.

Nakon Drugog svetskog rata motorizacija dobija još više na značaju u razorenoj zemlji. Javne garaže niču širom Nemačke poput pečurki posle kiše. Pristupačnost automobila bila je sve veća, što je značilo i veću brojnost istih na nemačkim ulicama.

Vlasti su bile primorane da vrše promene u izgledu gradova i prilagode urbane centre na nove uslove života. Tako nastaje sve veći broj javnih garaža, ali estetika više nije bila na listi prioriteta pri izgradnji ovakvih zdanja. To su bile, a i ostale, obične zgrade sa jednom svrhom – ugostiti što je moguće više vozila.

Andreas Knie veruje da Nemačkoj predstoji renesansa javnih garaža, jer se parking mesta duž saobraćajnih traka masovno ukidaju širom te zemlje. Razlog za njihovo ukidanje je jednostavan, mora se otvoriti prostor za nove trake za bicikliste i pešake.

Uostalom, elektrifikacija diktira neka nova pravila. U ovom trenutku teško je da će se osoba koja ne poseduje garažu u velikom gradu osloniti na jedan EV, upravo zbog nedostatka adekvatne infrastrukture za punjenje baterije vozila. Dakle, garaže će dobiti još veći značaj u narednom periodu.

Garaže kao mikrokosmos

Pogledamo li situaciju u našoj prestonici, ili drugim većim gradovima u Srbiji, videćemo da garaže već dugo vremena ne služe više samo za parkiranje automobila i odlaganje njegove prateće opreme. Za neke je to postao pravi „hram“ obožavanja četvorotočkaša, drugi te prostorije koriste za odlaganje svih mogućih stvari koje su višak u stanu, potom kao mesto za roštiljanje i pravljenje zimnice.

Ne tako davno, iz malih beogradskih garaža mogle su se čuti tonske probe i uvežbavanje mladih bendova… Danas ih neki koriste i kao minijaturne teretane, a ima slučajeva i da su zbog preke potrebe garaže postale i stambeni prostor.

Dakle, garaže bi se mogle posmatrati kao jedan pravi mikrokosmos. To je primetila i ruska rediteljka Natalija Jefimkina, koja je snimila dokumentarni film „Ljudi iz garaže“. Njen film koncentriše se na ljude koji obitavaju u velikim nizovima garaža koji se nalaze na rubu velikih ruskih gradova poput Moskve ili Sankt Peterburga. Iza metalnih vrata kriju se mnoge priče, od onih o automobilima, pa sve do pitanja u vezi sa politikom, moralom, vežbanjem…

Pitamo se, koje bi se sve priče mogle čuti u sprskim garažama?

Priredio Đorđe Platiša 

(679)