Prodata super limuzina Alpina B7 S
Po pitanju sportskog duha i performansi, limuzine nikada nisu bile popularne kao kupe verzije. To možemo zaključiti i za nove automobile, ali i u svetu klasičnih proizvoda gde se za kupe uvek zahteva daleko veća cena. To ne znači da četvoro vrata automatski snižava cenu i postoje mnogobrojni primeri ove teorije, a možda najpoznatiji od njih je Alpina B7 S.
BMW Serije 5 je debitovao 1972. godine pod kodnom oznakom E12 kao zamena za popularni, ali zastareli model Neue Klasse („Nova Klasa“). Po mnogim karakteristikama, reč je bila o prvom modernom automobilu firme iz Minhena, sa prepoznatljivim detaljima kao što su četiri fara i maska hladnjaka u obliku bubrega.
Po pitanju mehanike kupac je mogao da bira između nekoliko agregata u konfiguraciji od četiri i šest cilindara u linijskoj postavci, dok je najveći od njih bio onaj zapremine 3,5 litara.
U vreme pre nego što je M5 uopšte postojao, svi oni koji su želeli moćniju Seriju 5 bi se odlučivali za neki od tjuniranih modela BMW-a koji je potpisivala firma Alpina. Prvi Alpinin model na bazi Serije 5 je debitovao 1978. godine i nosio je B7 Turbo oznaku. On je delio osnovu sa modelom 528i, dok je na fabričkom 2,8-litarskom agregatu tjuner podigao snagu sa 173 „konja“ na čak 295 „grla“ zahvaljujući turbo punjaču.
B7 Turbo je u svoje vreme bio najbrža serijska limuzina na svetu, ali je isto tako to bio tek početak realizacije planova popularne tjunerske kuće.
Tokom 1981. godine je debitovala još jedna verzija modela B7 i nosila je S oznaku. Pored aerodinamičkih dodataka i luksuznijeg enterijera, S varijetet je zapravo delio temelj s novim modelom Serije 5 pod oznakom 535i.
To je označilo da se ispod haube krio takođe novi 3,5-litarski agregat sa čak 326 konjskih snaga. Kolika je navedena cifra impresivna možda najbolje potvrđuje podatak da je prvi M5 iz 1984. godine razvijao „samo“ 256 konjskih snaga, a BMW-u će biti potrebno čak sedam godina da „prestigne“ tu cifru. Čak je i druga generacija performantnog modela M5, koja se mogla pohvaliti sa celih 311 „grla“, zaostajala po pitanju visine maksimalnog obrtnog momenta.
Alpina B7 S je takođe pokazala da samo zato što je automobil (pre)moćan ne znači nužno da vlasnik rizikuje u pogledu gubitka pouzdanosti. Primera radi, model koji vidimo na priloženim slikama je prešao oko 220.000 kilometara pre nego što ga je vlasnik prodao i to za veoma visoku cenu na jednom od skupova u Parizu prošle godine.
Koja je konkretno cifra postignut je nepoznato, ali eksperti smatraju da se vrednost vozila graniči sa iznosom od oko 200.000 američkih dolara.
Naravno, jako mali broj proizvedenih primeraka (samo 60) je igrao veliku ulogu u tome, ali takođe je potrebno reći da ako postoji skupocena limuzina iz osamdesetih godina prošlog veka, ona sigurno nosi Alpininu oznaku.
AutoRepublika
(2747)
