Istraživanje: Podela prevoza donosi za 69% veće zagađenje od upotrebe ličnog vozila

Ponuda usluga podele prevoza, čiji su tržišni predvodnici kompanije Uber i Lyft, može da u potpunosti obesmisli posedovanje automobila. Umesto panične portage za nepristupačnim i skupim parking površinama, ili naručivanjem taksi prevoza koji ume da košta kao “Svetog Petra kajgana”, korisnici jednostavno mogu da budu prevezeni na željeno odredište, korišćenjem jednog od pružalaca takozvanih ridesharing usluga.

Međutim, novi tip usluge, ne samo da pojačava intenzitet saobraćaja, već dovodi i do viših nivoa štetnih emisija. Do ovog zaključka su došli istraživači iz Američkog udruženja zabrinutih naučnika (American Union of Concerned Scientists).

Kada za usluge prevoza koristite neku od kompanija koje nude deljene vožnje, doprinosite za 47% više štetnih isparenja u odnosu na isto to putovanje koje biste u Americi obavili ličnim automobilom, uz pretpostavku da on konzumira 9,9 litara na 100 kilometara.

Obrazloženje je prilično jednostavno. Naime, da bi vozilo koje je u službi Ubera ili Lyfta, i koje inicijalno nije u dvorištu ili ispred zgrade naručioca vožnje, došlo do istog, vlasnik automobila kojim se realizuje vožnja, mora prvo da dođe do odredišta za preuzimanje putnika. Manje je bitno, ali rezultatu ipak doprinosi i to što su, retko kada vozila iz javnog prevoza novija i modernija od onih u ličnom posedu.

Još je jedan problem vezan za ovakav tip usuga prevoza. Naime, prema nalazima istraživača, usluge podele prevoza često zamenjuju, ne samo lične automobile, već i vožnje koje bi bile realizovane autobusom iliti biciklom. Kao rezultat toga, putovanja koja organizuje Uber ili Lyft, zagađuju prirodu za 69% više nego što bi ona ostala unazađena, da se ljudi voze svojim automobilom.

Vožnja automobilom koji je deo programa podele prevoza generiše 683 grama ugljen-diosida po prevaljenoj milji, ukoliko je jedan putnik u vozilu. Međutim, ukoliko dve osobe istovremeno koriste uslugu deljene vožnje, štetne emisije tada padaju na 456 grama CO2 za istu prevaljenu distancu.

Ipak, postoje načini na koje bi podela prevoza mogla da utiče na poboljšanje klimatskog bilansa, posebno u sredinama gde je teško realizovati vožnju bicikla, ili gde je pak nemoguće pešačenjem doći do odredišta. Kako bi to bilo izvodljivo, pružaoci usluga deljene vožnje, morali bi da se više oslanjanju na električne automobile koji su se kao takvi pokazali kao bolja spona koja povezuje građane s lokalnim javnim prevozom.

Na primer, vožnja elektromobila u sistemu podele prevoza dovela bi do, za 53% nižih emisija, u poređenju s onim što izađe iz auspuha prosečnog automobila. Tako bi, umesto pomenuta 464 grama ugljen-dioksida, u atmosferu bilo emitovano samo 220 grama štetnog jedinjenja po svakoj prevaljenoj milji. Ukoliko bismo takvu ideju obogatili dodavanjem još samo jednog putnika, štetne emisije bi dalje pale za još 68%, pa bi iznosile samo 147 grama CO2 po svakoj savladanoj milji.

Prema onome što nam prezentuju naučnici koji su sproveli istraživanje, električni automobili, kao i više osoba koje se voze jednim vozilom, mogu neutralisati inherentne nedostatke koncepta podele prevoza, a o kojima smo pisali na početku ove priče. Nažalost, samo jedan jedini procenat od svih deljenih vožnji u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, realizovan je upotrebom elektromobila. Doduše, ovaj podatak se odnosi na 2018. godinu, pa je izvesno da je situacija sada malo bolja.

Stoga naučnici pozivaju kompanije iz ovog sektora da podrže kupce elektromobila i da investiraju značajnije svote u mrežu punjača. Na taj način bi se došlo do atraktivnijih cena prevoza, a time i većeg obima poslovanja.

AutoRepublika

(384)