Električni automobili su skupi kad su novi, ali šta se dešava sa polovnjacima?

Nemački Špigl veruje da je kupovina polovnog električnog automobila veoma mudra odluka, a po svemu sudeći i značajno povoljnija od naručivanja novog EV modela.

Moderni električni automobili imaju nekoliko mana, prva je znatno viša cena od konvencionalnih modela, druga je autonomija, a treća nedostatak odgovarajuće infrastrukture.

Iako je na sva ova tri izlistana polja ubeležen uočljiv napredak u prethodnom periodu, sve je to još uvek nedovoljno za veću popularizaciju električnih automobila. Međutim, šta je sa polovnim, odnosno već upotrebljavanim vozilima?

Špigl navodi da je procena da u prve tri godine novi električni automobil u proseku gubi oko 46% od svoje prvobitne vrednosti. Dakle, moguće je za mnogo manje novca kupiti EV.

Tako se za manje od 10.000 evra mogu kupiti primerci Nissan Leafa sa početka karijere ovog modela. No, šta je sa trogodišnjim polovnjacima? Konkretno, Leaf se na oglasima u Nemačkoj može pronaći već od 12.000 evra, dok se recimo za nekih 18.000 evra može kupiti jedan ovako dobro očuvan primerak.

U ponudi su naravno i brojni drugi polovni električni modeli, kao što su: BMW i3, Renault ZOE, pa i prestižni Tesla Model S.

Električni automobili mogu da traju veoma dugo

Ovo je suštinska velika prednost EV modela u odnosu na one koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Elektromotor ima veoma mali broj pokretnih delova, te je samim tim veoma dugovečan. Baterije su strahovito napredovale u prethodnoj deceniji, te je degradacija istih tokom višegodišnje upotrebe sve manja.

Zbog prostog i jednostavnog pogonskog sklopa održavanja električnih automobila je jeftino. Osim toga, kočnice na električnim automobilima mogu da traju veoma dugo, jer je kod većine ovakvih modela moguća vožnja samo sa jednom papučicom. Tačnije, skidanjem noge sa gasa, automobil samostalno „koči“ odnosno pokušava da „zarobi“ kinetičku energiju koja bi inače bila protraćena i dopuni bateriju.

Kritičari električnih vozila najčešće se drže teorije o degradaciji baterija. I činjenica je da one sa vremenom i sa većim brojem punjenja, pogotovo ako se to radi nepravilno, gube svoj kapacitet.

Ipak, svi proizvođači daju garanciju za svoje baterije. Tako recimo BMW nudi osmogodišnju garanciju za bateriju kod modela i3. Ako tokom tog previđenog roka kapacitet baterije opadne za više od 20%, vlasnik vozila dobiće novo akumulaciono pakovanje.

Šampion u minimalnoj degradaciji baterije je Tesla. Tako je jedan primerak Teslinog Modela S 85P koji se nalazi u Nemačkoj prešao čitavih milion kilometara. I to od 2014. godine!

Njegov vlasnik je čovek izuzetno komplikovanog imena koje ćemo ostaviti u originalnom, nemačkom obliku – Hansjörg-Eberhard Freiherr von Gemmingen-Hornberg. On navodi da je ukupno potrošio 13.000 evra na popravke svog automobila, ali da mu je dva puta menjan motor, i jednom baterija.

Motor je prvi put promenjen na samo 40.000 km, a drugi put na 320.000 km. Baterija je zamenjena na 290.000 km, i otada je u automobilu drugo pakovanje koje je korišćeno više od 710.000 km! Treba napomenuti da se ove zamene bile pokrivene garancijom, te da ih je Tesla izvršio bez ikakve naplate.

Dakle, iako su novi električni automobili i dalje u velikoj meri skuplji od konvencionalnih, tržište polovnjaka daje nešto drugačiju sliku. Treba imati u vidu i napore brojnih evropskih metropola da prognaju vozila sa SUS agregatima sa ulica, te je sigurno da će korišćeni EV modeli uskoro dobiti na popularnosti.

Možda jednog dana stignu i do Srbije, nakon što uvezemo iz Evrope sve Euro3 i Euro4 polovnjake.

Priredio Đorđe Platiša

(8199)