Zanimljivost dana: Lightburn Zeta – od veš mašina do automobila

Stara poslovica kaže da čovek može da ostvari sve svoje životne snove ako se potrudi i ako uz sebe poseduje određenu dozu sreće i finansijskih mogućnosti. Naravno, realnost je drugačija i da bi se uspelo je potrebno mnogo više od toga.

I pored toga, kroz istoriju su mnogi industrijalci pokušali da prate svoje snove i to s promenjivim rezultatima. Ko je, recimo, mogao da pretpostavi da će proizvođač traktora kao što je Lamborghini proizvoditi neke od najboljih egzotičnih automobila na svetu? A onda imamo proizvođače i kao što je Zeta.

Ne, ne pričamo o komercijalnom modelu Zastave već malo poznatom proizvođaču iz Australije koji je želeo da napravi savremeni mikro automobil. Nažalost, kako to obično biva, Zeta se danas smatra jednim od najgorih proizvoda u istoriji.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka Australija je dobila svoju prvu domaću automobilsku kompaniju kada je američki gigant General Motors predstavio brend Holden. On nije bio jedini australijski brend, a otvorio je vrata i ostalim biznismenima da se oprobaju u industriji. Istovremeno u Evropi su počeli da niču mali mikro automobili kao što su BMW Isetta i Goggomobile, a njihov uspeh nije prošao nezapaženo ni u ostatku sveta.

Harold Lajtburn je bio jedna od takvih osoba, a njeova istoimena firma se bavila proizvodnjom veš mašina, građevinskom opremom, montažom miksera za cement i manjih ribarskih brodova. Nakon što je ugledao spomenuti Holden, Harold odlučuje da se oproba i sa automobilima iako u tom momentu nije posedovao nikakvo iskustvo.

On uspostavlja vezu sa britanskom firmom Anzani, koja je već proizvodila maleni model Astra, i dobija licencu za mehanički deo noviteta. Lightburn je bio u stanju da proizvede potpuno novu školjku od „fiberglasa“ pošto je koristio identične materijale u proizvodnji brodova.

Izbor imena je pao na oznaku Zeta, a kao što se može uočiti iz priloženih fotografije, stil definitivno nije bio jača strana. Spomenućemo samo da je Zeta verovatno jedini model u istoriji koji je pružao mali „rep“ na krovu i poveći otvor na haubi koji nije imao nikakvu svrhu. Automobilu su nedostajala i vrata prtljažnika pa je tako prilaz bio moguć samo spuštanjem zadnjih sedišta.

Ipak, Harold je bio ubeđen u uspeh pošto je njegovo delo bio ubedljivo najjeftiniji novi automobil u Australiji.

Pored čudnog dizajna, Zeta je i mehanički delovala kao da ne pripada ovom svetu. Maleni agregat od dva cilindra je razvijao 15 konjskih snaga iz zapremine od 325 kubnih centimetara, dok je pogon bio na prednje točkove.

Zeta kao model je ostao upamćen i po tome što je imao jednak broj brzina za „rikverc“ kao i napred (četiri), što sigurno nije omogućilo odlične bezbednosne karakteristike, pošto je ovaj mališan mogao da dostigne maksimalnih 95 km/h. I za kraj ćemo spomenuti da se prodavao samo preko salona marke Alfa Romeo, čiji je Harold bio vlasnik u Australiji.

Da bi promovisao svoje „čudo“, industrijalac je odlučio da se takmiči na Ampol reliju koji se vozi tokom četrnaest dana i preko 10.000 kilometara. Iako se model Zeta pokazao solidno i uspeo da završi reli, dolazak Morris Minija je Haroldu u potpunosti pokvario račune.

Britanski predstavnik ne samo što je jednako koštao već je bio bolji automobil u svakom pogledu. Lightburn se nadao povećati prodaju dodavanjem pikapa pored tradicionalnog kupea, ali tokom tri godine proizvodnje (1963-1965.) će pronaći tek nešto više od 400 vlasnika.

Na gotovo svakoj listi najgorih automobila u istoriji čete sigurno pronaći Zetu u društvu sa našim Yugom, pa je teško razumeti odluku medija da stave ovaj model iz Australije u isti koš sa našim velikanom…

Zoran Tomasović

(1486)