Analiza: Može li Dacia opstati kao niskobudžetni brend?!

Priča rumunske marke slobodno se može okarakterisati kao moderna automobilska bajka. Od propalog komunističkog proizvođača do brenda koji se nametnuo kao logičan izbor svih onih koji žele pouzdanost i nisku cenu. No, da li je ovakav pristup moguć i u budućnosti?

Prošlo je 15 godina otkako je Renault ponovo pokrenuo Daciju. Otada pa do danas rumunski proizvođač prošao je ozbiljnu evoluciju, ali nije odustao od svojih principa. Ipak, vremena se menjaju, nameću se novi standardi, te se postavlja pitanje koliko je dalje moguće opstati sa aktuelnom poslovnom filozofijom.

Danas, Dacia polako opipava teren kod nešto skupljih vozila sa izuzetno pametnom taktikom – plasmanom specijalnih edicija vozila. Tako je recimo nastao Dacia Duster Black Collector. Ovaj model biće proizveden u svega 500 primeraka i poseduje neke od odlika koje su do sada bile nespojive sa rumunskom markom. Primer je upotreba Focal audio sistema…

No, ovakav Duster nije više niskobudžetni automobil. Osim što poseduje sve od opreme što mu je Dacia mogla podariti, ima i visoku cenu za jedan rumunski model. Sa benzinskim agregatom od 130 ks i pogonom samo na prednje točkove ona iznosi 19.500 evra, ko se opredeli za pogon na obe osovine i dizel motor mora još da doplati.

Ipak, ovo je samo jedak eksperiment proizvođača sa one strane Karpata. Nikako nije u pitanju indikacija da je to smer u kojem će ova marka dalje ići.

Renault kao uzor i prepreka

Naravno, stvar je sasvim jasna. Dacia ne može funkcionisati samostalno, jer zavisi od Renaulta u svakom mogućem smislu. Francuska marka daruje svoju tehnologiju, ali i znanja iz drugih oblasti te je Dacia ovde itekako ograničena.

Renault nikako neće dozvoliti veći rast cena novih automobila rumunske marke, iz jednog jednostavnog razloga – ne žele da dođe do supstitucije. Ako bi Dacijini modeli dobili bolje vozne osobine, kvalitetnije materijale unutar vozila, vizuelno dopadljiviji eksterijer, e onda bi postali konkurenti Renaultovim automobilima.

Stoga, francuski brend usmerava Daciju u jednom drugačijem pravcu. A to je da ostanu marka kod koje se za najmanje novca može kupiti pouzdan i praktičan automobil koji vrši najjednostavniju svrhu – prevozi putnike od tačke A do tačke B.

Iako su modeli rumunskog brenda cenovno pristupačni, daleko od toga da Dacia ne zarađuje. Prošle godine prodali su više od 800.000 vozila, što je neverovatan uspeh, a po svemu sudeći, ove godine će zabeležiti još bolji rezultat.

Zarada Dacije je poprilična što tvrde i čelnici Renaulta. Zašto? Pa, rashodi su veoma mali. Proizvodnja se vrši u Rumuniji gde je radna snaga daleko jeftinija od one u Francuskoj, potom nema velikih ulaganja u razvoj novih agregata i tehnologije, jer to sve radi Renault. Matematika je dakle sasvim jasna.

Evropske norme i novi motori

Kada je Dacia ponovo počela svoj život oslonila se na staru i proverenu mehaniku Renaulta. Bile su to mahom pogonske jedinice koje su vukle poreklo sa kraja 20. veka, potrošnja nije bila mala, ali je pouzdanost bila na zadovoljavajućem nivou.

Drugo, zbog svojeg jednostavnog sklopa, ti motori bili su laki za održavanje i eventualnu popravku, što je sve doprinelo boljoj slici Dacije kao brenda za one koji traže jeftiniji automobil, ali ne i lošiji.

Ipak, nove emisione norme i stroža pravila naterala su Daciju da se odrekne „praistorijskih“ motora i da preuzme od Renaulta agregate novije generacije. Tako se podižu troškovi stvaranja novih modela, jer sada moraju koristiti i pogonske jedinice koje su skuplje za proizvodnju od nekadašnjih.

Osim toga, Evropska komisija najavila je drastične kazne za sve proizvođače koji ne budu ispunjavali zadati cilj flotne emisije automobila. Dacia je jedna od marki koja je itekako ugrožena, a matični Renault već najavljuje da i za taj problem imaju rešenje.

A ono glasi – elektrifikacija. Nešto što smo verovali da se nikada neće dogoditi za rumunsku marku je izgleda već gotova stvar. Još nije jasno kada će ona tačno početi i na koji način, ali Renault je siguran da je sposoban da podari električne i hibridne modele Daciji, i da oni opet budu pristupačni koliko je to moguće.

Kako? Pa evo danas smo dobili jedan potencijalni odgovor. Francuski brend ulaže silna sredstva u razvoj električnih modela zajedno sa Nissanom i kineskim Dongfengom. Plod spomenute saradnje je električni SUV – Renault City K-ZE. Ovaj električni SUV u Kini sa državnim subvencijama koštaće između 8.700 i 10.100 dolara.

Nije teško zamisliti da se Francuzi odluče da jednostavno ovaj automobil „prepakuju“ i stvore Dacijin prvi električni automobil.

Modernizacija je neizbežna

Od modernih trendova se ipak ne može, odnosno ne sme pobeći. Dacia će u narednim godinama polako ispravljati ono što joj danas zameraju potencijalni kupci – manje kvalitetne materijale unutar kabine i nedostatak modernih aktivnih bezbednosnih sistema.

Sve to će dovesti do više cene u proizvodnji jednog automobila. Ali, Renault ima jednostavnu strategiju za Daciju – što više to bolje. Tačnije, planiraju da drže malu zaradu na jednom automobilu, ali da profit stvore kvantitetom, odnosno velikim brojem prodatih vozila.

Komšije očekuje veliki napredak u idućih nekoliko godina. Na svim frontovima. Tako danas znamo da će nova generacija Logana i Sandera koristiti platformu koja je uvedena sa Cliom pete generacije. Kako šapuće vetar sa Dalekog istoka, čini se da ni električni automobil rumunske marke nije mnogo daleko.

Dakle, Dacia će ostati verna svojoj filozofiji, iako se to činilo gotovo neverovatnim. Uostalom, za kraj, valjalo bi da ispričam jednu malu anegdotu. Na ovogodišnjoj konferenciji SEE Automotive čuo sam razgovor dvojice čelnika proizvođača komponenti, jednog predstavnika španske kompanije i drugog koji je stigao iz Nemačke.

Obojica su govorila o nametima koje donosi elektrifikacija i o velikom rastu cena novih automobila. U trenutku kada su shvatili da je pauza za kafu pri kraju jedan od njih samo je zaključio sledeće: „Ako ovako nastave da pumpaju cene napraviće veliku uslugu Daciji.“

Mislim da bolji zaključak ni sam ne bih mogao da izvedem.

Đorđe Platiša

(1880)