Renault Grand Scenic – Porodični dizel za porodični monovolumen

Nakon Kadjara, Renault nastavlja da ugrađuje novi dizel blok 1.7 Blue dCi i u ostale modele. Šta zna i ume, proverili smo u jednosedmičnoj vožnji Grand Scenica, u slabijoj verziji od 120 ks.

Od 01. januara 2021. godine na snagu stupaju nove, znatno strože norme o količini izduvnih gasova, Euro 6d. Kako bi ih ispunili, svi proizvođači već izvesno vreme rade na razvoju novih agregata, uglavnom dizela, odnosno njihovoj optimizaciji. Većina njih posegnula je tako sa SCR filterima, u sprezi sa famoznom AdBlue tečnošću, koji trenutno daju najbolje rezultate.

Renault se dugo godina opirao ovoj tehnologiji, koristeći jeftiniji filter, koji je u određenom ciklusu sagorevao sakupljene čestice čađi. Ko je imao priliku posedovati neki od modela opremljenih njime, zna da je ovo često prouzrokovalo zapušenje istog, kao i obavezni odlazak u ovlašćeni servis i visoke troškove…

Stupanjem na snagu novih normi i pre svega izmenom pravila (nema više merenja “na stolu”, već u više-manje realnim okolnostima), nijedan, sada bivši blok Renaulta (1.5 dCi, 1.6 dCi i 2.0 dCi) nije imao šanse da se provuče bez ogromnih “malusa” (taksi), što bi rasteralo i onako sve ređe kupce dizel agregata. Na scenu tako stupa takozvani SCR katalizator s ubrizgivačem za AdBlue tečnost, koji se ugrađuje u sada tri postojeća agterata: 1.5 BluedCi, 1.7 BluedCi i 2.0 BluedCi.

Samim tim, karte su nanovo izmešane, pojedini modeli, kao što je ovde predstavljen Scenic, nemaju više u osnovnoj ponudi toliko rasprostranjen 1.5 dCi. Iako ovaj sada razvija 115, umesto 110 ks, zamenjen je novim 1.7 Blue dCi od 120 ks, što samo na prvi pogled deluje nelogično, jer neko će reći, zar se zbog tričavih pet konjskih snaga pristupa troškovima razvoja i ugradnji novog bloka u model zrelog doba, zaboravljajući pritom na obrtni moment. Kod 1.7 BluedCi/120 ovaj iznosi „lepih“ 300 Nm, dok se 1.5 BluedCi mora zadovoljiti sa 260 Nm, što je verovatno podstaklo odgovorne na ovakav potez.

Zašto to ne reći, Scenic ni izbliza ne ostvaruje očekivane  prodajne rezultate, svaka prilika je dobra da se poboljšaju. U startu, ideja je bila dobra, ponuditi jedan moderan monovolumen, nesvakidašnjeg stila, s klirensom kao kod toliko popularnih krosovera (17 centimetara). Da, samo nešto se tu ne sviđa kupcima, posebno jer su za ovakvo odstojanje od tla pre svega zaslužni točkovi i gume.

Verujem da sada svi znaju kako su kod Scenica dimenzija 195/55 R20 (za sve verzije), te da je zahvaljujući njima viši za 4 centimetra. Čudan izbor, koji, po Renaultu, doprinosi većoj udobnosti, manjem otporu kotrljanja i potrošnji, boljoj aerodinamičnost i kraćem zaustavnom putu. Neka im bude, lično sam ipak malo skeptičan…

Bolji od 1.5 dCi, lošiji od 1.6 dCi

Prilikom prvog kontakta s „novim“ 1.5 Blue dCi/115 (Dacia Duster), zaključio sam da ne donosi ništa revolucionarno, odnosno da su razlike između njega i 1.5 dCi/110 minimalne, gotovo neprimetne. S druge strane, prelaskom u novi 1.7 BluedCi/120 (tamno plavi na fotografijama), odmah je jasno da pod stopalom imamo „puniji“ agregat, s mnogo boljim odzivom na gas u nižem režimu rada.

Nema dakle potrebe „prešaltovati“ u niži prenos ukoliko se spusti ispod 1.500 o/min, ubrzanja su i dalje vredna tog imena. Uz to, začudujuće je diskretan, nema klasičnog „brektanja“ ni vibracija, svojstvenih ovoj vrsti agregata. Rekao bih da pre „reži“, zaista treba dobro naćuljiti uši kako bi se zaključilo da smo u jednom dizelu.

No dobro, progres na ovom polju evidentan je i kod drugih proizvođača, konkurentski 1.5 BlueHDi/130, grupacije PSA, i dalje je prijatniji, bogami i perfomantniji, jer iako na prvi kontak sve deluje pozitivno, u vožnji na otvorenom putu našem Senicu zna da  nedostane daha. Ukoliko su međuubrzanja bez zamerke, prilikom ubrzanja iz mesta kao da ga nešto koči…

Sve je jasnije kada se pogledaju podaci o težini, s preko 200 kilograma više od konkurentskog Citroena C4 Grand Space Tourer 1.5 BlueHDi/130, naš Grand Scenic prazan prebacuje 1.700 kilograma. U ciframa izraženo, do 100 km/h treba mu dugih 14,5 sekundi (Citroenu 11,7), pitam se samo kako je onda Grand Scenic 1.5 dCi/110, koji sam vozio pre koju godinu, ubrzavao za 2 sekunde manje? Nisu tu čista posla, zbog čega, sa štopericom u ruci , k’o velim hajde da proverimo.

Ovoga puta podaci su realni, iz više startova nisam uspeo sići ispod 14 sekundi. Izneseni podaci odnose se na šestostepeni ručni menjač, pored njega može se dobiti i uz automatski EDC7, s dvostrukom spojnicom. Performanse su gotovo identične, no automastki je skuplji za 1.800 evra. Šteta, jer ručni nije preterano prijatan za upotrebu. Iako je ručica postavljena kako treba, ima predug hod i nije preterano precizna.  

S druge strane, jednom kada se zaleti na autu-putu, bez problema će udobno odvesti čitavu familiju i „tonu“ prtljaga na „kraj sveta“. Nezapamćene vrućine koje su „strefile“ Evropu (u Parizu termometar je pokazao preko 40° C), nateraše nas da skoknemo do Normandije na kupanje i osveženje. U ovakvim okolnostima naš Scenic pokazuje najbolje što zna i ume, diskretan i ekonomičan, odlična je mašina za duga putovanja.

Buka od motora i šumovi od vetra su diskretni, dok se potrošnja, nakon 400 kilometara auto-puta, stabilizovala na 6,3 litra (brzina između 130 i 140 km/h). Siđosmo i na „nacionale“, odnosno regionalne puteve, iako mu u ovakvim okolnostima snažnija verzija od 150 ks ne bi škodila, ne može se reći da se „vuče po putu“. Opet zahvaljujući dobrom obrtnom momentu vozi se lako i „tečno“, uz potrošnju od nekih 5,5 litara. Najviša zabeležena je naravno u gradskoj vožnji, u ne preterano velikim gužvama isvukli smo se sa oko 9 litara. Ukupni zabeleženi prosek, uz maksimalnu upotrebu klima uređaja,  iznosi 7,2 litra. 

U svakom slučaju, iako 1.7 BluedCi/120 zadovoljava, ne mogu se oteti utisku da je ovaj blok inferiorniji od bivšeg 1.6 dCi od 130 ks (320 Nm)… Kome treba više snage, može posegnuti za snažnijim od 150 ks (340 Nm), no bivši 1.6 dCi je u verziji s duplim turbopunjačem razvijao 160 ks, uz obrtni moment od 360 Nm. Dokaz da poslednji izdanci ne moraju uvek biti bolji… Samo ponašanje na putu je na nivou jedne berline, uostalom, od porodičnog vozila ovoga tipa ni ne očekuje se da obara brzinske rekorde.

U krivinama, pre će vam putnici reći da smirite strasti nego li njegova šasija… Istaknimo da je nasledio novu platformu, istu koju koriste Talisman i Espace. Gore navedeni pneumatici od 20 cola ne smanjuju udobnost, iz prostog razloga jer je gazeći sloj gume veoma visok (107 milimetara), dok je širina gume ograničena za sve verzije na 195/55. Kada se prilikom polukružnog okretanja vidi koliko su zapravo uski, prizor deluje pomalo čudno.

Veći je bolji

Kao što sigurno znate, odmah po pojavljivanju 2016. godine, četvrta generacija Scenica ponuđena je u dva oblika karoserije. Ovde voženi Grand Scenic se izdužio na 4,64 metra (kratki 4,4 metra), uz vidljivo različit dizajn.

Razlike između malog i velikog Scenica počinju od zadnjih vrata, pa preko C stuba do petih vrata. Lako je uočljivo veće treće bočno staklo, dok je spomenuti C stub znatno „mesnatiji“. Umesto horizontalne svetlosne grupe pozadi, kao kod manjeg, ovde je u obliku slova „L“, čiji se gornji krak pruža sve do krova. Lično, nalazim da deluje elegantnije, ukoliko ne i prestižnije, i to za prihvatljivih 1.500 evra više!

Može i jeftinije, u principu se za dva dopunska sedišta doplaćuje, te kome nisu neophodna, razlika u ceni je upola niža. Bitnije od toga je raspoloživ unutrašnji prostor i modularnost, što su oduvek bili principijelni kvaliteti Scenica, na kojima je zasnovan najveći deo uspeha.

No današnji kupci postali su osetljiviji na šarm i obline svog metalnog ljubimca, što će reći da su spremni da zažmure na jedno oko kada se radi o tradicionalnim vrednostima jednog monovolumena. Želim da kažem da samim tim što su Scenicu podarili izvestan stil, inženjeri u Renaultu u dobroj su meri žrtvovali prostor na zadnjoj klupi. Ovo se pre svega odnos na standardnu verziju, gde ga evidentno ima manje nego u prethodnoj generaciji.

Grand je ograničio štetu, zahvaljujući produženom međuosovinskom rastojanju putnici pozadi mogu da računaju na 4-5 centimetara više za kolena. Ukoliko često prevozite krupne delije, ili su vam deca „izdžikljala“ preko noći, veliki Scenic se prosto podrazumeva. Drugo, nekada su sva sedišta bila nezavisna, dok je sada zadnja klupa podeljena na trećine u odnosu 2/3. Iako je na šinama, podešava se samo jedno sedište s leve strane, odnosno dva odjednom, s desne, kao kod pojedinih SUV/krosovera.

U svakom slučaju, kod Scenica je srednje sedište oduvek bilo uže od ostalih (ne i kod konkurenata, kao što je Citroen Picasso), s tim da sada centralno ne postoji, pa se ni ne može oboriti, kako bi poslužilo kao naslon za laktove ili za transport dužih predmeta. A ukoliko vam baš ustrebaju još dva sedišta, uredno složena u dnu prtljažnika, znajte da se na njih mogu smestiti samo deca nižeg uzrasta (svetloplavi Scenic na slikama).

Kao što smo rekli, može i bez njih, tako će se uštedeti nešto para i ujedno povećati zapremina prtljažnika. Ko to voli u ciframa, u verziji 5+2 prtljažnik ima zapreminu od 533 do 1.737 litara (kod kratkog od 506 do 1.554 litra), a bez njih od 718 do 1.901 litra. Podsećanja radi, sedišta su se u prethodnim generacijama mogla priljubiti uz prednja ili kompletno izvaditi, što je bilo prilično komplikovano.

Po ugledu na Citroen Picasso i druge konkurente, sada su položena u dnu, dok je dobijena površina potpuno ravna. Sva se obaraju putem električne komande smeštene na levom boku prtljažnika, tako što im se prvo uvuku nasloni za glave. Lako, brzo i efikasno!

A kad smo već kod praktičnih detalja, toga zaista ne nedostaje u Scenicu. Pođimo od pozadi, čak i nesrećnici na dopunskim sedištima imaju po dva udubljenja sa svake strane za limenke ili flašice od 0,33 litra. Srednji red ima pravo na poveću fioku u produžetku centralnog tunela, iznad koje su dva USB priključka, plus podne boksove. Vozač i suvozač mogu odložiti u vrata flaše od 1,5 litara, odnosno isprazniti džepove u klizeći centralni boks. Ovaj ujedno služi i kao oslonac za lakat, ali ukoliko se pomeri kompletno ka napred, kako odgovara nižim osobama, dva držača za limenke postaju neupotrebljiva.

Ne smemo zaboraviti ni tradicionalni pregradak za rukavice, ispred suvozača, u formi ogromne fioke (11,6 litara), kao kod Captura. Otvara se električnom komandom, pod uslovom da kolena putnika nisu previše blizu. No i pored svega, nedostaje prostor na samoj komandnoj tabli, gde se spontano može odložiti mobilni telefon, a da ostane nadohvat oka. Svaki put kada sam ga stavio u klizeći boks između sedišta, zaboravio sam ga!

Ista priča

Po pitanju dizajna enterijera, logično je da između Grand Scenica i običnog nema nikakvih izmena. I ne samo između njih, gotovo cela gama Renaultovih modela je uniformisana, do te mere da ih je za upravljačem teško razlikovati. Ovo se pre svega odnosi na komande i instrument tablu, gde dominira vertikalno postavljen tablet od 8,7 inča. Tako je kod skupljih završnih nivoa, dok se voženi mora zadovoljiti sa samo 7 inča.

Iskreno rečeno, osim atraktivnosti, nije mnogo izgubio na funkcionalnosti, štaviše, pojedine komande, pre svega vezane za upotrebu klima uređaja, izvedene su direktno, tako da nije neophodno pipkati po ekranu. Sami instrumenti su numerički, kao i kod ostalih modela moguća je promene boje i grafike. Mala napomena, multimedijalni sistem R-Link 2, nije dostupan za ovaj završni nivo, kao ni sistem Multisense, koji utiče na karakter motora.

Sam vozač, za razliku od prvih generacija, ima „limuzinsku“ poziciju za upravljačem. Postavljen je znatno vertikalnije, dok brojna mehanička podešavanja sedišta, obezbeđuju željenu poziciju. Uzgred rečeno, široka su i udobna, ali nažalost, ovde nije predviđen produžetak za sedalni deo. Iako se ne spuštaju dovoljno nisko, prostora za glave ne nedostaje, barem kada je plafon u vidu panoramskog stakla. Velike površine, pruža svim putnicima inflaciju svetlosti i sunca u kabini, a kada ga je previše, tu je električni zastor.

Vidljivost, posebno prema napred, je odlična, kako zahvaljujući ogromnom vetrobranskom staklu, tako i tankim A stubovima iz dva dela. Upravo zbog toga, nije mi jasno zašto su prskalice za pranje „šoferšajbne“, tako slabog intenziteta. Pri višim brzinama vodeni snop dopire jedva do polovine. U Renaultu bi se mogli ugledati na Peugeot, koji u mnogim modelima ima odlično integrisane prskalice u samim brisačima, što se pokazalo kao znatno bolje rešenje.

Par reči zaslužuju završna obrada i kvalitet materijala, na vidljivo višem nivou nego kod prethodnog. Plastika je kvalitetnija, i izuzmemo li centralnu konzolu, čitava armatura je od mekane sunđeraste. Po pitanju opreme podrazumeva se da Scenic poseduje sve što se očekuje od jednog savremenog vana, no mnogo toga ipak zavisi od završnog nivoa, dakle cene. Neću navoditi detalje jer oprema zavisi od tržišta, uostalom, voženi Limited ni ne postoji kod nas.

Osnovna cena za dizel iznosi 21.390 evra, i to za kratku verziju, produžene nema u domaćem katalogu!? Pored dizel agregata ponuđen je i novi benzinski 1.3 TCe, razvijen u tri verzije; 115, 140 i 160 KS. Možda nije naodmet podsetiti vas da je razvijen u saradnji s Mercedesom (zamenio 1.2 TCe), i da se pokazao u veoma dobrom svetlu. Prošle godine imao sam priliku voziti ga u izvedbi od 140 i 160 ks (beli na fotografijama), te ukoliko i nije ekonomičniji (zabeležena prosečna potrošnja iznosi 7,6 litara) svakako je prijatniji od ovog dizela. Interesantna alternativa za one koji ne prelaze više desetina hiljada kilometra godišnje.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Elastičan i dikretan agregat, originalan stil,  modularnost, vidljivost ka napred,  odnos udobnost/vozna dinamika, prtljažnik sa samo 5 sedišta,  potrošnja
	Loše strane:
	Ubrzanje iz mesta, performanse pri punom opterećenju vozila, ručica menjača, bez nezavisnih sedišta u drugom redu

(16167)